НЕЗАПАМЋЕНА ТРАГЕДИЈА: Дечак (5) је желео да загрли Деда Мраза, након чека је умро!
Мајка детета је неутешно викала "Не, не, не још!"
Све што је желео један дечак (5) из Нешвила било је да упозна Деда Мраза. Та жеља му је испуњена, али је онда уследила трагедија – дечак је преминуо у његовим рукама.
Овај трагичан догађај се догодио у болници у Тенесију, где је дечак боравио. Био је на свега неколико минута до смрти, када је медицинска сестра позвала инжењера Ерика Шмиц Мацена (60), који живи живот као прави Деда Мраз.
ТРАГЕДИЈА У АМЕРИЦИ: Надгробни споменик пао на дечака и УБИО ГА!
С обзиром да се током целе године облачи као Деда Мраз, он није морао ни да се пресвлачи, већ је право из кревета дошао у болницу, а када је стигао, медицинска сестра му је дала поклон који је спремила за дечака.
– Када сам ушао, дечак је лежао и деловало је као да хоће да заспи. Пришао сам му и питао га: “Кажи ми, да ли је тачно да ћеш ти пропустити Божић ове године? Нема шансе да ће се догодити, јер си ти мој патуљак број један – казао је Ерик.
Тада је дечак употребио последње атоме снаге како би отворио поклон који му је Деда Мраз донео.
РЕЧИ ОВЕ МАЈКЕ ЋЕ ВАС РАЗБЕСНЕТИ: Мој Јаков је имао флеке по телу, доктор је ОДБИО да га прегледа!
– Рекао ми је да ће умрети, и питао ме шта треба да уради када оде тамо? – упитао је дечак Ерика, а он му је одговорио:
– Када стигнеш тамо, кажи да си ти Деда Мразов патуљак број један, и они ће те пустити да уђеш.
У том тренутку, дечак је успео да загрли Деда Мраза, а онда је издахнуо.
- Снажно сам га загрлио. Пре него што сам било шта успео да му кажем, он је умро. Држао сам га још неколико тренутака у загрљају - казао је Ерик.
Како је рекао овај Деда Мраз, дечакова мајка је јецајући изговорила: “Не, не, не још!”, а медицинске сестре су почеле да плачу.
ТУГА ДО НЕБА! Умрла беба у мајчиним рукама, лекари нису могли да ураде ништа
– Провео сам године у војсци, и свашта сам видео, али ово ме је потпуно сломило. Свестан сам да доктори и медицинске сестре овакве ствари виђају скоро сваки дан, али не могу да схватим како се боре са њима. Сада, када видим дечји осмех када ме виде схватио сам суштину мог живљења, да ово што радим, радим за њих и за себе – испричао је Ерик који је додао да је од болнице до куће пешачио и све време плакао.