"НЕШТО ВЕЛИКО ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ" Испливало коју је поруку Бин Ладен послао мајци пре удара 11. септембра - спремао се за КРВОПРОЛИЋЕ
Спремао се за крвопролиће, али је Осаму бринуло само једно
Осама бин Ладен назвао је своју мајку у Сирију 10. септембра како би јој рекао да се можда неће моћи да се виде неко време јер ће се догодити "нешто велико" што ће прекинути њихову комуникацију на дуже време.
РУСИ ХИТНО ПОЗВАЛИ АМЕРИЧКОГ АМБАСАДОРА НА РАЗГОВОР: Баш су га добро "изрибали", побегао као попарен (ВИДЕО)
БАШ 11. СЕПТЕМБРА! Талибани одложили церемонију инаугурације владе, а сада круже гласине - порука Американцима?
ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ: "Нисам стигла да му кажем да сам ТРУДНА, а онда је стигла вест да је ПОГИНУО!" Али ту није крај...
"Нешто велико" ће се догодити, рекао је Осама бин Ладен 10. септембра 2001. Полицајци и ватрогасци бјеже од огромног облака прашине изазваног урушавањем Куле један Светског трговинског центра након што су се терористи срушили два отета авиона у торњеве близанце, септембра. 11, 2001. у Њујорку.
Мухамед бин Ладен и његова супруга, Сирија Алиа Ганем, дали су рођен од Осаме ("млади лав" на арапском) у Ријаду 10. марта 1957. Био је 17. од 52 деце које је родио старији бин Ладен, који је годинама узео 11 различитих жена. Бин Ладенов отац завршио је као најбогатији грађевински магнат Саудијске Арабије и близак пријатељ краљевске породице Сауд, добио је многе уговоре за изградњу основне инфраструктуре у земљи, а затим и за обнову исламских светилишта, преноси Њузвик.
Када је имао три године, Осамина мајка се развела од Мухамеда, а бин Ладена је подигао други мајчин супруг у Саудијској Арабији. Одрастао је и похађао школу углавном у Џеди, придруживши се Муслиманској браћи као млад. Млади Осама отишао је у Пакистан (а затим и у Авганистан) након совјетске инвазије 1979. године и тамо се повезао с бројним исламским радикалним интелектуалцима.
Његов главни посао током совјетске окупације био је брига о авганистанским и арапским борцима и избеглицама и надгледање младића из Саудијске и Заливске државе који су дошли у Авганистан да воде "џихад". У том периоду није било контакта између ЦИА -е и бин Ладена, јер се он углавном бавио владама Пакистана и Саудијске Арабије.
Повлачењем Совјета 1989. године, ЦИА је такође повукла сву подршку свом програму тајних акција против Совјета и није задржала никакву значајну имовину у земљи. О бин Ладену се мало знало осим да је био један од многих финансијера радикалних и терористичких група. 1993. године у оквиру ЦИА центра за борбу против тероризма (ЦТЦ) основана је посебна јединица под називом Бин Ладен Стејшн која се фокусирала на развој обавештајних података о финансијеру. До 1998. године, када су у августу нападнуте две афричке амбасаде, ЦИА је радила сама и са пријатељским страним обавештајним службама како би омела Бин Ладена, умањила његову способност да се укључи у тероризам и привела га правди.
Заједничка истрага закључена је након 11. септембра: "Између 1996. и септембра 2001., стратегија за борбу против тероризма коју је усвојила америчка влада није успјела елиминирати Авганистан као уточиште и полигон за терористичку мрежу Усаме бин Ладина. Низ инструмената коришћен је за супротстављање Ал-Каиди , при чему се примена закона често појављивала као водеће оруђе јер се сматрало да друга средства нису изводљива или нису дала резултате. Иако су генерисали бројна успешна кривична гоњења, напори спровођења закона нису били адекватни сами циљати или елиминисати Бин Ладиново уточиште. Сједињене Државе су наставиле да поштују владавину права и прихватају норме међународног понашања, али Бин Ладин и ал-Каида нису признали никаква правила и успели су у сигурном уточишту које је обезбедио Авганистан .... Упркос обавештајним подацима о непосредности нивоа претње у пролеће и лето 2001. године, у америчкој влади је превладала претпоставка да су напади 11. септембра нису могли да се догоде ту. Као резултат тога, није било довољно напора да се америчка јавност упозори на стварност и тежину претње".