НАЈВАЖНИЈЕ ТАЧКЕ БОРБЕ: Да ли падом МОСУЛА следи и коначан пад Исламске државе?

Након неколико месеци планирања, ирачка војска помогнута коалицијом коју предводи САД и курдским Пешмергама почела је у понедељак операцију за ослобађање Мосула, највећег упоришта Исламске државе. Други по величини ирачки град од посебне је важности за ИС посебно јер су последњих неколико недеља изгубили и значајне територије у Сирији. Шта би пад Мосула заправо значио?

1) Мосул, па Рака?

Мосул за Исламсклу државу има симболичан значај, јер је управо у Великој џамији у Мосулу у једном од ретких појављивања у јавности, вођа ИС-а Абу Бакр ал Багдади прогласио калифат 2014. године. Ипак, пре тога симболички Мосул има стратешки значај за све зараћене стране на Блиском истоку. Мосул, некада дом 2 милиона становника, највећи је град који су џихадисти освојили од почетка сукоба. Пад града у руке Ирачана био би не само један од највећих пораза џихадста, који већ недељама уназад губе територије како у Сирији тако и у Ираку, већ би тиме била угрожена и Рака - сиријски град који џихадисти сматрају престоницом самопроглашеног калифата. Мосул се налази на рути преко које се Рака снабдева, па би у случају да Ирачани и њихови савезници освоје град, престоница калифата вероватно била следећа мета. Управо због стратешке важности коју Мосул има, очекује се да битка за овај град буде тешка. Према проценама, између 5.000 и 8.000 џихадиста налази се у самом граду. Џихадисти се крију међу цивилима којих тренутно у граду има око 600.000 хиљада.

2) Ко ослобађа Мосул?

Процењује се да је укупно 100.000 војника кренуло у ослобађање Мосула, од чега се готово половина налази на првим линијама фронта. Готово 100 бомбардера, што ирачких, што коалиционих такође учествује у операцији, пише CNN. Ирачки званичници су раније навели да ће операција бити спроведена уз подршку САД из ваздуха и шиитских и сунитских нерегуларних јединица, као и курдских Пешмерга којих ће на ратишту бити око 40.000. Према подацима које је објавио CNN, поред 40.000 Пешмерги, у офанзиви учествује и 54.000 припадника ирачке војске, 5.000 америчких војника и још 3.600 војника из других земаља који су део колаиције која подржава ирачку војску. Ратни стратези очекују да би битка могла да траје недељама, ако не и месецима. Верује се да су џихадисти поставили велики број мина уз пут и околини Мосула, као што је то био случај у Палмири, што ће напредовање војске на тлу учинити тежим и споријим.

3) Ресурси, нафта и оружје

Хемијско оружје, за које Курди тврде да су их џихадисти употребили у 19 напада током претходне две године, налази се у Мосулу. Уколико би џихадисти били протерани из града већи део наоружања који се налази у Мосулу морали би да оставе иза себе. Осим што би остали без оружја, остали би и без значајног извора нафте, којом су до сада финансирали куповину оружја. Од 10. јула 2014. године, под њиховом контролом била је Баиџи, највећа рафинерија нафте у Ираку која се налази недалеко од Мосула. Баиџи поседује око 17 посто ирачких нафтних резерви, а управо препродајом нафте џихадисти су плаћали стране борце и одржавали калифат. Пад Мосула значио би практично да је питање тренутка када ће ИС пасти, јер би било тешко очекивати да ће успети да финансирају своје активности и даље.

4) Таласи избеглица

Када су заузели град, џихадисти су забранили становницима да га напуштају. Ипак, велики број њих успео је да побегне, а они који нису, брутално су кажњавани или убијани за пример свима. Пре него што је град пао у њихове руке у њему је живело око два милиона људи, а сада се процењује да је у самом Мосулу остало између 600.000 и милион људи. УН страхује да би до офанзиве могло да дође до таласа избеглица. Високи комесар УН за избеглице Филипо Гранди затражио је додатних 61 милион америчких долара како би се саградили логори, обезбедили шатори, зимске ствари и пећи за расељене људе у Ираку и две суседне земље. Ипак, страхује се и да би џихадисти, као што је то био случај у Фалуџи, могли да искористе цивиле и као живи, људски штит, што би значило и велике цивилне жртве, али ни као бомбаше.