НА ДАНАШЊИ ДАН: Милошевић, "Год Саве the Queen", Алекса Шантић, Паганини и још много тога (27. МАЈ)

Догодило се на данашњи дан - 27. мај:

НА ДАНАШЊИ ДАН: Дракула, Џон Вејн, Ле Ман, Мајлс Дејвис и још много тога (26. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Дракула, Џон Вејн, Ле Ман, Мајлс Дејвис и још много тога (26. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Дан младости, Осми путник, Десант на Дрвар, Џорџ Флојд и још много тога (25. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Дан младости, Осми путник, Десант на Дрвар, Џорџ Флојд и још много тога (25. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Апокалипса данас, Боб Дилан, Евровизија, Доктор Менгеле и још много тога (24. МАЈ)

НА ДАНАШЊИ ДАН: Апокалипса данас, Боб Дилан, Евровизија, Доктор Менгеле и још много тога (24. МАЈ)

1840. Умро Николо Паганини

Рођен је италијански композитор и виртуоз на виолини, познат још и као "Ђавољи виолиниста", због надљудских вештина у свирању које је поседовао, а које су неки његови савременици повезивали са оностраним. Иза себе је оставио преко 140 композиција, а међу њима највише се истичу шест концерата за виолину, познати по својој техничкој захтевности и звуцима који су имитирали друге инструменте и гласове животиња. 

Паганини ће веома брзо успоставити своје место у итлаијанском друштву као најбољи виолиниста свог доба. Његови концерти увек су бивали попуњени до последњег места, а ни пажња женске популације никако није изостајала, што га је, у неком тренутку, и упознало са сифилисом, са чијим ће се последицама борити преко 20 година. 

Ипак, исцрпљеност и лоше здравље нису укротили Паганинијеву душу. Тако сломљен, већ је спремао свој велики повратак на сцену. Негде на свом путу, упознаће итлаијанску певачицу Антонију Бјанки, која ће му у јулу 1825. године подарити сина, који ће се сматрати за прву праву и једну љубав у Паганинијевом животу поред музике и виолине. Паганини ће сина водити свуда са собом, а након растанка са Антонијом, готово до краја живота ће се борити за старатељство над њим. 

1927. године, после краће паузе, Паганини се враћа свирању и компоновању, и том приликом креће у своју мисију освајања читаве Европе. Европа је била на ногама, дајући стојеће овације, а долажење на Паганинијев концерт постала је ствар од престижа, где су се сви припадници виших сталежа друштва, укључујући владаре, престолонаследнкиле, племиће, уметнике и професоре, отимали око места.  

Након европске турнеје, уследила је и турнеја по Енглеској, где су, и поред безобразно високе цене карата, ти концерти били неки од најпосећенијих у његовој каријери. 

Пред сам крај живота, Паганини коначно добија старатељство над својим сином, али већ тад осећа да му је животна снага при крају. У Торину ће 16. јуна 1937. одржати свој последњи концерт, након чега ће се повући и у миру и у друштву свог сина провести остатак свог живота. Управо ће на синовим рукама преминули тог 27. маја 1840. године од последица туберкулозе.

Црква ће забранити његову сахрану унутар зидина града из разлога што нису могли да пронађу доказ о крштењу, а ни Паганинијево повезивањем са нечастивим његовом погребу није ишло у прилог. Ова одлука ће бити преиначена четири године касније, а током година, Паганијеви посмртни остаци биће ископавани и поново сахрањивани бар 9 пута, док ће коначно, након 36 година од његове смрти, бити пребачени на гробље у Парми, где и дан данас почивају. 

До дан данас, Паганини се сматра највећим виолинистом свих времена, а његову композицију "24 каприча за соло виолину" историја ће запамтити као најзахтевнију виолинску композицију икад. 

1868. Рођен Алекса Шантић 

У Мостару, од оца Риста и мајке Маре, на данашњи дан пре 155 година, рођен је један од највећих песника у историји српске књижевности, дописни члан Српске краљевске академије и симбол родољубља - Алекса Шантић. 

Оца је изгубио још као дете, па је био приморан да, са своја два брата и сестром, пређе да живи са породицом свога стрица Миха. Ова породица била је трговачка и није имала слуха за Алексин таленат, те он и завршава трговачку школу у Трсту и Љубљани. 

По повратку са школовања у Мостар 1883, Алексу затичу пустош и мртвило, настали као последица неуспешног херцеговачког устанка против Османског царства. Овде ће се код Шантића родити и помешати снажна осећања родољубља и туге, која ће и бити неке од главних тема његовог песничког стваралаштва. 

У периоду Анексионе кризе 1908. године, код Шантића се назиру први озбиљни симптоми камења у бубрезима, а иако је до овог тренутка готово цео живот провео у Мостару, Аустроугари га протерују и он је примроан да се сели 1910. године. 

Током Првог светог рата, исти ти Аустроугари Шантића ће заробити и "у два пута понављаној парници" осудити због његових песама. Умро је од последица туберкулозе, непуних шест година након завршетка Великог рата, 2. фебруара 1924. године, у свом родном Мостару. 

