Мађарски стручњак тврди: Клинтон никада није тражио напад на Србију - Орбан измислио ратни захтев САД?

Мађарски стручњак за безбедносну политику Петер Тарјањи огласио се на Фејсбуку како би оспорио тврдњу Виктора Орбана да је 1999. године Бил Клинтон затражио од Мађарске да отвори „други фронт“ против Србије.

Тарјањи је на својој Фејсбук страници реаговао на говор Виктора Орбана на састанку Дигиталног грађанског круга у Sombathelju, укључујући и оно што је рекао у вези са бомбардовањем СР Југославије.

- Заиста је могуће усудити се рећи "не" када је земља позвана у рат. Рекао сам тадашњем председнику САД, Билу Клинтону, "не господине", и то је оно што сада морамо рећи - рекао је мађарски премијер.

Према његовим речима, ово је историјски и војно дискредитовано, јер је такав корак могао бити предузет само кроз планирање на нивоу НАТО-а и заједничку одлуку, а не након председничког захтева. Тарјањи је у својој објави нагласио да историја није састављена од предизборних прича и да су ратни митови опасни.

-Мађарска се придружила НАТО 12. марта 1999. године. Дванаест дана касније, 24. марта, почела је ваздушна кампања НАТО-а против Југославије. Орбан је рекао за викенд да га је тадашњи председник САД Бил Клинтон замолио да Мађарска отвори "други фронт и нападне Србију, чак и до Београда. Не верујем у ову причу, заправо, мислим да је то једноставно бајка", написао је Тарјањи на Фејсбуку.

Свој став је оправдао да је "једноставно зато што стварност није тако функционисала тада, а не функционише ни сада. Такав корак би био заједничка одлука земаља НАТО-а, заснована на планирању НАТО-а, у војном ланцу, са логистиком.“

Затим, помињући неколико важних података, Тарјањи је детаљно објаснио да је "1999. године Мађарска била нова чланица“ и да се одбрамбене снаге нису припремале за кампању у Београду, већ да се "потпуно интегришу у војни савез".

-Гранична полиција је била спремна да предузме одбрамбене мере у случају оружане инвазије. За то су издвојене адекватне снаге 1992. године. САД су то знале, као и величину и могућности наших ресурса“, истакао је стручњак за безбедносну политику. Затим је додао да је током рата на Косову "идеја о копненој опцији заиста настала касније – око априла-маја 1999. - али из тога не следи да је Мађарска послата да 'отвори фронт'. Ово је био план интервенције САД без Мађарске“, нагласио је.

Тарјањи је такође скренуо пажњу на чињеницу да би мађарски напад из Војводине „одмах изазвао сумње у територијалну ревизију, што би значило дипломатско самоубиство за новопридружену чланицу НАТО-а“. Према речима стручњака за безбедносну политику, Сједињене Државе су биле свесне осетљивости и да је Балкан још увек био буре барута и ограничених могућности Мађарске, због чега сматра да је тврдња Виктора Орбана дискредитована.

Закључујући свој пост, Тарјањи је нагласио да историја "није састављена од кампањских прича" и да "ратни митови могу бити опаснији од самог оружја".

Извор: Србија Danas/Index