ОД СРБОМРЗАЦА ДО НАШИХ НАЈВЕЋИХ САВЕЗНИКА: Ово су светски лидери који су нас напустили у овој години (ФОТО)

Годину на измаку, нажалост, памтићемо и по одласцима бројних лидера који су за собом оставили толико тога, да је немогуће да их заборавимо.

Не само ми, него и генерације које долазе, с обзиром на то да ће се у наредним годинама о њима слушати, гледати и учити.

Ово је листа светских лидера који су нас напустили у 2022. години:

Медлин Олбрајт

Прва жена амерички државни секретар Медлин Олбрајт преминула је 23. марта у 84. години.

Рођена је 15. маја 1937. године у Прагу у Чехословачкој. Била је амерички политичар и дипломата.

Медлин је била 64. амерички државни секретар уједно је била и прва жена на тој функцији. На предлог председника САД Била Клинтона, пошто је Сенат одобрио њено именовање, ступила је на дужност 23. јануара 1997. У том тренутку, била је жена на највишој функцији у историји америчке администрације.

Медлин Олбрајт није, међутим, могла да буде изабрана за председника, јер је била родом из Чехословачке.

Олбрајтова ће остати позната по снажној антисрпској реторици, док је за време обављања функције шефице дипломатије САД била један од главних заговорника бомбардовања СРЈ 1999. године.

Владимир Жириновски

У години која је за нама, преминуо је и руски политичар Владимир Жириновски. Он је после дуге и тешке болесто преминуо 6. априла у 75. години живота.

Био је руски политичар којег су често карактелисали као "шоумена" тамошње политичке сцене. Либерално-демократску партију Русије (ЛДПР) основао је 1991. године и раније је био и потпредседник Думе.

Партија коју је предводио Жириновски је четврта по јачини у руском парламенту са 21 посланичким местом. Он је бивши заменик председника Думе а у парламенту је од 1993. године.

Први политички продор Жириновског догодио се у јуну 1991. године када је био трећи на првим председничким изборима у Русији, сакупивши више од шест милиона гласова (7,81 одсто).

Након распада Совјетског Савеза, партија је преименована у Либерално-демократску партију Русије. Године 1992. Жириновски је ступио у контакт са Жан-Мари Ле Пеном, тадашњим вођом француског Националног фронта. Њих је упознао Едуард Лимонов из Национал-бољшевичке партије, а Национални фронт је касније "пружио логистичку подршку ЛДПР-у".

Либерално демократска партија остала је значајна сила у руској политици. На врхунцу свог славе, ЛДПР је прикупила 23% гласова на изборима за Думу 1993. године и постигла широку заступљеност у целој земљи.

Жириновски је 2018. био противкандидат Путину на председничким изборима, кад је освојио скоро шест одсто гласова.

Иначе, Владимир Жириновски раније је проглашен почасним грађанином београдске општине Земун. Према наводима, након победе ДОС на локалним изборима 2000. године, Жириновском је одузет статус почасног грађанина Земуна, али тај закључак Скупштине општине није објављен у службеном гласилу града. Стога се сматра да је формално и даље почасни грађанин Земуна.

Он је прошле године позивао на бомбардовање цивилних мета у Украјини, али и Запада у ноћи 31. децембра на 1. јануар 2022.

Станислав Шушкевич

Станислав Шушкевич, први лидер независне Белорусије и један од потписника споразума којим је и формално означен распад Совјетског Савеза, преминуо је почетком маја у 88. години.

Он је месец дана био хоспитализован на интензивној нези након што је тестиран позитивно на корона вирус.

Бивши инжењер електротехнике био је привремени председник Врховног совјета, односно парламента Белоруске Совјетске Социјалистичке Републике (BSSR), када је земља гласала за отцепљење од Совјетског Савеза у септембру 1991, месец дана после неуспелог пуча да се са власти склони тадашњи совјетски председник Михаил Горбачов. Шушкевич је 18. септембра изабран за сталног председника Врховног совјета.

Скоро три месеца касније, 8. децембра 1991, Шушкевич се састао са тадашњим председником Русије Борисом Јељцином и Украјине Леонидом Кравчуком у одмаралишту у западној Белорусији, где су заједнички потписали Беловешки споразум, којим је после скоро 70 година окончано постојање Совјетског Савеза и формирана Заједница Независних Држава (ЗНД). Горбачов је две недеље касније, на Божић по грегоријанском календару, поднео оставку на место последњег лидера СССР-а.

У интервјуу 2016. године, Шушкевич је одбацио оптужбе Горбачова да су тројица потписника били гладни власти као "потпуну глупост".

