НА ДАНАШЊИ ДАН: Дан младости, Осми путник, Десант на Дрвар, Џорџ Флојд и још много тога (25. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Апокалипса данас, Боб Дилан, Евровизија, Доктор Менгеле и још много тога (24. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Апокалипса данас, Боб Дилан, Евровизија, Доктор Менгеле и још много тога (24. МАЈ)

1929. Премијера Нушићеве "Госпође министарке"

Након свега девет проба вођених од стране редитеља и глумца Витомира Богића уз сценографију Ананија Вербицког, 25. маја 1929. године, за публику у Народном позоришту у Београду, премијерно је изведена "Госпођа министарка" Бранислава Нушића.

Насловну улогу тумачила је већ тада легендарна Живана Жанка Стокић. Жанка је у то време била можда и највећа глумачка звезда у Југославији, а незваничне информације кажу да је Бранислав Нушић, пишући "Госпођу министарку", главну улогу Живке министарке унапред наменио управо Жанки.

Био тај податак истинит или не, Жанка је у улози Живке министарке бриљирала, а представа је доживела огроман успех код публике. Додуше, позоришни критичари тог доба имали су другачије мишљење. Критика је углавном замерала Нушићу на мањку иновативности и културе уопште, а у исто време на вишку јефтиних и вулгарних вицева којима се, како је објашњавано, служио у свху придобијања популарности, новца и славе.

Било како било, позориште не живи од критичара, већ од публике, а публика је обожавала "Госпођу министарку" толико да је представа за мање од годину дана одиграна више од 50 пута, а за укупно тринаест година, колико се представа у овом формату и овој постави играла, одиграна је 200 пута, од чега је три четвртине пута Жанка била у улози Живке министарке.

Извођење представе у овом формату прекинуће, као и многе друге сегменте обичног живота, Други светски рат и нацистичка окупација Београда. Пред сам крај рата, Жанка Стокић биће изведена пред суд, где ће је, после дужег већања, комунисти осудити на осам година губитка националне части. Иако ће бити помилована нешто више од две године касније, Жанка се никада неће вратити позоришту. Преминула је само три дана након саопштења о помиловању у својој шездесетој години.

1935 "Највећих 45 минута у историји спорта"

Годину дана пре него што ће на Олимпијским играма у Берлину на очи Адолфа Хитлера освојити 4 златне медаље, Џеси Овенс је у родним Сједињеним Америчким Државама постигао немогуће. Озбиљно повређен само неколико дана пред Биг Тен универзитетско такмичење, двадесетдвогодишњи Џеси Овенс, у договору са својим тренером и медицинским тимом, ипак излази на такмичење и у року од невероватних 45 минута бележи 4 светска рекорда у атлетици.

Прво је изједначио светски рекорд у трци на 100 јарди (не метара) са временом од 9,4 секунде, а потом је редом обарао рекорде: у скоку у даљ - са скоком од 8,13м, спринту на 220 јарди (201,2м) - са временом од 20,3 секунде и за крај 220 јарди са ниским препонама - са временом од 22,6 секунди, поставши тако први човек у историји који је 220 јарди са препонама истрчао за мање од 23 секунде. У овој последњој трци, Овенс ће завршити спринтерску трку невероватних пет метара испред свог првог пратиоца.

Последња два оборена рекорда на 220 јарди такође су и оборени светски рекорди на 200 метара, што би заправо значило да је Овенс у само 45 минута изједначио један и оборио 5 светских рекорда. 2005. године, професор историје спорта на Универзитету Централне Флориде Ричард Крепо изабрао је ових 45 минута за најимпресивније атлетско достигнуће од 1850. године до данас.

1939. - Рођен Сер Ијан Мари Макелен

Легендарни британски глумац и борац за права ЛГБТ популације, Сер Ијан Макелен данас прославља свој 84. рођендан. Прославио се глумећи, између осталог, Магнета о популарној научнофантастичној франшизи "Икс-људи", као и у улози доброг чаробњака Гандалфа Сивог у оригиналној трилогији "Господара прстенова" и трлилогији "Хобит" новозеландског редитеља Питера Џексона.

Након смрти глумца Ричарда Хериса 2002. године, Макелену бива понуђена улога чаробњака професора Дамблдора, управника Хогвортске школе за чаробњаштво и вештичарење у екранизацији трећег дела култне књижевне франшизе "Хари Потер" енглеске књижевнице Џ. К. Роулинг.

Ипак, будући да је Херис за живота упутио неке неумесне коментаре на рачун Макелена и његових колега Дерека Џејкобија и Кенета Бране, Макален уз дужно поштовање одбија улогу.

"Не бих могао да наследим улогу од глумца за кога знам да то не би одобрио" - изјавио је Макелен у свом гостовању на BBC телевизији.

1944. Десант на Дрвар

Шифровани назив Операција Коњићев скок, било је име немачке акције из маја и јуна 1944. године, која је за циљ имала уклањање вођства партизанског покрета отпора у Југославији и заробљавање првог човека покрета - Јосипа Броза Тита.

