Лазански јавља из Северне Кореје: Американци коче мир

Друг Ри Јонг Цол је заиста важан друг у номенклатури севернокорејских другова. Он је заменик директора Одељења за међународне послове Централног комитета Радничке партије Кореје. Како је партија у Северној Кореји све, то је одељење, заправо, право министарство спољних послова, сви други морају да слушају ове из Партије. 

Колико Партија има чланова, то друг Ри није хтео прецизно да ми каже:

- Неколико милиона – насмешио се.

Друг Ри ме је примио у посебном кварту Пјонгјанга. На улазу у тај део града два војника с калашњиковима салутирају војном коментатору Политике. Овде обична раја нема приступа. Два војника стоје мирно на 20 степени испод нуле, на раскрсницама љупке девојке, саобраћајке, регулишу промет возила, окрећу се у одређеним интервалима, иако не пролази ниједно возило.

У кабинету друга Рија на зиду су две фотографије: оснивач Демократске Народне Републике Кореје Ким Ил Сунг и његов син Ким Џонг Ил. Нема фотографије садашњег великог лидера, шефа Партије, шефа војне комисије и врховног команданта, маршала Ким Џонг Уна. Друг Ри ми каже да је маршал лично забранио да се његове слике истичу у свим јавним установама, да маршал не жели култ личности.

Да ли би маршал Ким Џонг Ун сео да разговара с председником САД Доналдом Трампом око коначног постизања решења за две Кореје?

- Нисам овлашћен да о томе дајем изјаве, то морате да питате великог лидера Ким Џонг Уна. Ми желимо разговоре са Американцима, али не под њиховим условима. Они желе да разговарају о нашем нуклеарном оружју, ми тражимо да се прво изврши комлетна денуклеаризација обе Кореје, па онда можемо о свему да разговарамо. Американци морају да уклоне своје нуклеарно оружје из Јужне Кореје, све док то не ураде ми ћемо јачати своје нуклеарне снаге. Јер, то нам је гаранција наше безбедности и независности. Видели смо како су прошле земље као што су Либија, Ирак, Авганистан. Ми нисмо наивни, али желимо да с Јужном Корејом сарађујемо на добробит обе земље.

Нудимо Јужној Кореји уједињење, нудимо политику "широког пута", желимо здраве однесе Севера и Југа. Но, Американци све то минирају и коче, а конзервативци у Јужној Кореји их слушају. Ми желимо мир и пријатељство са свима и захтевамо да нас Американци уважавају. Но, они уважавају само оне земље које имају атомско оружје. Ми сада имамо јаку армију и нуклеарно оружје, али наша политика "широког пута" је пријатељска понуда свима и посебно Јужној Кореји. Не желимо рат, али смо спремни за рат. Никога нећемо први напасти, али нико нас не може игнорисати. Јер, идеја наше Партије јесте да служи народу и ми само бранимо наш модел социјализма. Код нас је бесплатно комплетно школовање, основна, средња школа и факултет. Здравствене услуге су потпуно бесплатне, свако ко заврши факултет добија од државе стан, држава покрива И трошкове струје и већи део станарине, немамо незапослених. Привреда трпи због санкција, имамо државне компаније, корпоративне фирме и неке мешовите фирме, али немамо капитализам. Није лако, али издржаћемо.

Не знам какав је то тип социјализма, али за две фотке мејлом послате у редакцију из поште у Пјонгјангу платио сам 200 евра. Нервирање да две службенице обрачунају колико то кошта, па њихово ходање у круг и куцање у старе дигитроне, коштало ме живаца. Све се овде ради полако, нема журбе.

Да, посетио сам и родно место оснивача Партије и државе Северне Кореје, генералисимуса Ким Ил Сунга у предграђу Пјонгјанга. Азијска скромна колибица са сламнатим кровом, дрвене алатке, тиха музика из оближњег грмља. Од колибице са сламнатим кровом до нуклеарне силе с ракетама и није прошло много времена. 

Све што тражи Северна Кореја јесте да је нико не дира. И да јој признају равноправност. Јер, у Пјонгјангу кажу да ако свет већ годинама може да живи с атомским оружјем Индије и Пакистана, мораће да се навикне да живи и са севернокорејским атомским арсеналом.

Онако како овде стоје мирно по великој хладноћи војници, ја бих њихов атомски арсенал схватио врло озбиљно.