Криза у Грчкој: Град остаје без воде – Резерве при историјском минимуму

Најновија истраживања показују да су резервоари воде у Атини суочени са рекордно ниским нивоима услед дуготрајне суше и повећаних климатских изазова. Ситуација захтева хитну реакцију власти како би се спречила озбиљна несташица воде у региону.

Резервоари воде у Атици, грчком региону у којем се налази Атина, приближавају се најнижим забележеним нивоима, указује најновија анализа ФлоодХУБ сервиса BEYOND оперативне јединице ИАДЕТ/ЕЕА за систем водоснабдевања Атине.

Тим истраживача је утврдио да су извори воде у овом региону под великим притиском услед дуготрајне суше у последњим годинама.

Систем водоснабдевања Атике користи воду из четири главна резервоара: Морнос, Евинос, Илики и Маратон.

Морнос је главни извор воде и обезбеђује највећи део потрошње. Евинос служи као допунски резервоар који повезује Морнос кроз тунел Евинос-Морнос.

Илики, који је природно језеро, и Маратон су додатни извори који допуњују два главна резервоара.

ФлоодХУБ сервис BEYOND јединице анализирао је хидролоске и климатске услове на два главна резервоара - Морнос и Евинос, да би проценио степен суше и хидролоски стрес у систему у првој половини 2025. године.

Резултати показују да је систем у претходној години под великим притиском, што захтева хитну реакцију надлежних.

Како су стручњаци пратили стање резервоара?

За процену површине језера коришћени су сателитски подаци средњег и високог квалитета са Ландсат-5,7,8 (период 1984-2021) и Сентинел-2 (2017-2025).

Клима подаци ЕРА5-Ланд (1950-2025) омогућили су процену месечних и дневних климатских варијабли, као што су суша и неуобичајено топли дани који убрзавају испаравање.

Резултати о стању резервоара

Површина Морноса у мају 2025. износила је око 65% просечне максималне вредности за тај месец, што је знатно мање него 2024. године (79%) и 2022. године (скоро 100%).

Тренутна површина језера Морнос од око 11,64 км² једна је од најнижих забележених од када је резервоар Евинос укључен у систем 2002. године, осим лета и јесени 2008. године, када је површина пала испод 10 км².

Површина језера Евинос у мају 2025. била је само 2,30 км², знатно испод нивоа прелива од 3,6 км².

У 2024. години стање је такође било лоше, док су године попут 2021. и 2022. имале знатно боље показатеље.

Климатски услови код Морноса и Евиноса

У 2024. години језеро Морнос је имало малу снежну покривеност (испод 10%), висок топлотни стрес (око 30%) и ниске падавине, што указује на хидролоску сушу.

У 2025. је стање било нешто боље, са падавинама у распону од -0,5 до 1 СПИ-3 индекса, снежна покривеност око 20% и топлотни стрес испод 10%.

Слични климатски услови забележени су и код језера Евинос, без значајних побољшања.

Резервоари се приближавају историјским минимумима

Стање резервоара у мају 2025. показује да је површина воде пала на други најнижи ниво у последњих 20 година.

Најтежи хидролошки период је и даље 2008, али 2025. показује сличне карактеристике.

Површина Морноса показује пад у последњим годинама, а у 2025. је око 10% нижа у односу на 2024, иако падавине показују благо побољшање.

Евинос је под већим притиском због свог мањег капацитета за складиштење воде.

Оба резервоара су напуњена око 60%, што додатно погоршава хидролоски стрес у систему.

Грчка се суочава са растућом кризом несташице воде

Према студији Светског института за ресурсе и извештају Deloittea нарученом од грчке владе у мају, Грчка је на 19. месту у свету по ризику од несташице воде.

Изазови су повезани са туризмом, пољопривредом и застарелом инфраструктуром.

Шта је BEYOND јединица?

Јединица за сателитско праћење BEYOND је глобална оперативна јединица која правовремено идентификује претње и штити друштва, животну средину и кључну инфраструктуру од природних и других ризика.

Посебно прати природне непогоде у југоисточној Европи, на Балкану, Блиском истоку и северној Африци користећи сателитске антене инсталиране у НСА.

Такође подржава глобалне кризне службе у управљању катастрофама као што су пожари, екстремне временске непогоде, вулканске ерупције, клизишта, суше, индустријске несреће, земљотреси, поплаве и транспорт пустињског песка и дима.

Извор: ЕУправо Zato/Euronews