ПОЛИТИЧКА БИТКА У ПАРИЗУ
Макрону окренули леђа: Бивши савезници сада највећи ривали - Ко преузима власт?
Иако је Атал лидер Макронове странке, тренутно је Филип боље позициониран као центристички кандидат према анкетама. Истраживања показују да би с Филипом центар-десница могла ући у други круг избора, док би Атала могли елиминисати већ у првом кругу.
Трка за вођство француског центра-деснице уочи председничких избора следеће године све више се претвара у борбу између двојице бивших премијера Габријела Атала и Едуар Филипа, који су се у међувремену окренули против француског председника Емануела Макрона, пише бриселски Политико.
- Верујем да знам како треба управљати Француском - рекао је Атал, сада лидер Макронове странке прошле недеље за недељник Ле Поинт.
Како преноси Политико, да би Атал могао да дође на жељену позицију, морао би да се истакне у препуном пољу кандидата, као центристички кандидат најбоље позициониран да се супротстави крајњој десници, а за сада, према анкетама, ту позицију држи други бивши премијер Едуар Филип.
Истраживање објављено прошлог месеца показало је да би центар-десница могла да уђе у други круг председничких избора и такмичи се против крајње десничарског Националног окупљања, ако кандидује 55-годишњег Филипа, а уколико кандидат буде Атал, постоји могућност елиминације у првом кругу иза крајње деснице и левице.
Атал и Филип избегавају сваку везу са Макроном због актуелне политичке нестабилности
Према писању листа Политико, оно што Атал и Филип имају заједничко јесте да не желе да буду повезани са Емануелом Макроном.
Филип је у октобру отворено позвао Макрона да поднесе оставку након трећег пада владе за мање од годину дана, док је Атал више пута критиковао Макронову одлуку о распуштању парламента и расписивању ванредних избора 2024. године док је био премијер, што се сматра једним од узрока данашње политичке нестабилности у Француској.
Габријел Атал је кратко био на позицији премијера 2024. године, пре него што га је председник Маркон склонио након одлуке о распуштању парламента и расписивању ванредних избора, док је Едуар Филип био премијер од 2017. до 2020. године.