Баба му је била тетка, а мајка сестра: КРАЉ МОНСТРУМ, владао је најмоћнијом силом Европе, а људи су бежали од њега
Карлос II - последњи шпански Хабзбург
Као и свуда у Европи тог времена, краљевска имовина се наслеђивала. Ако би неко од чланова краљевске породице био венчаван с неким “са стране” у случају разлаза морала би да се дели огромна територија која је често подразумевала читаве државе и народе. Једноставно решење династије Хабзбурга за овај “проблем” било је венчавање међусобно!
Током своје владавине, Хабзбурговци су најмање 80 одсто бракова склапали са блиским крвним сродницима. Оно што се у то време није знало била је чињеница да брак блиских рођака може имати последице по потомке. Династија је постала позната по високом проценту мртворођене деце, а и она која би преживела нису била сасвим нормална.
Један од деформитета који је био најучесталији међу потомцима рођачких бракова постао је познат као“Хабзбуршка вилица”, а сав ужас укрштања блиских сродника данас се може видети на портретима чланова ове династије.
Кола генетских мутација на крају су се сломила на овом владару – краљу Карлосу II од Шпаније.
Карлос II био једини живи наследник Филипа ИВ и његове друге жене и рођаке Маријане од Аустрије.Његово рођење је обрадовало Шпанце који су се прибојавали поделе у случају да Филип нема мушких потомака. Ипак, једном када су видели бебу, срећа није потрајала.
У шпанској историји Карлос II је познат као “Омађијани” (“Ел Hechizado”). Једноставно имао је толико психо-физичких поремећаја да је народ био убеђен да је на делу деловање неких натприродних сила.
Стварни разлози његовог изгледа били су много обичнији, иако ништа мање мрачни! Наиме, Карлосва грана лозе Хабзбурга имала је читав низ случајева када су сестричине рађале децу из бракова са својим ујацима. Карлосова мајка је била сестричина и жена његовог оца и ћерка Марије Ане од Шпаније и цара Фердинанда ИИИ. Тако је Марија Ана Карлосу истовремено била и тетка и баба, а мајка му је у исто време била и сестра од стрица.
Црвенкапа какву не познајемо: Тамна страна познате приче која НИЈЕ ЗА ДЕЦУ
Као да то није било довољно, савремена генетска анализа је показала да се, пре Карлоса, породица међусобно “укрштала” барем 100 година уназад.
Као резултат тога, Карлос је био низак услед недостатка хормона раста, имао је тешку реналну тубуларну ацидозу, а ни психичко стање му није било сјајно. Имао је хексагоналну главу, због које је добио надимак Хекизадо – “Коцкасти”.
Језик му је био предугачак, па је његов говор био тешко разумљив. Такође је боловао од акромегалије. Целога живота је био лошег здравља, а једина активност коју је заиста волео било је стрељаштво.
Године 1679. осамнаестогодишњи Карлос оженио се својом рођаком Маријом Лујзом Орлеанском. У ово време она је била позната као симпатична млада жена.
Нису имали деце пошто је Карлос био импотентан и неплодан, али оновремена медицина је, по устаљеном обичају, за недостатак потомака кривила искључиво краљицу. Марија Лујза је постала депресивна и умрла је у 27. години након десет година брака.
Због неопходности да добије наследника наредне године Карлос се оженио другом рођаком Маријом Аном од Нојбурга. Ни у овом браку није било потомака.
Године Карлосве владавине биле су изузетно тешке за Шпанију. Економија је стагнирала, глад је харала, а моћ шпанске монархије је опадала у бројним провинцијама империје. Већину одлука уместо неспособног Карлоса доносили су моћни саветници око њега. Цветала је шпанска инквизиција која је само 1680. осудила 120 људи.
Крајем живота Карлос је постајао све осетљивији и чуднији. Једном приликом је захтевао да се есхумурају тела чланова његове породице како би могао да посматра лешеве. Заплакао је када је видео тело своје прве жене Марије Лујзе.
Бизаран "тренд": Американци држали бебе у кавезима, разлог је потпуно невероватан
Карлос II умро је пре него што је напунио 40 година без наследника. Да ствар буде гора, до његове смрти 1700. ни нико од његових рођака није био у стању да обезбеди држави наследника.
Пракса инцестоидних бракова узела је свој највећи данак, а владавина династије Хабзбург у Шпанији угашена је смрћу Карлоса ИИ, а европске силе убзо су ушле у сукоб око преосталих територија. Овај рат данас је познат као Рат за шпанско наслеђе.
Сличне текстове о занимљивој историји можете пратити ОВДЕ.