Сазнавши локацију пећине у којој се крио Врховни штаб НОВЈ на челу са Јосипом Брозом, Немци почињу ваздушни десант на Дрвар 25. маја 1944. године. Након бомбардовања Дрвара, припадници падобранских SS јединица кренули су према пећини у којој се налазио Тито у друштву савезничких сабораца Рандолфа Черчила (сина британског премијера Винстона Черчила) и Евелин Во. На путу ка пећини, припадници SS трупа ушли су у жесток окршај са припадницима Официрске школе и Пратећег батаљона Врховног штаба, који је резултовао великим бројем жртава са обе стране.

Доласком Треће личке бригаде, немачке трупе биле су присиљене да пређу у дефанзиву, што је омогућило извлачење Тита и његове пратње из пећине на сигурно. Рововска борба између припадника Треће личке бригаде и остатака 500. SS батаљона, ком се у зору 26. маја придружила још једна групација немачких војника, трајала је до 3. јуна, када је Тито, са члановима штаба, авионом евакуисан. 6. јуна, Немачка је операцију прогласила неуспелом.

1957. Дан младости

Од 1945. године, на иницијативу крагујевачке омладине, уведена је пракса ношења "Титове штафете". Те прве године, у Титовој штафети учестовало је 12,500 омладинаца, који су комбиновано претрчали 9,000 километара, а првих десет штафетних палица и плава књига са 15,000 потписа омладинаца Шумадија лично је уручено Титу у Загребу. Након те године, сваке следеће, Јосип Броз је лично дочекивао последње носиоце штафете на Белом двору.

Прича каже да су већину трупа, које су тог 25. маја 1944. године, у немачком десанту на Дрвар, спасиле живот Јосипа Броза, чинили омладинци. Како би се одала почаст њима и њиховој жртви, Тито овај датум узима за свој рођендан, и на његову иницијативу, он ће се 1957. године прогласити за Дан младости, а дотадашња "Титова штафета" биће преименована у "Штафету младости".

Од тог дана, Штафета младости носиће се сваког 25. маја. На дан Титове смрти, 4. маја 1980. године, штефета је била на свом путовању по хрватској. Кад су вести о смрти друга Тита стигле, штафета је прекинута и једна палица бива положена на одар покојног председника у Скупштини СФРЈ. 1988. године у Београду, одржана је последња приредба поводом Дана младости, коју ће Савез социјалистичке омладине Југославије укинути наредне године.

1977. Ратови звезда: Епизода ИВ - Нова нада

Родоначелник капиталне и широм света обожаване научнофантастичне франшизе Џорџа Лукаса, са Марком Хемилом, Кери Фишер и Харисоном Фордом у главним улогама, слетео је на озбиљно ограничени број биоскопских платна у Америци на данашњи дан пре 46 година.

Смештена у веома далекој прошлости у веома далекој галаксији, којом је тирански владала Галактичка Империја, ова свемирска опера прати групу побуњеника, чији је циљ био уништење најновијег супероружја Империје - Звезде смрти.

Веома брзо, овај револуционарни филм постаје блокбастер, а публика ће се неко време отимати за биоскопске карте. Због снажног ветра популарности који је дувао у леђа свему везаном за овај филм и  невероватног финансијског успеха, Џорџ Лукас три године касније избацује наставак под називом Ратови звезда: Епизода В - Империја узвраћа ударац, а три године након тога и други наставак, трећи филм оригиналне трилогије под називом Ратови звезда: Епизода ВИ - Повратак џедаја, који је објављен на данашњи дан пре тачно 40 година.

Последњи део оригиналне трилогије, али хронолошки шести део целе Скајвокер саге, био је финансијски и по квалитету једнако успешан као и његова два претходика.

Оригинална три филма Ратова звезда сматрају се једном од најбољих трилогија у филмској историји, а на њеној основи биће снимљене још две трилогије, од којих једна описује догађаје пре, а друга догађаје после оригиналне трилогије. Поред ових шест филмова, изаћи ће још два играна и један анимирани филм, као и једна тв серија, чије епизоде још увек излазе.

1979. Осми путник

На уводној вечери Филмског фестивала у Сијетлу, тачно у поноћ, америчкој публици приказан је филм који ће постати један од највећих култ-класика жанрова хорора и научне фантастике у историји, како филма, тако и стрипова, играчака, романа и видео-игрица. 

Снимљен по сценарију Дена О'Бенона и у режији Ридлија Скота, овај бисер филмске уметности својим квалитетом уједињује мишљења публике и критичара и постаје светска сензација. Квалитет и брзо стечена слава донеће му, између осталих признања, и Оскара за Најбоље визуелне ефекте. 

Ипак, испрва у холивудским студијима нису били одушевљени сценариом. Писци Ден О'Бенон и Роналд Шасет ишли су по холивуду и од студија до студија носили свој сценарио, не би ли се неко усудио да га продуцира - без успеха, нико није желео да сними филм по том сценарију. Чак је и 20th Century Fox, који је касније био дистрибутер овог филма, првобитно одбио понуду за снимање. 

