Немогућа мисија, али пало обећање: Трамп шаље америчке бродове у "Зону смрти" - Ризик је огроман, а циљ је ослобађење Ормуског мореуза

Амерички председник, Доналд Трамп и његов министар рата Пит Хегсет најављивали су да ће америчка морнарица пратити танкере и друге бродове кроз Ормуски мореуз, а Трамп је изјавио да ће операције започети "врло брзо".

У низу објава на друштвеним мрежама, позвао је и друге државе да се придруже напорима. Ипак, САД су се до сада суздржавале од слања ратних бродова у мореуз, широк тек 34 километра, због упозорења морнаричких официра да ирански дронови и противбродски пројектили могу да претворе ово подручје у "зону смрти" за америчке морнаре.

Трампова администрација је навела да су све опције на столу, укључујући употребу копнених снага. У петак је Трамп наредио слање експедиционе јединице од око 2.200 маринаца, уз ратне бродове и јуришне авионе, на Блиски исток.

Операције пратње танкера

У операцији пратње, амерички ратни бродови, потенцијално у сарадњи са савезничким морнарицама, пратили би танкере како би чистили мине и бранили их од иранских напада из ваздуха, као и од ројева брзих јуришних чамаца.

Стручњаци процењују да би за ПВО заштиту био потребан најмање један брод на два танкера, односно десетак бродова за конвој од пет до десет танкера. Због малих удаљености у мореузу, обарање пројектила и дронова знатно је теже.

И поред америчких и израелских удара који су десетковали иранску морнарицу, ирански команданти и даље показују способност извођења напада. Брајан Кларк, виши сарадник на Институту Хадсон, процењује да би било потребно најмање десет беспилотних летелица MQ-9 Реапер који би патролирали и уништавали иранске лансере чим се појаве.

- Ово би захтевало хиљаде војника, огромна финансијска средства, а операција би могла да траје месецима - рекао је Кларк.

Ваздушна подршка и помоћ савезника

Други војни стручњаци предлажу коришћење других авиона, попут "Харијер џамп џета". Ангажовање бродова за пратњу значило би њихово повлачење из других мисија. Трамп је изразио наду да би земље попут Кине, Француске и Велике Британије послале своје бродове у помоћ.

Према проценама "Lloyd’s Лист Intelligence", безбедносне мере и ограничен број бродова смањиле би промет танкера кроз мореуз на само 10% уобичајеног промета, што би довело до застоја више од 600 трговачких бродова у Заливу.

Опција копнених операција

Шира војна опција била би инвазија или преузимање контроле над јужним Ираном како би се спречили напади на бродове. Таква операција би захтевала хиљаде војника и вишемесечну акцију, уз сталну изложеност нападима иранских снага.

Операција би почела ваздушним ударима, након чега би уследило искрцавање маринаца на планински и неприступачан терен. Команданти би могли да користе упаде за уништавање дронова и лансера ракета и дронова, али би Иран могао да се игра "мачке и миша", повлачећи се и враћајући на положаје.

Војни аналитичари сматрају да би за трајну контролу било неопходно заузети подручје копненим снагама. С тим у вези, треба подсетити да су снаге ИРГЦ са 190.000 војника и елитне Кудс снаге специјализоване за асиметрично ратовање и деценијама подржавају побуњенике широм Блиског истока, па би и то могао да буде велики проблем за америчке снаге.

Дугорочна задржавања и контрола мореуза

Како би се осигурала пловидба, америчке трупе можда би морале да остану у Ирану месецима. Дени Ситриновиц, бивши вођа одељења за Иран у израелској војнообавештајној служби, наглашава да је време кључно - потребно је ослабити иранске способности и командну структуру Револуционарне гарде.

Ризици и последице

Чак ни контрола обале не би у потпуности уклонила иранске претње - Иран поседује пројектиле и дронове већег домета. Недавни напади на танкере уз обалу Ирака показали су да претња постоји стотинама километара од мореуза.

Аналитичари се слажу да би нормалан промет од преко 100 бродова дневно био могућ тек потпуним прекидом сукоба и гаранцијама Ирана да неће нападати бродове у Персијском заливу.

- Морали бисте да убедите осигуравајуће и бродарске компаније да је пролаз довољно сигуран - закључује Мик Малрој, бивши заменик помоћника министра одбране за Блиски исток.

Рат на Блиском истоку пратите УЖИВО на нашем порталу.

Извор: Србија Данас/The Wall Стреет Јоурнал