Многи Срби управо овде летују у Грчкој: Популарна дестинација доспела на "црвену листу" опасности

Квалитет ваздуха у Грчкој и даље представља изазов, упркос постепеном смањењу загађења последњих година. Најновији подаци међународне мреже IQAir показују да се на црвеној листи, међу градовима са највећом концентрацијом опасних ПМ2.5 честица налази и Хераклион на Криту, једна од најпопуларнијих дестинација међу туристима из Србије.

Иако Грчка није међу најзагађенијим државама Европе, стручњаци упозоравају да су концентрације ситних суспендованих честица у појединим градовима и даље знатно изнад препорука Светске здравствене организације (СЗО), посебно током периода појачаног саобраћаја, грејне сезоне и налета афричке прашине.

Ово су градови са најзагађенијим ваздухом у Грчкој

Према најновијим подацима међународне платформе IQAir, највећу просечну годишњу концентрацију честица ПМ2.5 међу грчким градовима бележи Ламија.

Иза ње следе Атина, Патра, Волос, Хераклион, Агринио и Перистери, док се распоред на листи мења у зависности од временских прилика, густине саобраћаја, коришћења система грејања, али и природних појава попут афричке прашине и дима од великих шумских пожара.

Посебну пажњу привлачи чињеница да се на листи налази Хераклион, највећи град на Криту и једна од омиљених дестинација српских туриста током летње сезоне.

Колико је ваздух у Грчкој изнад препоручених граница?

Према подацима IQAir-a, Грчка се налази на 67. месту међу 143 државе света по просечној годишњој концентрацији ПМ2.5 честица.

Просечна годишња концентрација износи 14,9 микрограма по кубном метру, што је готово три пута више од нове препоручене границе Светске здравствене организације од свега 5 микрограма по кубном метру.

Шта су ПМ2.5 честице и зашто су опасне?

ПМ2.5 представљају микроскопске суспендоване честице пречника мањег од 2,5 микрометра. Због своје величине могу да продру дубоко у плућа, а затим и у крвоток, због чега се сматрају најопаснијим загађивачем ваздуха по људско здравље.

Настају углавном из издувних гасова возила, сагоревања дрвета и чврстих горива, индустријских процеса, али и хемијских реакција у атмосфери.

Дуготрајна изложеност повећаним концентрацијама ових честица повезује се са већим ризиком од кардиоваскуларних болести, можданог удара, хроничне опструктивне болести плућа, астме, рака плућа и превремене смртности.

Зашто загађење нагло расте у појединим периодима?

Стручњаци наводе да загађење ваздуха у Грчкој није последица само друмског саобраћаја. Важан утицај имају и старост возног парка, емисије из домаћинстава током зиме, индустријска постројења, али и честе епизоде афричке прашине.

Током дана концентрације загађења могу значајно да осцилирају. У време саобраћајних гужви и без ветра вредности ПМ2.5 нагло расту, док током продора афричке прашине чак и подручја која иначе имају добар квалитет ваздуха бележе веома високе концентрације ПМ2.5 и ПМ10 честица.

Грчку очекују строжа правила до 2030. године

Европска унија усвојила је нова правила о квалитету ваздуха која предвиђају још строже стандарде до 2030. године.

То значи да ће Грчка морати да убрза обнову возног парка, смањи емисије из система грејања, додатно развије јавни превоз и прошири мрежу станица за континуирано праћење квалитета ваздуха.

Иако није међу европским државама са највећим загађењем, најновији подаци показују да квалитет ваздуха и даље остаје једно од важних питања јавног здравља у Грчкој, посебно у већим урбаним срединама.

Извор: NewsAuto