Ипак, две ствари заслужне су за то што смо те 1979. на данашњи дан ипак добили Осмог путника. Прва ствар била је та да се Волтеру Хилу из Фокса, једном од будућих продуцента филма, заправо допао сценарио и желео је да га продуцира. 

Друга ствар се налази управо у овом чланку, само један сегмент изнад овога ког тренутно читате. Да, управо тако - Ратови звезда: Епизода ИВ - Нова нада. Астрономски финансијски успех Ратова звезда променио је стање у Холивуду - одједном су сви желели да снимају филмове сци-фи жанра. Овај филм је и снимљен у продукцији фокса, а из ове куће одмах су се сетили Осмог путника и одлучили да одмах почну са снимањем.

Након фантастичног успеха првог дела франшизе, биће снимљена још три наставка оригиналне серије са Сигурни Вивер у главној улози: Осми путник 2 (1986), Осми путник 3 (1992) и осми путник 4: Васкрснуће (1997). Поред ових филмова, током 2000-их, биће снимљена и два филма са радњом смештеном пре догађаја из оригиналне серије под називима Прометеј (2012) и Осми путник: Ковенант (2017). Такође, биће снимљена и два крос-овера са франшизом Предатор, па ћемо добити и Осми путник против Предатора (2004) и Одми путник против Предатора: Реквијем (2007).

2011. Последњи Шоу Опре Винфри

Након 25 година, 25 снимљених сезона и укупно 4,561 епизоде, Оприн шоу је дошао до своје последње епизоде на данашњи дан 2011. године.

Опра је своју емисију користила као платформу за едукацију, где је ментално здравље и самоусавршавање играло озбиљну улогу, а тема о којој се највише разговарао била је "Родитељство и односи у породицама".

10. новембра 1986, у емисији посвећеној сексуалном злостављају, Опра открива да је сама била жртва силовања од стране свог рођака када је имала само 9 година. Од тада, једна од највећих мисија шоуа била је проналажење и хапшење сексуалних предатора, као и ширење свести и пружање подршке жртвама овог гнусног злочина. 

Током 25 година постојања, Опра ће у свом ток-шоу угостити преко 850 познатих личности, а неки од њих били су: Витни Хјустон, Мајкл Џексон, Доналд Трамп, Елизабет Тејлор, Том Круз, Селин Дион и Џулија Робертс.

Унапред најавивши да ће емисија своје финале доживети у 25. сезони, Опра је те 2011. године угостила тада актуелног председника Сједињених Америчких Држава и прву даму - Барака и Мишел Обаму, где се председник емотивно обратио Опри речима: "Имаш велико срце, које делиш са људима. Нико не зна како да се повеже с човеком боље од тебе. [...] Сви смо благословени што те имамо у својим животима."

У последњој емисији, приказаној пре тачно осам година, није било гостију изненађења. Једини "гост" била је сама Опра, која се захваљивала и опраштала од своје верне публике.

"Нећу рећи збогом. Само ћу рећи - До идућег сусрета, Боже здравља." - биле су њене последње речи, након чега је устала, пољубила и загрлила свог дугогодишњег партнера и поздравља се са публиком, покушавајући да обузда сузе. Ово је била њена најбоље оцењена емисија у последњих 17 година.

2020 Убијен Џорџ Флојд

Тачно три године су прошле од тренутка када нас је све затекла ужасавајућа вест и снимак у коме се види како полицијски службеник Дерек Шовен у Минеаполису, у Минесоти (САД), убија човека приликом хапшења, стајући му коленом на врату пуних 8 минута и 46 секунди, док је човек лежао на поду везан лисицама, окренут лицем надоле.

Ухапшени човек звао се Џорџ Флојд, односно Џорџ Пери Флојд Млађи, имао је само 46 година и био је отац петоро доце. Сумњичио се за ситне злочине, а тог дана ухапшен је јер је у једној продавници покушао да искористи фалсификовану новчаницу од 20 долара.

Прва обдукција, обављена по службеној дужности, показала је да Флојд није умро од гушења, већ од последица срчаног удара који је био изазван стресом због хапшења, лошег Флојдовог здравља и количине опијата у крвотоку. Друга обдукција, финансирана од стране Флојдове породице, показала је да је узрок смрти био управо гушење.

12. маја 2021. године, Флојдова породица, од града Минеаполиса, добиће 27 милиона долара због свега што се десило, а нешто пре тога, 20. априла исте године, Флојдов убица и полицајац Дерек Шовен биће отпуштен из службе и оптужен за убиство другог и трећег степена, као и убиство из нехата. 25. јуна исте године, Шовен ће бити осуђен на 22 и по године затвора.

Флојдова смрт проузроковала је масовне демонстрације, прво у САД, а онда и у целом свету, против полицијског насиља над Афроамериканцима, недостатка полицијске одговорности и расизма у Америци. 8 минута и 46 секунди постаће симбол полицијске бруталности, а лик Џорџа Флојда симбол мучеништва и неправде. Флојдови мурали, недуго затим, освануће на зидовима широм света.