МИСТЕРИЈА ЗВАНА РАСПУЋИН: Како је човек којег су довеле црногорске принцезе убрзао распад империје (ВИДЕО)

Дајте ми још вина, нешто ме боли желудац, рекао је Григориј Распућин рођаку цара Николаја ИИ, Феликсу Јусупову. Овај је извадио револвер и пуцао у њега. Али ни невешти хитац нити цијанид који су му послужили на вечери нису убили сибирског сељака који је, практично, владао царством у распаду.

Мислећи да је готов, понели су његово тело према ауту желећи да га баце у реку Неву. Али Распућин се пробудио из мртвих и почео да бежи. У пуцњави која је настала поновно је погођен, али и даље је био жив. Лекари претпостављају да је након попијеног отрова, смртоносног цијанида, и три хица испаљена у његово тело могао преживети још двадесетак минута.

Али ко зна?!

Завереници – Феликс Јусупов, Владимир Пушкаревич и др Станислав Лазоверт – и сами су веровали у магичне моћи сибирског сељака и страховали од њега. Готово да су дрхтали пред својим пленом. На крају му је испаљен хитац у главу, који га је коначно докрајчио. Ко је испалио смртоносни хитац, не зна се ни данас, али историчари претпостављају да је то учинио хладнокрвни припадник британске тајне службе Освалд Рајнер.

Завереници, иако су сматрали да тиме спашавају царство и цара, нису имали ни храбрости, ни снаге, ни знања да се реше сибирског сељака чије је савете царица Александра беспоговорно слушала ма како сулуди били. А цар Николај II беспоговорно је слушао Александру.

 

Тело је бачено у залеђену реку, а кад је пронађено, покопано је у Царском селу у присуству царске породице. Кад су Романови убрзо срушени, мржња према Распућину још је више нарасла, Распућиново тело је ископано и спаљено, а пенис му је, наводно, одсечен. Касније ће се разни Распућинови пениси појављивати као раритет на различитим аукцијама.

Убиство Григорија Распућина није много помогло да се царство спаси, као што ни његово учествовање у власти и пресудан утицај на царску породицу, тачније на цара Николаја II и царицу Александру, није било пресудно за распад царства.

Распућинов сулуди утицај на цара и царицу можда је тек убрзао распад царства које је умирало дугом и мучном смрћу. У 300-годишњој владавини династије Романов двадесет царева имало је једну кључну особину од које је зависила судбина царства, које се од њиховог успона на власт сваки дан ширило за 142 квадратна километра – увек су бирали најспособније премијере, министре и генерале, без обзира на то што о њима лично мислили.

Та особина Романових спашавала је царство у његовим најтежим тренуцима, она је често била плод случаја и среће, а често урођени инстинкт за самоодржањем које је већина Романових, па чак и наизглед оних најнеспособнијих, имала. Али кроз историју Романових показују се још две њихове особине – склоност царева мистицизму, мистичним пророцима, који су углавном били тешки преваранти, те нешто мудрија склоност оснивању тајних служби, што им је често спашавало главу.

Упркос склоности разним пророцима, ниједан цар никад није допустио да се они мешају у државну политику. Све до Григорија Распућина и цара Николаја ИИ, односно, да будемо поштенији, његове супруге Александре, чији је утицај на цара био огроман. Иако је Распућин несумњиво својим сулудим саветима допринео пропасти Романових, његов утицај се уствари прецењује. Кључна Распућинова одлика јесте била да тачно погађа оно што Николај II и још више Александра желе, те да им то саветује. Александра, царица слабе памети и челичне воље, уствари је од Распућина попут одјека чула властите жеље, а цар Николај ИИ. такође је у његовим речима налазио потврду властитих размишљања, али и то да није морао трпјети хистеричне нападе супруге.

Није ни чудо – Александру су лекари третирали вероналом, барбитуратима, опијумом, кокаином и морфијумом, била је ионако слабијег психичког здравља, а овај коктел лекова и верски занос само су додатно повећали њену лудост. А цар је лечен еликсиром чаја и бунике, за смирење, а кокаином за прехладу.

Али историја Распућина почиње много раније... 

Петроградом је већ ординирао бурјатски исцелитељ Петар Бадмајев, чији су напитци, на бази разних опијатских средстава, смиривали пола града, па и цара и царицу. Али кључну улогу одиграће цногорске кнегиње из династије Његош - Милица, удата за царевог рођака Петра Николајевича, и Стана, удата за војводу Георгија од Леучтенбурга. Оне ће прво упознати царску породицу са падавичарским идиотом којем су приписиване светачке и мистичне моћи, Митком Кољабом, а затим с много озбиљнијим и опаснијим Најзиером Fillipeom, Французом који се представљао као особа која директно разговара с Богом.

