Најбруталнији рат до сада: Деци дају пушке у руке и терају их директно у смрт - Хиљаде људи страдало, а пакао тек следи (ВИДЕО)

Политика присилне регрутације променила је ток грађанског рата у Мјанмару, у којем су досад хиљаде људи убијене, а милиони расељени. У многим деловима земље, побуњеници - који су до пре две године освајали територије и наносили тешке поразе војној хунти - сада су у дефанзиви и повлаче се пред војском која је 2021. преузела власт од демократски изабране владе и затворила њену лидерку Аунг Сан Су Ћи.

Војска и даље потпуно контролише мање од половине земље, али бележи напредак - укључујући кључна насеља и поновно преузимање важног пута од Мандалаја до Мјиткине на северу. Хиљаде војника напредује покушавајући да поврати контролу над неколико пограничних области, укључујући државе Качин, Чин и Карен, пише BBC.

Метод који је хунти обезбедио напредак

Тренутни напредак у рату војна хунта дугује присилној регрутацији - методу у којем дословно лове људе по улицама и дају им униформе и пушке у руке. Четворица младића -старости између 19 и 25 година - из побуњеничког кампа скривеног дубоко у планинама, која нису хтела да учествују у рату у Мјанмару, испричала су своја искуства:

• Један од њих је кувар који се враћао кући с посла када су га зграбили на улици, а то што није имао личну карту код себе био је довољан разлог да га приселе да се пријави у војску
• Други се враћао са караоке вечери
• Трећи је радио у шумарској служби када је "уловљен"
• Четврти каже да су му приликом хапшења подметнули дрогу у ципелу, лажно га оптужили и натерали да постане војник

- Пре него што смо уопште схватили шта се дешава, послали су нас право на прве линије фронта - рекао је један од младића, док је други додао да су их терали "да раде све и свашта", што је важило само за регруте.

Прошли су основу обуку од четири месеца, после чега су послати на фронт у држави Карен. И ко зна шта би било са њима да једне ноћи нису одлучили да побегну. Међутим, наишли су на борце Народних одбрамбених снага (ПДФ) и остали су са њима, јер их "третирају као браћу, а не као странце".

- Присилна регрутација је постала главни изазов за нас на бојном пољу јер војска сада може стално да попуњава своје редове. Ми, иако имамо технолошке и интелектуалне предности, имамо веома ограничене ресурсе. Не можемо набавити потребне компоненте колико желимо, нити можемо лако да регрутујемо нове борце као војска - објаснио је Ко Каунг, командант батаљона PDF-a.

Он и његови људи су преузели контролу над Хпапуном, градом у држави Карен и великом војном базом, пре две године. Међутим, дронови хунте и чак 2.000 војника, који су много боље наоружани од побуњеничких снага, сада напредује ка овом граду.

Руска ваздушна подршка и промена тактике хунте

Нису проблем само регрути. Да Ва, други командант PDF-a, тврди и да се тактика променила и да, откако је хунта потписала безбедносни споразум са Русијом, добила и јачу ваздушну подршку. Према његовим речима, хунта сада има предност "и у погледу технологије и количине" када су у питању дронови, што потврђује и Ко Каунг.

- Опасност од (дронова) дефинитивно расте. Било би нам лакше да и ми имамо ометаче. Све зависи од тога колико ефикасно можемо да се супротставимо њиховим нападима дроновима.

Кина ограничава испоруке оружја

Поред свега тога, ту су и примирја у којима је Кина - која је уложила милијарде у Мјанмар и експлоатише ретке минерале у државама Карен и Качин - учествовала у преговорима са неколико побуњеничких група, док истовремено ограничава испоруке оружја и муниције снагама отпора.

Како каже Кјар Сое, командант вода који је рањен када је нагазио на мину, велики проблем је и недостатак оружја и муниције.

- Вратићу се у борбу. На овај или онај начин борићу се до самог краја јер повратак кући више није опција за мене - поручио је Сое из болничког кревета.

Мјанмар је, иначе, земља са највише мина на свету - 745 људи погинуло је или рањено у експлозијама мина, четвртина су била деца.

"Морамо да се супротставимо диктатури"

Др Саунг води пољску болницу у којој се опоравља рањени побуњеник, а она се састоји од неколико колиба направљених од бамбуса и дрвета. Операциона сала ради на соларну енергију или резервни генератор, док је буџет минималан. Болници недостаје новца и залиха, а нема ни амбулантна кола, пише BBC.

Ипак, др Саунг, који је некада служио у војсци и провео 19 година на војној академији, остаје одлучан да мотивише младе побуњенике који долазе кроз његова врата да наставе борбу.

- Прво им кажем да сада водимо ову револуцију јер претходне генерације нису испуниле ту одговорност, а друго - ако млади сада не одлуче да се супротставе диктатури, једног дана, када остаре као ми и више не могу да трпе угњетавање, можда ће и они морати да узму оружје или се придруже неком другом покрету отпора - нагласио је лекар.

Србија Данас/BBC