ЛИБАН НАМУЧЕН ГРАЂАНСКИМ РАТОМ, КОРОНОМ И ЕКОНОМСКОМ КРИЗОМ: Да ли ће га стравична експлозија бацити на колена?

Експлозија у Бејруту / Извор: Профимедиа

Укупан национални дуг износи 92 милијарде долара, скоро 170 одсто БДП земље, и спада међу највеће у свету.

Либан већ деценијама паралише низ дуготрајних, наизглед нерешивих криза: грађански рат је трајао 15 година, осим тога, земља је често била ухваћена у унакрсну ватру регионалних сукоба. Смртоносна експлозија у луци у Бејруту, која се десила усред пандемије корона вируса и економске кризе, могла би коначно да баци намучену земљу на колена.

БРАЗИЛ ЗАВИЈЕН У ЦРНО: Више од 57.000 новооболелих, корона узела још 1.400 живота

БОЛИВИЈА ДОНЕЛА ОДЛУКУ: Школе остају затворене до краја године

СКОРО 19 МИЛИОНА ОБОЛЕЛИХ У СВЕТУ: Највећа смртност до сада у САД, највише нових случајева у Индији

Ковид-19

У Либану је регистровано више од 5.000 заражених од корона вируса и 65 мртвих. Иако је тај број релативно низак у поређењу с неким земљама, у последње време број оболелих је нагло порастао, осим тога, зараза се проширила на нова подручја. Упркос петодневном карантину, који се управо завршио, лекари упозоравају да крхки здравствени систем земље - већ ради преко својих могућности.

- Одељења за интензивну негу у болници Универзитета Рафик Харири пуна су, такво стање ће потрајати и у данима пред нама, болница неће моћи да прими нове пацијенте којима буде потребна интензивна нега – саопштио је у недељу др Осман Итани, пулмолог и стручњак за интензивну негу.

Протест

У октобру прошле године у најмање 70 градова у Либану одржани су протести против корупције у влади, строгих мера штедње и недостатка основне инфраструктуре – пијаћа вода није безбедна за коришћење, а свакодневно нестаје струје. Протести су паралисали земљу и натерали премијера Сада Харирија да поднесе оставку, али се ни после тога ништа значајније није променило, економска криза се продубљава, а цене намирница порасле су и до 80 одсто.

Економија у паду

Либан проживљава економску кризу која је паралисала земљу, приморала хиљаде људи да оду у иностранство и изазвала масовне протесте против корумпираног и неспособног политичког система. Око половина земље живи испод границе сиромаштва, а 35 одсто људи је незапослено, показују званични подаци.

У марту, први пут у историји, Либан је најавио да неће моћи да плати доспеле дугове. Укупан национални дуг износи 92 милијарде долара, скоро 170 одсто БДП земље, и спада међу највеће у свету.

У мају су почели преговори Либана са Међународним монетарним фондом, са циљем да се земљи обезбеди помоћ од виталног значаја, а у складу са планом за спасавање економије који је усвојила влада. Међутим, после тога није било нових састанака.

- Од марта цене већине намирница порасле су за готово три пута, док је вредност националне валуте пала за 80 одсто и већи део земље је паралисан. Они који и даље раде једва преживљавају. Тржни центри су празни. Сиромаштво расте, криминал расте, а ситуација на улицама је запаљива – писао је Гардијан прошлог месеца.

Разарање бејрутске луке додатно ће уништити земљу. Либан има две границе на копну: једну са Сиријом, коју потреса рат, другу са Израелом, с којим је Либан технички у рату.

Либан се умногоме ослања на увоз намирница. Тобијас Шнајдер, истраживач Института за глобалну јавну политику у Берлину, каже да Либан увози 90 одсто пшенице, која стиже преко терминала у срцу експлозије. Овде се налази највећи силос за пшеницу у земљи.

Регионални сукоби

Сложен и крвав политички и секташки грађански рат беснео је од 1975. до 1990. године. У њему је 120.000 људи изгубило живот, док је милион њих прогнано, пре него што су делове Либана окупирали Сирија и Израел. Њихова војска је тамо остала скоро двадесет година да би се коначно повукла 2005.

Шиитски покрет Хезболах, који ужива подршку Ирана и који је месец дана ратовао против Израела 2006, борио се и против израелске окупације Либана, да би 2013. објавио да се бори на страни режима сиријског председника Башара ал Асада, чиме је још више поделио либанску политичку сцену и узроковао увођење санкција Либану. Самим тим, новац Либанаца који живе у иностранству, важан извор прихода земље, престао је да стиже.

Сукоб у Сирији се спорадично "преливао у Либан, па су Бејрут и друга подручја у више пута страдали у нападима.

Међутим, вероватно најочигледнији утицај сиријског рата на Либан, земљу од 4,5 милиона становника, јесте прилив око 1,5 милиона избеглица. Либан и међународне организације су више пута упозоравали на економски и социјални терет који они представљају за земљу, која нема услове да се стара о њима.

ПЕТ ОСОБА СТРАДАЛО У ПОЖАРУ У ДЕНВЕРУ: Полиција сумња да је ПОДМЕТНУТ (ВИДЕО)