КО ЈЕ БИО КРИСТОФЕР КОЛУМБО? Кости му премештали из гробнице у гробницу, а порекло обавијено велом тајне! (ФОТО)
Реултати ДНК анализе показаће право порекло великог морепловца и истраживача
Да ли је Кристофер Колумбо био заиста из Ђенове, данашње Италије? Или је био Шпанац? Или је, као што сугеришу друге теорије био Португалац, можда Грк или чак и Пољак?
ПУЦА СЕ ОД РАНЕ ЗОРЕ: Израел задао опасне ударце из ваздуха, сирене завијају без престанка
ЛАВРОВ СВЕ ВРЕМЕ ИМАО ИЗВЕСТАН ОСЕЋАЈ ТОКОМ РАЗГОВОРА СА БЛИНКЕНОМ: Огласио се руски шеф дипломатије након састанка (ФОТО/ВИДЕО)
ТРАГЕДИЈА НА ЕКСКУРЗИЈИ Ана (17) преминула од сепсе, родитељи у шоку: Уместо да јој помогну, професори обилазили знаменитости
Непознаница око порекла познатог истраживача могла би се решити за пет месеци јер су међународни научници у среду отпочели с анализом његових ДНА остатака, чиме се надају идентификовати његове корене.
Закључак анализе очекује се у октобру.
О раним годинама славног морепловца из 15. века зна се мало. Важан напредак у стварању комплетнијег профила истраживача који је умро пре 515 година учињен је 2003. када су ДНК анализе потврдиле су кости покопане у гробници у севиљској катедрали заиста Колумбове.
Али након тог налаза је група истраживача са Универзитета у Гранади, која проводи истраживања, зауставила истрагу. Разлог је био што ондашња технологија везана за ДНК није била прецизна нити веродостојна те је захтевала велику количину генетског материјала.
Али у међувремену је наука напредовала великим корацима. Хосе Антонио Лоренте, професор медицинске форензике са Универзитета у Гранади, каже како је дошло до "радикалног побољшања" у ДНК анализи па је сада могуће анализирати јако мале фрагменте узорака.
- Примао сам на десетке агресивних е-мејлова у којима су ме питали зашто смо били зауставили истраживања. Тражили су да откријем 'tajnu' Колумбовог порекла - рекао је водитељ пројекта Лоренте на онлајн конференцији за медије.
- Да смо бар још пре 16 година то могли да установимо, али тада нисмо имали потребну технологију. Наука није наука ако не испуњава максималне потребне услове - додао је.
Истраживачи тренутно раде на четири комадића Колумбове кости, седам коштаних остатака, на зубу његовог сина Хернанда, а такође и на десетак фрагмената кости његовог брата Дијега, који су у лошем стању.
Ти остаци ће бити послани на генетичку идентификацију у лабораторије у Риму и Фиренци у Италији те у лабораторије у Мексику и САД-у премда се истраживање координира из Гранаде.
- Поступак рада ће тако бити независан. Неће бити повезаности међу тим лабораторијима како би се сачувала објективност налаза. Када сви завршимо с радом изнећемо на сто закључке - објаснио је Лоренте.
Он лично верује у опште прихваћену теорију према којој је Колумбо био Ђеновљанин, али додаје да је циљ пројекта решавање неких "загонетки и контрадикција" у историјској причи и добијање "што је могуће веће количине информација како се више не би могло расправљати" о пореклу Кристофора Колумба.
Као увод у тај посао, Универзитет у Гранади је у среду угостио научнике, што је Лоренте назвао "првим светским састанком Колумбових истраживача", који су изнели разне теорије о његовом пореклу.
Прекоокеанска путовања истраживача у име шпанске монархије од 1492. и 1504. године отворила су врата европској колонизацији Америка, које су Европљани тада називали "Новим светом".
Колумбо је умро 20. маја 1506. те је био покопан у самостану у шпанском граду Ваљадолиду, иако је наводно тражио да буде сахрањен у Америци. Из Ваљадолида су му остаци премештени прво у Севиљу па у Доминиканску Републику, затим на Кубу и на крају поново враћени у Севиљу.