Иза себе је оставио преко 700 песама и седам позоришних комада, као и нешто прозе. Широј публици остаће упамћен највише по својим песмама, а неке од њих, које заиста вреди прочитати, јесу: "Моја отаџбина", "Вече на шкољу", "Остајте овдје", "О класје моје", "Претпразничко вече", "Пред иконом Светог Саве", "Мати" и "На гробу миле ми сестре". 

1910. Умро Роберт Кох

Хајнрих Херман Роберт Кох, био је немачки лекар и научник и један од оснивача бактериологије као медицинске дисциплине. Најзаслужнији је за откривање бацила туберкулозе, као и за изоловање бацила антракса и откривање изазивача колере, али и за развијање многих техника у микробилологији, као и за стварање Кохових постулата за откривање да ли је нека бактерија узрочник дате болести. 

Кох је своја бакретиолошка истраживања започео у веома скромним условима, користећи једну просторију стана у ком је живео и имао своју медицинску ординацију, а од опреме, једина заиста вредна ствар коју је поседовао био је микроскоп, који му је поклонила супруга. Ипак, то га неће спречити да истражује природу опаких болести, па ће тако 1876. године изоловати бацил антракса на основу експеримената спроведених баш у тој импровизованој лабораторији. 

1882. година била је једна од кључних за њефову професионалну каријеру, али и за наслеђе које је Роберт Кох оставио. За откривање бацила туберкулозе, кох ће добити Нобелову награду за физијатрију и медицину 1905. године. Иако ће се откриће туберкулина из 1890. године, као лека против туберкулозе, показати неефикасним, па чак и опасним у то време, туберкулин ће одиграти кључну улогу у даљим истраживањима ове болести, која је средином деветнаестог века била узрочник сваке седме смрти. 

Након туберкулозе, Кох се посветио истраживању колере у Египту и Индији. Он ће идентификовати бактерију која је била узрочник ове болести, а своје откриће објавиће 1883. године. Истини за вољу, он није био први ко је открио ову бактерију. Италијански научник Филипо Паћини још 1854. године изоловао је ову бактерију, али ће његово откриће пасти у заборав који ће трајати 30 година. 

1906. године, Кох се сели у Африку у сврху истраживања и лечења трипаносомијазе - болести спавања. У току свог рада на овом пољу, Кох ће преко 1000 људи дневно лечити експерименталним леком атоксилом, што ће касније изазвати много контроверзи и повући питања о његовој докторској етици, будући да је користио афричко становништво као лабораторијске пацове.

Кох је преминуо на данашњи дан 1910. године у Баден-Бадену у Немачкој, а 24. март, дан када је најавио откриће бацила туберкулозе, Светска здравствена организација прогласиће за "Светкси дан борбе против туберкулозе", ког ће од 1982. обележавати сваке године .

1922. Рођен Сер Кристофер Ли

Сее Кристофер Френк Карандини Ли био је енглески глумац, певач и официр из Другог светског рата, најпознатији по својим улогама чудовишта у хорор филмовима двадесетог века, као и по улози злог чаробњака Сарумана у трилогији "Господар прстенова" новозеландског редитеља Питера Џексона.

Током Другог светског рата, Ли је био члан специјалне обавештење британске јединице у северној Африци, где је свакодневно обављао и до пет мисија. У овом периоду, Ли је учестовао и у ослобађању Сицилије, а занимљиво је да се попео на вулкан Везув само три дана пред његову последњу ерупцију у марту 1944. године, у којој је страдало 26 италијанских цивила.

Што се глумачке каријере тиче, мора се почети од Дракуле, ког је Ли играо чак девет пута, иако је и сам признао да му је та улога досадила. Поред легендарног вампира, Ли се на филмском платну појављивао и у улогама Франкемштајна, Мумије, Фу Манчуа, Распућина, Мефистофелеса, па чак је свој глас позајмио и самој Смрти у кратком анимираном филму "Добродошли у Дисксвет". Просто је имао стас и глас негативца и овакве улоге чине највећи део његове импозантне глумачке каријере. 

Поред глуме, Ли је и успешан певач, писац, као и читач аудио књига. Кад смо код књига, Ли је био огроман фан Џона Р. Р. Толкина - писца "Хобита" и трилогије "Господара прстенова", књига које је Ли током већег дела свог живота читао једанпут годишње. Такође, од свих чланова глумачке поставе која је учестовала у снимању филмова насталим по Толкиновим делима, једино је Ли имао прилику и част да упозна бога епске фантастике лично, сасвим случајно у једном пабу. 

Ли је преминуо у Челсију (Лондон) 7. јуна 2015. године, свега 10 дана од прославе свог 93. рођендана. 

1937. Голден гејт мост пуштен у саобраћај 

Дизајниран од стране Ирвина Фостера Мероуа, челични црвени џин изнад Голден Гејт мореуза, који спаја Пацифик са Сан Франциско заливом, пуштен је у промет на данашњи дан пре 86 година. 

