НЕМАЦ КОЈИ ЈЕ ИЗНЕНАДИО ЦЕО СВЕТ: Сам направио вакцину против короне и вакцинисао 100 ЉУДИ, а шта га сада чека?
Он није могао да предочи информације о дозволи коришћења цепива
Почетком априла 2020. недељник Шпигл је учинио познатим лекара и предузетника из Либека, Винфрида Штекера.
Прича у том магазину је нагласак ставила на генијалности проналазача који је сам у својој лабораторији развио вакцину против коронавируса и већ вакцинисао 100 добровољаца.
НЕОБИЧАН РЕЦЕПТ ИЗНЕНАДИО БАКУ: Дошла да се вакцинише, а доктор јој дао несвакидашњи савет (ФОТО)
ШТА НАМ КРЕАТОРИ ЦРТАНИХ ФИЛМОВА СУПТИЛНО ПОРУЧУЈУ: Зашто је жута боја најчешћа на малим екранима?
ВРАЋА СЕ СЦЕНАРИО СА ПРОЛЕЋА? Италија поново иде у локдаун, пола земље под кључем
Вакцина наводно није имала нуспојаве и њена ефикасност према серолошким тестовима је чак 97 посто. У извештају се наводило да је процес производње једноставан и да би се том вакцином у кратком року могло снабдети комплетно становништво Немачке.
Шпигл пише да је од надлежне институције за одобравање вакцина лекар, уместо подршке, добио кривичну пријаву.
Је ли Штекер непризнати генијални иноватор, кога у раду спречава бирократија? Или је неодговорни доктор? У стручним круговима је поступак овог лекара наишао на згражавање. Штекер је, према тим приговорима, прескочио низ прописаних корака који јамче сигурност пацијената.
Зашто није смео да вакцинише добровољце?
Он није могао да предочи информације о дозволи коришћења цепива, протоколу истраживања и претклиничком осигурању. Очито је он директно из лабораторије вакцину однео и убризгао људима.
Је ли вакцина заиста ефикасна?
Штекер не може научно да докаже своју тврдњу да је цепиво које је створио ефикасно заиста у 97 посто случајева. И заиста не постоји ниједно једино објављено истраживање о томе у неком угледном стручном часопису.
До сада је само извео серолошке тестове на основу којих каже да су вакцинисани развили антитела на коронавирус. У оквиру одобрења за коришћење вакцине испитују се и разни други аспекти као што је имуни одговор Т-ћелија.
Исто тако, стварна делотворност зависи од одговора на питање колико се људи из тест-групе заразило након вакцинације у односу на плацебо групу. То се обично контролише крајем треће фазе развоја вакцине. Штекер очигледно није још направио ни први од целог низа нужних, потребних корака, преноси Дојче веле.
Дозвола за употребу лекова је комплексан поступак који захтева доста времена. Након лабораторијског истраживања на културама ћелија следе токсиколошки тестови на животињама. Да би се до тога дошло, произвођач мора да испуни читав низ услова и да прође кроз захтевне процедуре добијања дозволе.
Исто важи и за следећи корак, прву фазу клиничког испитивања на људима, након које следе остале фазе. А генерална претпоставка за свако клиничко испитивање је дозвола надлежне институције. У Немачкој је то Институт Пол Ерлих (ПЕИ).
Управо тај институт је надлежном заводу у Киелу пријавио Штекерову вакцинацију након чега је поднесена кривична пријава.
- Постоји сумња да је почињено кажњиво дело, обзиром да се спровело истраживање с експерименталним леком који претходно није испитан - каже се у пријави.
Основно научно начело је правило да произвођачи лекова или њихови сарадници не могу да учествују у испитивању лека - да би се избегла субјективност.
То је разлог зашто BioNtechov шеф Угур Сахин није био вакцинисан BioNTech/Fajzerovom вакцином. Штекер се за разлику од њега хвали да је вакцинисао и своју породицу и запослене.
Када лекар пацијенту да лек који нема дозволу, може бити оптужен за телесну повреду.
Осим тога то крши обавезу лекарског савесног поступања, па би Штекер могао да рачуна и на санкције лекарске коморе.
Каква је то вакцина?
Штекер каже да се вакцина темељи на "рекомбинованим антигеном који се лако и јефтино производи у реторти". Он додаје да је његово цепиво упоредиво с већ постојећим вакцинама против хепатитиса А и Б. Осим тога, за разлику од постојећих вакцина, антиген се умножава изван организама у лабораторији "па нема више разлога за страх од неконтролисаног ширења убачених генетских информација у људском организму".
Истина је да се вакцина слична Штекеровој одавно употребљава против вируса грипа или хуманог папилома вируса (ХПМ).
Његова вакцина није баш толико јединствена као што је описује Шпигл, једно вакцина компаније Novavax, која је у развоју одмакла даље од Штекерове, користи иста начела. Та вакцина се већ налази у процесу издавања дозволе Европске агенције за лекове (ЕМА).
Аустријска ветеринарка Петра Фалб је на свом блогу поставила ипак цели низ питања на које Штекер није одговорио, а која су битна за здравље и сигурност учесника у његовом истраживању.
Он, рецимо, не одговара на питање о могућем загађивању вакцине другим вирусима или микроплазмом, односно јако малим бактеријама. А то је према Петри Фалб "критична тачка у развоју вакцине", јер такве контаминације касније могу изазвати рак.