ТРНОВИТ пут Курда до НЕЗАВИСНОСТИ - Ко је ЗА а ко ПРОТИВ државе Курдистан?

Месецима се турска влада покушава одупрети америчкој подршци сиријским Курдима. С једне стране је то праћено турским жељама за што већим утицајем у будућој сиријској држави, а с друге страхом од курдског уједињења.

Велика БИТКА тек почиње: Ево зашто ОСЛОБАЂАЊЕ Мосула неће значити КРАЈ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ у Ираку

Ердоганова НОЋНА МОРА се остварује! Турски председник се ПРОТИВИ референдуму ирачких Курда!

Ирак и Сирија као пропале државе и Турска као земља великих политичких промена стварају све веће могућности за Курде у три земље, а ни Курди у Ирану нису мирни. Америчка подршка даје Курдима политичку и војну моћ те од њих ствара све јачег фактора у блискоисточној геополитици. Овде се не ради толико о Странци демократске уније (PYD) или њеним борбеним Јединицама народне заштите (YPG), као ни Курдистанској радничкој партији (PKK), иако ће њихова улога у јачању Курда бити врло важна. Ирачки Курди су овде у предности, јер комбинација регионалне нестабилности, скорашње ослобођење Мосула и стање ирачке политике може помоћи циљевима циљевима курдских челника. 

Од појаве ИС председник Курдистанске регионалне владе Масуд Барзани отворено говори о пропасти Ирака те наглашава могућност независности за три провинције у којима Курди имају већину.

У фебруару прошле године Барзани је рекао да је "опстанак курдског народа на Блиском истоку реалност" и да "Курди могу као и друге нације остварити своја природна и Божанска права". Често се најављује референдум о независности Курдистана, иако то више личи да су Барзани и његови људи више склони брендирати независност као циљ њихове политике него да заиста раде нешто по том питању.

Његова Курдистанска демократска странка (КДП) тиме добија ауру државотворне стране, што два друга политичка покрета, Патриотску унију Курдистана (ПУК) и Покрет за промену (Горан) ставља у сенку. Барзани говором о независности успева надвладати позиве на политичке реформе и економски напредак. 

Курди незадрживи у нападу на Раку: Почеле су борбе за сваки педаљ града (МАПА/ВИДЕО)

Колико је иста најава везана за референдум о независности који би се требао одржати 25. септембра још није сасвим јасно. Одлука је стигла након што се Барзанијев син Масрур сусрео неочекивано почетком маја у Багдаду с ирачким премијером Хајдером ал-Абадијем. Масрур је познат по тврдом ставу против Багдада, али Абади није потврдио да су причали о независности Курдистана, већ о војној сарадњи у ослобођењу Мосула. 

Ирачки лидери се још од нестанка Османског царства силовито боре против курдске независности, посебно јер Курди желе нафтом богату регију Киркук. Багдад је уједно против курдске независности и начелно то види као претњу ирачком и арапском национализму. Насупрот том јазу Багдада и Ербила, Курди су данас ближи средишњој влади барем из потребе заједничке борбе против ИС. Обе су стране овде у потреби сарадње у борби против омраженог терористичког покрета, јер би у противном борба против ИС била пуно слабија. 

ОБАРАЊЕ СИРИЈСКОГ АВИОНА ЈЕ САМО УВОД: Прави рат за Сирију тек треба да почне! (МАПА)

Међутим, након што се Мосул ослободи, Курди ће имати мање разлога остати у унији с Багдадом. Курдски политичари наставиће говорити о дисфункционалности ирачког политичког састава и непоштовања курдских права. Али док је Барзани 2014. и 2015. говорио о унилатералном проглашењу независности, сада напомиње да се морају остварити добри односи с Багдадом како би се осигурао просперитетан и стабилан независан Курдистан.

Дакле, Ербил се нада договорној независности. За то постоје и неки позитивни знаци унутар самог владајућег блока у Багдаду, где се говори и о томе да би у случају независности 17 посто прорачуна средишње владе остало у арапским рукама. То није службени став владе, али представља одређени помак од досадашњег негирања било какве приче о независности.  

