Могућа хапшења за гушење протеста: Грузијски председник припрема опасне законе

Бивши фудбалер функцију је преузео путем парламентарног изборног колегијума, што је изазвало критике због недостатка демократског легитимитета, а опозиција, укључујући одлазећу председницу Саломе Зурабишвили, назвала је његову инаугурацију "пародијом", позивајући на нове изборе.

Првог радног дана на новој позицији, Кавелашвили је потписао низ законских измена које је предложила владајућа странка Грузијски сан, чиме су оне одмах ступиле на снагу, укључујући неке од најстрожих закона у земљи.

Један од њих односи се на измене Закона о окупљањима и протестима, према којима се убудуће забрањује ношење маски и коришћење ласерских уређаја и пиротехничких средстава током протеста. За оне који прекрше ове одредбе, предвиђене су високе казне.

На пример, казна за ношење маске на протесту износи 2.000 грузијских ларија (око 680 евра), а поседовање ласерских уређаја или других извора светла високог интензитета биће кажњено истом новчаном казном. За поседовање пиротехнике казне су још веће - 5.000 ларија (око 1700 евра) или казну затвора до 15 дана. Организатори протеста могу бити кажњени с чак 5.000 евра.

Новим законима обухваћени су и возачи који се придруже протестима. Ако полиција процени да ометају саобраћај, казниће их с 1.000 ларија (око 340 евра) и одузимањем возачке дозволе на годину дана. Такође, новчана казна од 1.000 ларија предвиђена је за особе које лепе плакате.

Један од најопаснијих нових закона односи се на тзв. превентивно хапшење. Према њему, полиција може да претпостави да ће особа која је већ починила кривично дело поново учинити прекршај, што омогућава њено запшење на основу претпоставке.

Ове измене не прецизирају јесу ли поновљени прекршаји исти или различити, што значи да мета хапшења може бити било ко с криминалном прошлошћу, укључујући ситне прекршитеље, попут вожње без карте или непоштовања саобраћајних правила. Таква особа може бити задржана највише 48 сати.

Изјаве премијера Ираклија Кобахидзеа у којима тврди да власт неће ометати свакодневне протесте у Тбилисију контрадикторне су уведеним законима, чији је недвосмислен циљ ограничавање протеста. Премијер је тврдио да демостранти у Тбилисију, иако припадају опозиционим странкама и невладиним организацијама, немају подршку грађана. Међутим, снимке показују да је током једног дана у протестима учествовало око 200.000 људи, што показује да их грађани увелико подржавају.

Осим тога, измене закона имају дубоке политичке импликације јер омогућавају јачу контролу странке Грузијски сан, а истовремено отежавају опозицији да се супротстави властима. На пример, циљ је измена изборног законодавства омогућити већим странкама доминацију на политичкој сцени. Укида се изборни праг од 40 одсто за избор чланова општинских већа, што значи да ће кандидат који освоји највећи број гласова у својој изборној јединици бити изабран без потребе за другим кругом.

Ова измена одговара странкама које већ контролишу већину у локалним заједницама, што може смањити изгледе опозиционих странака за освајање места у већима. Такође, изменама је повећан изборни праг у Тбилисију с 2,5 на четири одсто, што има за циљ да смањи број мањих опозиционих  странака које могу да остваре заступљеност у већима јер ће странке које освоје мањи проценат гласова од сада бити искључене из пропорционалне расподеле мандата.

Ово повећање прага додатно фаворизује веће странке, које имају већу шансу да пређу праг и освоје посланичка места, док мање странке и кандидати који немају широку подршку бирача губе могућност заступљености.

Ситуација у Грузији све више подсећа на Белорусију 2020. одине, када је Александар Лукашенко прогласио победу на председничким изборима које су многи сматрали намештенима. То је изазвало масовне протесте, које је власт брутално угушила. Грузијска полиција применила је сличне репресивне тактике током протеста у новембру и децембру, када је премијер Кобахидзе најавио повлачење из процеса приступања Европској унији.

Према извештајима грузијских медија, око 300 од 460 ухапшених демонстраната је злостављано у полицији, а најмање је њих 80 је завршило у болници. Око 85 одсто свих ухапшених било је физички злостављано.