НАУЧНИЦИ ЗАБРИНУТИ - ГРИП ЈЕ ГОТОВО НЕСТАО ЗБОГ КОРОНЕ! Могућ губитак имуног одговора, зашто је то опасно?
Рецимо, САД су забележиле око 600 смртних случајева од грипа током сезоне 2020-2021
Од почетка пандемије ковида 19 до данас у свету се пријављују готово занемариво мали бројеви оболелих и умрлих од грипа. На први поглед то се може чинити као једна од добрих последица пандемије, али стручњаци тумаче да то не мора нужно бити добро, из више разлога.
КОЛИКИ ПРОЦЕНАТ ЉУДИ СЕ РАЗБОЛИ НАКОН ДРУГЕ ДОЗЕ ВАКЦИНЕ: Подаци из Аустрије одлични, ово је сјајна вест!
ПОДАЦИ СЗО НИСУ ОХРАБРУЈУЋИ: У последња 24 сата у свету огроман број заражених
ДА ЛИ ЋЕМО СВИ МОРАТИ ДА СЕ ВАКЦИНИШЕМО И СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ? Водећи немачки вирусолог дао одговор на горуће питање
Рецимо, САД су забележиле око 600 смртних случајева од грипа током сезоне 2020.-2021. Поређења ради, Центри за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) проценили су да је у претходној сезони било око 22.000 смртних случајева, а пре две сезоне чак 34.000.
За почетак је важно знати који су најважнији чиниоци који су узроковали нестанак грипа.
Научници се слажу да је вирус грипа највероватније сузбијен епидемиолошким мерама које се спроводе како би се зауставило ширење вируса САРС-ЦоВ-2. Будући да се оба вируса шире истим путем - примарно капљицама и аеросолом, а у мањој мери преко контаминираних површина, епидемиолошке мере које су довољне да зауставе ковид 19 (маске, дистанца, прање руку и сл.) биће више него довољне да зауставе грип, која је много мање заразан.
Подсетимо, базни репродукцијски број Р0, који говори колико здравих особа у просеку зарази једна оболела, за грип је око 1.3. Нова истраживања показују да је Р0 за ковид 19 око 5.25, што значи да је та болест око четири пута заразнија од грипа.
Ниски бројеви регистрированих случајева грипа такође се могу приписати чињеници да се током последње сезоне много више људи вакцинисало против грипа како им се не би догодило да се заразе с оба вируса и како не би грип помешали ковидом 19.
Такође постоје хипотезе према којима један респираторни вирус, у овом случају САРС-ЦоВ-2, у респираторном тракту можда може надвладати инфекцију коју би могао узроковати други респираторни вирус, односно грип. Генерално, инфекција једним вирусом чини ћелије домаћина у одређеној мери отпорним на друге вирусе. Ова појава, која се назива вирусна интерференција, често се јавља у ћелијским културама како животиња тако и људи.
Здравствени радници су срећни што могу предахнути барем када је у питању грип, међутим неки истичу да то може бити проблем.
Будући да се вакцина против грипа сваке године темељи на сојевима који су доминирали током прошле године, нејасно је колико ће ефикасна бити вакцина које се припрема за следећу сезону. Наиме, Светска здравствена организација (СЗО) је крајем фебруара, као и обично, дала препоруке за сојеве грипа који би требали бити заступљени у тровалентним и четверовалентним вакцинама.
Али те препоруке темеље се на много, много мање дијагностиковнаих случајева него у уобичајеној години, што значи да је узорак мален, па је теже предвидети који би сој могао превладати.
С друге стране, повољно је то што у свету циркулише много мање вируса, па је за очекивати да ће вируси мање мутирати. Стога је могуће да се вакцина 2021-2022. покаже изузетно ефикасном.
Имунолог Златко Тробоњача са Универзитета у Ријеци истиче да ширење вируса грипа и даље постоји иако у смањеној мери.
- Будући да је број инфицираних знатно мањи него претходних година, можемо очекивати да ће број уобичајених вирусних мутација бити мањи. Међутим, опасност од појаве опасних пандемијских сојева није мања иако ваља нагласити да ће се, ако се и појаве, пуно теже ширити људском популацијом због постојања протуепидемијских мера које се спроводе због коронавируса - каже Тробоњача.
- Наиме, РНК геном вируса грипа састоји се од осам делова који се могу мењати обичним мутацијама, чиме настају вирусни облици против којих имамо барем делимичну имуност због претходних имунизација вакцинацијом или прележаном болести. Већа опасност прети од могућности рекомбинације вирусних делова, када два различита вируса инфицирају исту ћелију, па мешањем генома обликују вирус против којега нико у популацији нема имуност. Тако настају опасни пандемијски сојеви попут шпанског, птичјег, свињског или хонгконшког грипа. Ове рекомбинације догађају се највероватније у свињама, а новонастали сојеви разносе се преко живине или птица. Иако људи нису домаћини за производњу рекомбинанти, могу ући у ланац преноса вируса и оболевати од тешких, а често и смртоносних болести. Тако је смртност од птичјег грипа била око 60 одсто. Но понављам, ако и настану, нови опасни пандемијски сојеви грипе пуно ће се слабије преносити у овим условима - тумачи хрватски инфектолог.
Неки су научници такође забринути због могућег губитка имуног одговора. Наиме, ако се грип повуче на неколико година, данашња би деца могла пропустити прилику да им се одговор обрамбеног система развије у раном узрасту. Према неким стручњацима то би могло бити добро, али више лоше, зависно о тога који ће сојеви циркулисати током остатка њихових живота.
Тробоњача сматра да чињеница да деца неће да прележе уобичајене вирусне болести никако не може бити добра, из више разлога.
„Наиме, дечји организам другачије реагује на такве болести него одрасли. Опоравак од многих вирусних болести за децу не представља већи проблем, док би ти исти вируси у одраслом узрасту могли изазвати пуно теже клиничке слике и лошије исходе. То на крају пратимо и у случају ковида 19. Као додатан пример могу навести четири коронавирусне инфекције које изазивају обичне прехладе и које готово сви у популацији прележимо до 15. године живота, с врхунцем учесталости у доби од 5.5 година, и тиме стичемо имунитет који нас брани у каснијем животном узрасту. Питање је како би изгледала примарна инфекција тим вирусима у каснијем узрасту, би ли то била само обична прехлада или би се манифестовала као тежа болест - пита се Тробоњача.
Осим тога, уколико прележимо вирусне инфекције током детињства, условљавамо се развој реакција нашег организма на страна тела, што укључује алергене.
- Сазревање имуног сустава без вирусних и одговарајућих бактеријских инфекција води у предоминацију имунитета посредованог антителима, а то значи и већу учесталост алергија у каснијим годинама. У којој ће се мери овај мањак инфекција међу децом у данашње време одразити на повећање учесталости алергија, тек ћемо видети. Наравно, не очекујемо да ће се нешто значајно догодити већ сада, након једне године под епидемиолошким мерама. Последице ће бити израженије ако оваква ситуација потраје, а по свему судећи хоће, још барем неколико година. Осим тога, проблеми ће се појавити у каснијим годинама и када деца која су сада изолована од вируса одрасту. Будући да се епидемиолошке мере не могу потпуно релаксирати док год ковид 19 прети, решење треба тражити у антивирусним лековима који се истражују и ускоро би могли бити одобрени - појаснио је Тробоњача.