Велику улогу овде игра и нафта. Кад је ИС почео 2014. напредовати према Киркуку, КДП је послао две бригаде у заштиту западних ирачких нафтних поља. Како је ПУК био сумњичав према Барзанијевим плановима и они су поставили своје снаге северно од Киркука. ПУК сматра да је КДП тиме учинио услугу Багдаду и да Курди чувају за Багдад нафтна поља те изигравају вољу за независности. С друге стране се говори да је војна присутност на нафтним пољима знак курдске снаге и добра основа за преговоре и добијање нафтних ресурса западно од Киркука у процесу осамостаљења.

Повратак! После ДВЕ ГОДИНЕ поново се ЗАВИЈОРИЛА застава Сирије на ирачкој граници!

У самој провинцији Киркук имају друге замисли. Они сматрају да би Киркук требао бити полуаутономна регија и у Ираку и у Курдистану са свим саставницама децентрализације, пре свега управљањем нафтним богатством. 

Овакво решење највише би задовољило Американце који су се опирали курдској независности на темељу претње распада Ирака, смањивања турске сигурности и провоцирања сукоба с Ираном.

Многи аналитичари сматрају да би курдска држава била економски немогућа. Али, Вашингтон сада у Курдима види свог великог савезника и с независним Ербилом би могао боље разговарати и развијати односе без антагонизма у Багдаду. Независни Курдистан би заправо био америчка полуколонија јер би САД морале дати велику војну помоћ и економску пидршку, али би тиме Вашингтон добио партнера који може играти за америчке политичке и безбедносне интересе. 

Турска такође од 2007. има јаке политичке, дипломатске и економске везе с ирачким Курдистаном, а АКП и КДП имају и страначке односе. Турска је међу највећим улагачима у Курдистану, највећи трговачки партнер и преко Турске се одвија највећи дио извоза курдистанске нафте, а постоји и могућност да сама Анкара прихвати курдистанску независност.

Турци виде у ирачким Курдима тампон зону против нестабилности ирачке државе. Како Турска klasifikuje PKK, PYD и YPG терористичким организацијама, а ПУК даје потпору PKK-u, тако турска и курдистанска влада имају заједничке политичке ставове. У том погледу би Анкара свакако подржала наставак Барзанијеве владавине, а радије би прихватила курдистанску државу у Ираку под Барзанијевим вођством него јачање турских и сиријских курдских снага. 

Четврта држава с курдским присуством је Иран, где живи између пет и седам милиона Курда. Техеран и Ербил имају заједнички интерес борбе против ИС, али немају исте мисли о независности Курдистана.

ДРЖАВА, ТО САМ ЈА: Шта нам доноси почетак нове ере Ердогана Величанственог?

Иран је велики подржалац средишње владе у Багдаду и ирачког територијалног јединства. Уједно се Иран боји устанака у властитим курдским регијама, као и утицају америчке и турске политике међу Курдима. Напад у Техерану је показао да су Курди важни и за националну безбедност. Наиме, сви показатељи говоре да су се радикализовани ирански сунити придружили Исламској држави и другим милитантним скупинама у последњих шест година. Одмах по нападу, иранске безбедносне снаге су ухапсиле низ осумњичених у граду Павех у провинцији Керманшах. Иранска телевизија је потврдила да је полиција ухапсила 41 особу повезану с нападима и ИС у разним иранским провинцијама. 

Ирански политички активиста Мохтар Хушманд, који је служио затворску казну, потврдио је да је у затвору упознао сунитске екстремисте те тако сазнао да око 150 иранских Курда од почетка 2016. учествује у ИС. Сада се Хушманд бави џихадистичком идеологијом међу Курдима те потврђује да се у последње две деценије салафијска идеологија проширила међу иранским Курдима.

Хоће ли ЛАВАНДА замирисати Сиријом?! Да ли НОВИ АКТЕРИ и ФАЗЕ РАТА мењају ток КРВАВОГ сукоба?

Али, ако би ирачки Курдистан постао самостална држава, Иран би могао пронаћи два врло важна интереса. Први је да се кроз Курдистан сузбије радикализација Курда, а други је економска сарадња и извозни партнер за треће земље. С те стране се може говорити како катастрофа големог рата може бити избегнута, но за то Ербил мора смирити курдске политичке покрете у Сирији, Турској и Ирану.