ПРЕВАЗИШЛА ЈЕ И АНГЕЛУ МЕРКЕЛ: Да ли је Урсула фон дер Лајен нова "европска краљица"?
Урсула фон дер Лајен у борби за други мандат моћне председнице Европске комисије.
Као председница извршног тела Европске уније, Урсула фон дер Лајен треба да служи до 2024, кад ће ЕУ изабрати нови сазив Европског парламента. Гласање ће помоћи да се утврди – бар у теорији – ко ће је наследити у њеној моћној улози председнице Европске комисије. Али, избори су удаљени више од годину дана и очекује се да ће Фон дер Лајен ући у трку за други мандат, иако још није потврдила ни да је заинтересована за наставак службе.
Централно-десна Европска народна партија (EPP), која контролише највећу фракцију у ЕП, стала је иза Лајенове, баш као и немачке конзервативне странке. Владајућа коалиција канцелара Олафа Шолца у Берлину шаље позитивне сигнале. Док француски председник Емануел Макрон тек треба јавно да каже да ли ће подржати Лајенову, управо је увелико захваљујући њему она добила тај посао на првом месту 2019.
ЕРДОГАН ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ: Турска опрезно балансира - ЕВО како је турски председник коментарисао односе са ДВЕ највеће светске СИЛЕ!
ПОНОВО СЕ ОТВАРА ФРОНТ У СВЕТУ: Током мировних преговора дошло до нових сукоба између Јерменије и Азербејџана
АМЕРИКАНЦИ ПОБЕСНЕЛИ НА СИ-ЕН-ЕН: Ко је пустио Доналда Трампа да иде уживо?!
Да ли ће бити кампање?
За други мандат Лајенова би морала да обезбеди просту већину у парламенту. До сада је била вешта у раду и са “зеленима” и са социјалистима и демократама – две највеће групе у ЕП – нудећи им законодавне победе попут Зеленог договора ЕУ. Последица тога је да су њихови напори да понуде веродостојну алтернативу Лајеновој за највишу позицију у најбољем случају били мутни, што је неке инсајдере у ЕУ навело да се запитају да ли ће уопште бити одговорајуће кампање за најмоћнију улогу у европској бирократији.
- Да ли ће уопште бити кампање? Ако буде било каквог озбиљног изазова за њу вероватно ће доћи из крајње левице или деснице – рекао је “Политику” један инсајдер из ЕПП током скупа у Минхену прошле недеље.
А са толико моћне политичке подршке очекивана кампања Лајенове, како је то описао “Политико”, почиње више да изгледа као крунисање него демократско разматрање. ЕУ се спрема да крунише свог монарха, Урсулу фон дер Лајен, пише лист, додајући да би то било прикладно за лидера са таквим “педигреом” и личним држањем.
"Педигре" Урсуле фон дер Лајен
Наиме, отац Лајенове Ернст Албрехт био је један од раних цивилних службеника ЕУ. Сама је провела 13 година свог живота у предграђу Брисела Иксел, у сенци европских институција. Похађала је Европску школу заједно са децом европске елите и учила немачки и француски, језике европских сила.
Урсула је удата је за Хајка фон дер Лајена, професора медицине из утицајне племићке породице. Након што је дипломирала медицину, подигла седморо деце и служила као министарка одбране Немачке за време канцеларке Ангеле Меркел, Лајенова се вратила у Брисел 2019, али не демократским путем.
Изабрали су је ЕУ лидери током затворених преговора на којима је одбијен “водећи кандидат” европских конзервативаца Манфред Вебер. Иако то није наследна титула, пише “Политико”, то је процес сличан оном којим су пољски племићи бирали свог краља у Средњем веку.
Једном кад се нашла на власти, Лајенова је изабрала да живи у стану на последњем спрату зграде Берлејмонт у којој је седиште ЕК, уместо међу другим становницима Брисела. Она пажљиво бира своје сусрете са новинарима и обично се појављује на брижљиво уређеним дешавањима попут њеног говора о стању Уније. Њен стил управљања – контролисан и студиозно удаљен како пише “Политико” – подсећа на просвећеног монарха а не на демократског лидера који тражи одобравање народа.
Редак увид у њен приватни живот само подвлачи краљевску аналогију. Након што је вук усмртио њеног омиљеног понија Доли близу њене сеоске куће у Бургдорфу код Хановера у Доњој Саксонији, Лајенова је наредила ЕК да преиспита правила која штите вукове широм ЕУ.
Њена канцеларија пориче да је предузела било какву акцију у вези смрти понија.
Комисија добила више моћи за време Лајенове
Свакако није Лајенина кривица то што се председник ЕК не бира. Националне престонице су направиле канцеларију да спроводи њихову вољу а не да јој конкурише, због чега се и зове “комисија” а не министарство, на пример.
Али, Комисија је постепено стекла више моћи него што јој је оригинално намењено. А под Лајеновом су се те моћи прошириле до степена без преседана. Услед пандемије ковида и руске инвазије на Украјину, ЕК је преузела одговорност за координисање здравствене и одбрамбене политике, што је претходно било искључиво у надлежности држава чланица ЕУ.
То је довело до позива за “више демократије” у начину бирања особе за топ посао у ЕУ. Грађани ЕУ су од 2014 почели да добијају неки глас у избору председника ЕК преко система водећих кандидата по којем група која освоји највише гласова на парламентарним изборима ставља свог кандидата на челно место.
Тек пет година касније тај систем је напуштен бирањем Лајенове уместо Вебера, који је био водећи кандидат своје партије. Тај потез је исмејао обећање о “више демократије” а последица је била да су конзервативни лидери сада одлучни да доведу до тога да одбачени систем поново функционише.
Вебер именован за главног кандидата ЦСУ
У четвртак су лидери ЕПП и немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) рано огласили своју подршку Лајеновој као “водећем кандидату”, надајући се да ће избећи понављање 2019, пише “Политико”, додајући да они тиме такође ризикују да поткопају сам појам кампање, јер је Лајенова далеко моћнија и познатија од готово свих потенцијалних ривала.
То не значи да је ова “краљевска драма” потпуно лишена неизвесности, додаје лист. Вебер, који је задужен за моћну ЕПП групу, на површини подржава Лајенову док истовремено инсистира на “више демократије”.
А у неочекиваном потезу у четвртак, Маркус Зедер, шеф Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) у Баварској која сарађује са широм ЦДУ у Немачкој, именовао је Вебера за главног кандидата странке. То значи да би се, ако Лајенова одлучи да се кандидује у Доњој Саксонији, суочила са неизбежним поређењем са Вебером који би могао да добије већи део гласова у својој мањој странци.
Вебер би потом могао да упита ко има већи демократски легитимитет - он или мање популарна председница ЕК, а према Дејвиду Мекалистеру, европском посланику и политичком савезнику Лајенови који се кандидује за реизбор у Доњој Саксонији, детаљи процеса око њене водеће кандидатуре тек треба да буду објављени.
- Одлука да се кандидује или не, била би у потпуности њена – рекао је Мекалистер.