КАД СУ ЉУДИ ПОЧЕЛИ ДА МИСЛЕ "СВОЈОМ ГЛАВОМ": Шокантно откриће научника о нашим прецима потпуно мења слику света! (ФОТО)
Људи су прво стали на две ноге, емигрирали из Африке у Европу па тек онда развили "мислећи" мозак
Мозак модерног човека млађи је него што се досад претпостављало и развио се вероватно пре милион и по година, односно након што су се људи усправили на две ноге, тврде научници.
ОТКРИВЕНО КО СТОЈИ ИЗА СВИХ ТЕОРИЈА ЗАВЕРЕ: Q је амерички обавештајац који годинама обмањује свет! (ФОТО/ВИДЕО)
АСТРАЗЕНЕКА ЋЕ СЕ КОМБИНОВАТИ СА ДРУГИМ ВАКЦИНАМА: Шта то значи за Србију и које се цепиво даје у другој дози
КИНЕСКИ АВИОНИ ЛЕТЕ КА ТАЈВАНУ: Напета ситуација у тренутку када стиже специјална америчка делегација
Наши најстарији преци из рода Хомо, групе којој припадају и модерни људи, појавили су се на копну пре 2,5 милиона година с примитивним мајмуноликим мозговима отприлике упола мањим него што су данашњи људски.
Када се тачно и где мозак развио у нешто што нас чини људима? На то питање научници покушавају наћи одговор откако постоји прича о пореклу човека.
- Претпостављало се да се модерни мозак развио на самом почетку постојања рода Хомо, дакле пре отприлике 2,5 милиона година - рекао је палеоантрополог с циришког свеучилишта Кристоф Цоликофер, један од аутора студије објављене у часопису Сајенс.
Цоликофер и његова колегиница Марсија Понс де Леон проучавали су фосилизоване лпбање из Африке, из Грузије и с острва Јаве и открили да се та еволуција мозга десила много касније, пре између 1,7 и 1,5 милиона година.
Пошто се мозгови не могу фосилизовати, једини начин да се установи њихов развој проучавање је трагова које су оставили у лобањи. Научници су зато направили виртуелни ендокаст, одливак мозга, попуњен оним што је у давно било у лбањама.
Код људи је фронтални део мозга који управља говором пуно већи него одговарајући део мозга великих човеколиких мајмуна, рекао је Цоликофер. Проширење тог подручја резултира померањем свега што се налази иза.
Проучавајући лобање из Африке научници су схватили да су узорци стари око 1,7 милиона година још увек имали чеони режањ карактеристичан за човеколике мајмуне.
- То је било велико изненађење - казао је Цоликофер и значило је да је Хомо почео ходати пре него што му је еволуирао мозак.
- Сад знамо да су у дугој еволуцијској историји наши први представници били копнени двоношци мајмунолика мозга - истакнуо је.
Али млађи афрички фосили, стари отприлике 1,5 милиона година, имали су значајке модерног људског мозга. То значи да се еволуција мозга догодила између та два датума у Африци, наводи се у студији.
Закључак потврђује и чињеница да су пронађена сложенија оруђа из тог раздобља.
- То није случајно. Делови мозга који су доживели експанзију користе се за сложеније задатке попут израде оруђа.
Друго изненађење стигло је након проучавања пет фосилизованих лобања из данашње Грузије, старих између 1,8 и 1,7 милиона година.
Ти јако добро сачувани узорци, показало се, садржавали су примитиван мозак.
- Раније смо мислили да је потребан велик и модеран мозак за миграције из Африке - рекао је Цоликофер.
- Показало се да ови мозгови нису ни велики ни модерни, а људи су ипак успели да напусте Африку
У међувремену, фосили из Јаве, 'најмлађи' у овом истраживању, показали су карактеристике модерног мозга. Научници зато верују да се догодило и друго исељавање из Африке.
- Дакле, имате прву миграцију из Африке, а тамо мозгови у међувремену еволуирају и људи се распрше поновно - објаснио је Zollikofer.
- То није нова хипотеза, али досад нисмо имали доказе. Сад их имамо.