Шушкевич је био шеф државе до јануара 1994, када је смењен, јер му је парламент изгласао неповерење пошто га је Александар Лукашенко, тадашњи председник парламентарног одбора за борбу против корупције, оптужио за корупцију. Неколико месеци касније, Шушкевич је тешко поражен на првим председничким изборима у Белорусији, завршио је тек четврти, док је Лукашенко убедљиво победио у другом кругу.

Од тада, Шушкевич је постао оштар критичар Лукашенка и његовог аутократског режима, који је на власти и данас, скоро три деценије касније.

Шинзо Абе

Јапански премијер Шинзо Абе преминуо је у болници 8. јула након што је упуцан у леђа на политичком скупу у граду Нара.

Конзервативни политичар, био је познат по својој политици "Абеномије" да извуче трећу највећу светску економију из дефлације и да подржи значајнију улогу јапанске војске у супротстављању растућим претњама из Северне Кореје и одлучније Кине.

Након што је 2007. изненада напустио место премијера након годину дана на тој функцији, он се вратио на ретку другу дужност 2012. године, обећавајући да ће оживети стагнирајућу економију, олабавити границе пацифистичког устава после Другог светског рата и вратити конзервативне вредности.

Био је кључан у довођењу Олимпијских игара у Токио 2020, гајећи жељу да председава Играма и чак се појавио као лик Мариа из видео игрице Нинтендо током примопредаје Олимпијских игара у Рију 2016.

Док је био на власти, Абе није успео да оствари своју главну политичку амбицију - да ревидира јапански "пацифистички" устав, који забрањује земљи да користи силу за решавање међународних спорова.

Абе је био први јапански премијер који је посетио Србију.

Он је посетио Србију 2018. године, после 30 година.

На Видовдан је одликован орденом Републике Србије на ленти због очувања пријатељских односа и побољшања односа две земље.

Михаил Горбачов

Ове године напустио нас је и бивши председник СССР-а Михаил Горбачов који је 30. августа преминуо у 92. години после дуге болести.

Горбачов је био политички вођа Совјетског Савеза од 1985. до 1991. и генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза.

Његов покушај реформи је довео до краја Хладног рата, али је такође довео и до краја врхунске политичке власти Комунистичке партије Совјетског Савеза (KPSS) и до распада Совјетског. Награђен је Нобеловом наградом за мир 1990.

Горбачов је генерално добро оцењен на Западу након што је окончао Хладни рат. Ипак у Русији, његов углед је био врло низак јер је означен да је довео до колапса државе и да је одговоран за економску беду која је следила.

Једини је вођа СССР-а који је у тој држави рођен, сваки претходни је био рођен у Руској Империји.

Краљица Елизабета Друга

Британска краљица Елизабета Друга преминула је 8. септембра у 97 години. Она је постала други најдуговечнији суверени монарх 13. јуна 2022. године.

Елизабета Друга преузела је трон 2. јуна 1953, после очеве смрти, када је имала 25 година. Након наслеђивања престола Елизабета је постала поглавар Комонвелта и краљица седам независних држава Комонвелта: Уједињеног Краљевства, Канаде, Аустралије, Новог Зеланда, Пакистана и Цејлона.

Њено крунисање одржано следеће године је било прво које је преношено на телевизији. Од 1956. до 1992. број њених краљевстава се мењао како су неке територије добијале независност, а нека краљевства су постале републике.

Елизабета је рођена у Лондону и најстарија је кћерка војводе и војвоткиње од Јорка, касније краља Џорџа ВИ и краљице Елизабете. Њен отац је постао краљ након абдикације свога брата Едварда VIII 1936, када је она постала наследница престола.

Почела је да обавља јавне дужности током Другог светског рата, у ком је служила у Помоћној територијалној служби. Елизабета се 1947. удала за Филипа, војводу од Единбурга, са ким има четворо деце: Чарлса, Ану, Ендруа и Едварда. Она је на престолу била 70 година и 214 дана, због чега је постала други најдуговечнији монарх после Луја XIV од Француске који је постао краљ са четири године.

Краљица је претекла тајландског краља Бумибола Адуљадеја, који је умро 2016. године, изједначивши се са његовом владавином.

Платинасти јубилеј 96-годишњакиње обележен је четири дана прослава широм Уједињеног Краљевства.

Преминула је у дворцу Балморал у Шкотској, а два дане пре смрти последњи пут је виђена у јавности када је Лиз Трас преузела мандат премијерке Велике Британије.

Ковчег са телом краљице Елизабете Друге положен је у меморијалну капелу Светог Ђорђа, у кругу замка Виндзор, после званичне службе.