Градња овог, у то време највишег и најдужег висећег моста на свету дугог 1280 метара, трајала је четири године и четири и по месеца, а на свом отварању мост је привукао, процењује се, између 750 хиљада и милион посетилаца. 

Мост је од првог дана виђен као симбол моћи и напретка Сједињених Држава, а у Фромеровом туристичком водичу, за Голден гејт мост се каже да је он "можда и најлепши, али свакако најфотографисанији, мост на свету". 

Ипак, са великом лепотом обично долази и проклетство, а Голден гејт мост ту није изузетак. Овај мост је "најпопуларнији" мост за извршавање самобистава на читавом свету. Од тренутка изградње, процењује се да је између 700 и 1,700 људи извршило самоубиство скочивши са овог моста. 

Будући да у просеку око 30 људи годишње себи покуша да одузме живот скоком с овог моста, власти су предузеле мере у виду изградње мреже за спречавање самоубистава, која ће се налазити испод површине моста. Изградња мреже започета је 2018. године, а процењује се да ће бити завршена у току текуће године.

1941. Потопљен бојни брод Бизмарк

Велику победу у поморској бици у Данском пролазу Немци су однели захваљујући боље обученим људством, квалитетнијом опремом и тактичким грешкама противника. У овој бици, бојни брод Бизмарк погођен је само два пута, али ипак, једна од две "прострелне ране" на Бизмарку била је озбиљна - погођен је резервоар за гориво, због чега је овај брод морао да обустави своје даље продирање и био приморан да се повуче у Француску. 

Последња битка у којој је учествовао брод Бизмарк одвила се свега три дана касније, када су бродови Британске краљевске морнарице сустигли Бизмарка у Атлантском океану, на неких 560 километара удаљености од француског лучног града Бреста, где се Бизмарк наводно упутио како би био саниран. 

Британска морнарица, у сарадњи са авионима из Краљевског ратног ваздухопловства, успела је да онеспособи Бизмарка за даље кретање 26. маја. Током ноћи није било важнијих дешавања, а следећег јутра, британски бојни бродови Краљ Џорџ В и Родни после стоминутне битке успевају да потопе Бизмарка. У овој бици, која нема званично име, британска морнарица је након потапања Бизмарка спасила 110 преживелих Немаца, док је више од 2000 војника са немачког бојног брода изгубило животе.

1977. "Год Саве the Queen" 

Ближи се полако пола века од тренутка када је други сингл легендарног енглеског панк састава Секс Пистолс угледао светлост дана и истог тренутка изазвао  огромну контроверзу, због које ће бити веома брзо забрањен од стране BBC-a. 

Песма је служила као најава за њихов први и једини албум "Невер Минд the Bollocks, Here's the Sex Пистолс", који ће изаћи у октобру исте године. Све се ово дешавало за време сребрног јубилеја владавине краљице Елизабете Друге. 

Иако је првобитно песма требало да носи име "Но Футуре" (нема будућности), она је ипак понела име химне Уједињеног Краљевства - "Год Саве the Queen" (Боже, чувај краљицу). Ипак, за разлику од химне, текст ове песме имао је нешто друго на уму, називајући монархију "фашистичким режимом" и тврдећи да "будућности нема". 

Контроверзни текст, као и насловна страна на којој су краљичине очи и уста исцепане, довешће до тога да ни BBC ни ИБА неће хтети да емитују песму на радију, а BBC ће отићи корак даље и потпуно ће забранити њено излажење. 

Без обзира на напоре од стране BBC-a, песма ће се попети на прво место на НМЕ листи, а такође ће доћи и до другог места на званичној британској листи синглова, иако већина публике тврди да је ово била само још једна од мера предузетих против ове песме и да је песма и на тој листи заправо била број 1. 

Поводом краљичиног платинастог јубилеја, 3. јуна 2022. године сингл "Год Саве the Queen" објављен је поново и по први пут у историји, само дан касније, постаје најпродаванији сингл у Уједињеном Краљевству тачно 45 година од тренутка када му је преваром ускраћено то прво место. 

1999. У Хагу подигнута оптужница против Слободана Милошевића

Међународни суд за ратне злочине у Хагу, на челу са тужиоцем Луизом Арбуром, оптужио је председника СР Југославије Слободана Милошевића и још четворицу највиших функционера Југославије и Србије за злочине против човечности и ратне злочине почињене на Косову и Метохији. 

Након подизања ове оптужнице, за Милошевићем је расписана и међународна потерница, због које није смео да напусти Југославију. Ипак, у циљу окончања рата и постизања међународног мира, Милошевић ће се у Београду састати са члановима Контакт групе, коју су чинили по један представник Европске Уније, Русије и Сједињених Америчких Држава. Након два дана преговора, Милошевић ће прихватити предлоге Контакт групе, које ће потом прихватити и Скупштина Србије и тиме ће рат бити окончан. 

Дана 10. јуна 1999. године, након потписивања Кумановског споразума и усвајања Резолуције 1244, због које је Милошевић југословенским полицијским и војним трупама наредио потпуно повлачење са територије АП Косова и Метохије, НАТО бомбардовање СРЈ је и званично завршено.