Александра и Николај II биће потпуно опседнути шарлатаном из Француске те ће му цар чак доделити и титулу доктора и дати му лекарску лиценцу. Међутим, тајна служба ће, по налогу цареве рођаке Еле, која ће касније основати монашки ред, истражити у Француској његов случај. Суочен са доказима да је Низеир најобичнији осуђивани шарлатан и преварант, цар ће га невољно отпустити и протерати, али пре тога Најзиер ће посејати семе које ће довести до још горих последица.

Пре него што је напустио двор, рекао је да ће царица остати трудна с мушким дететом (а то је Романовима било од пресудне важности да наставе династију) ако цар прогласи светим Серафима Саровског те ако се царица окупа у његовом врелу. Николај II је упркос противљењу цркве прогласио Серафима светим и царица се окупала у врелу. Ускоро је остала трудна и родила царевића Александра. Али то пророчанство било је повезано с другим, Најзиер је пре одласка најавио “новог пријатеља”, који ће се ускоро појавити на двору.

Психички нестабилнима Александри и Николају II то је било довољно да прихвате Григорија Распућина и беспоговорно му верују.

Милица и Стана упознале су царску породицу са сибирским сељаком мистичних моћи у тренутку кад се царство тресло након пораза у Порт Артуру. Распућин је својим благо хипнотичким моћима и тачним погађањем царских жеља опчинио породицу, која је прелазила преко његових оргија са проституткама, али и дворским дамама. Он је то оправдавао тиме да је грешност саставни део светости. Важније је било то што је смирујуће деловао на царевића, који је патио од хемофилије.

У неколико наврата својим је деловањем смирио дечака, који би иначе вероватно искрварио до смрти. Ипак, Распућин је имао много непријатеља и на двору и у цркви. Епископ Хермен и падавичарска луда Митка Кољаба затворили су Распућина и стискали га за пенис док није признао грехе. То цару није било довољно. Протерао је епископа Хермена.

Распућинов утицај на двору није смањио ни покушај атентата који је на њега извршила једна жена према, вероватно, налогу монаха Илидиора. Његов утицај на цара и царицу само је растао, а Александра је уредила и издала његову биографију, што је изазвало само још веће огорчење.

Катастрофални почетак Првог светског рата, у којем је руску војску од шест милиона људи водило 60 официра у главном штабу додатно је појачао Распућинов утицај.

Иако му се мора признати како је наговарао цара да од рата одустане, тачније, сматрао је да ниједан квадрат земље на Балкану није вредан рата. Кључна је била одлука да се цар придружи главном штабу на ратишту те да управљање двором, што значи остатком земље, препусти Александри, а то је конкретно значило - погубном Распућинову утицају.

Под његовим утицајем састављане су владе од пробисвета, а земља је тонула у пропаст. Готово да су сви министри и генерали оцењивани према томе колико прихватају Распућинову светост и савете. Један од оних који су приграбили власт, тачније којег је Распућин поставио на власт, био је Михаил Андроников. Он је саградио кућу са светилиштем а био је познат по томе што је у том светилишту завео и обљубио више од хиљаду мушкараца.

Тајна служба Охрана саставила је спис о Распућиновим тајним пословима, оргијама и томе како се јавно хвалио да има сексуалне односе с царицом, тачније да је она потпуно зависна од њега. Али ни то није утициало на цара. Као ни то што је на предлог царице да Распућин посети главни штаб “ јер ће то преокренути ратну ситуацију” један од генерала, царев рођак Николаш, јасно рекао да ће га, ако ногом ступи у штаб, обесити, а други је јасно рекао да ће, ако га види близу фронта, одмах дати оставку.

Петроградом и Москвом кружили су порнографски описи и графике оргија Распућина, царице Александре и дворске даме Ане, а Русија је губила битку за битком с немачком војском, хране у Петрограду није било, а на фронту је хронично недостајало граната и оружја.

Побуна је мирисала у ваздуху. Најспособнији министри били су већ одавно смењени или убијени у атентатима. Ускоро ће из швајцарске специјалним возом, у организацији немачке тајне службе, бити допремљен Владимир Иљич Уљанов, познатији као Лењин.