Европа јача војне капацитете: Повећавају се улагања, враћа војни рок: "Никада слобода није била толико угрожена"

Број оперативних резервиста нагло је порастао у последњих десет година, с 28.000 у 2014. на више од 46.000 данас.

Више од половине њих је примила копнена војска, док је остатак подељен између морнарице и ваздушних снага.

Макрон повећава улагања у војску

Влада жели да до 2035. године тај број буде више него двоструко већи: 105.000 резервиста, односно један на свака два активна војника и да понуди нове могућности младима да волонтирају. Тај циљ је у складу с плановима председника Емануела Макрона да значајно повећа улагања у војску на 64 милијарде евра у 2027. години, што је двоструко више него 2017. године, када је ступио на дужност.

У позадини тих мера је забринутост због Русије, као и сумња у то да Сједињене Америчке Државе с председником Доналдом Трампом неће стати у обрану Европе.

- Никада наша слобода није била толико угрожена, рекао је Макрон на телевизији прошлог месеца.

- Морамо убрзати напоре за формирање резерве. Морамо пружити младима нови оквир за служење.

Пензионисани француски вицеадмирал Патрик Чевелеру сматра да је Макронов потез "добар корак", иако упозорава да предвиђени владин буџет тек мора бити потврђен у француском парламенту.

- Не треба нам само више људи, додаје вицеадмирал, који је аналитичар у лондонском институту за сигурност и обрану Royal Унитед Сервицес (РУСИ), и додаје:

- Потребни су нам и специјализовани кадрови у кључним секторима као што су дронови и информационе технологије.

Ригорозна обука у Версају

Нови резервисти се обучавају у јединицама као што је 24. пешадијски пук у Версају, смештен у пространом војном кварту на око четири километра од чувеног дворца.

- Неки желе да открију војни свет и виде да ли желе да му се придруже с пуним радним временом, рекла је поручница Амели, која је водила последњу обуку. "Неки долазе због изазова прилагођавања другом свету, или зато што је касно да се придруже активној војсци.

Као и други у 24. пешадијском пуку, Амели је и сама резервиста, у цивилном животу ради као царинска службеница. Сада проводи лето надгледајући интензивну двотједну обуку увод у војни живот.

Регрути су старости између 17 и 57 година, буде се у 6 ујутро и често одлазе на спавање у поноћ.

- Уче како сигурно да носе и користити оружје, марширају заједно, користе компас и комуникациону опрему", рекла је Амели о полазницима, набрајајући неке од захтева на почетној обуци. "Радимо на свим борбеним техникама које војна вединица користи.

На обуци се користи и војева муниција. "Обука је заиста ригорозна", каже Костанца додајући да познаје и друге студенте Сорбоне који су прошли кроз исто. "Немамо исте године, исте послове, иста знања, али учимо како радити заједно2.

Инжењер Габриел (23) пријавио се у резервни састав јер је забринут за будућност своје земље.

- Као војник, нећу коментирисати политичку или идеолошку компоненту, каже он, понављајући став других резервиста који су одбили да отворено говоре о руској претњи. "Али рат је на граници Европе, и то је сигнал да се морамо ангажовати".

Још један тренутак буђења за младог инжењера био је терористички напад на халу Батацлан 2015. године у Паризу. "Нешто се преломило у мени", рекао је Габриел. "Схватио сам да су мирна времена у којима сам одрастао прошла. И помислио сам: и ја ћу устати и дати свој допринос.

Европа јача војне капацитете

Напори да се појача војна снага улажу се и другде у Европи. Према извештају који су недавно објавили тинк-танк Бруегел и немачки Институт Кел, Европи би могло бити бити потребно још 300.000 додатних војника у кратком року да би се одвратила руска агресија, без подршке САД.

Литванија, Шведска и Летонија су поновно увеле обвезно служење војног рока. Пољска је најавила планове да годишње војно обучава 100.000 цивила. Немачка такође води кампању за резервни састав. Почетни одзив је био слаб, па министар обране Борис Писториус упозорава да би обвезни војни рок могао бити поновно уведен ако се премало људи пријави.

За разлику од Немачке, у Француској анкете показују снажну подршку јачању војске. Истраживање ИПСОС-ЦЕСИ спроведено раније ове године показало је да 86 одсто Француза подржава војну службу. Једна друга анкета је показала да је половина младих Француза спремна да се придружи војсци ако дође до рата.

- Мислим да људи разумеју да можда морају заштитити оно што им је драго, каже вицеадмирал Патрик Чевелеру. "Јачање резерве може бити начин да се ојача веза између младе генерације и војске".

Моја је дужност је да браним своју земљу

Основан у 17. веку 24. пук у Версају прима велики број пријава за своје обуке. Од сваких 100 кандидата само 40 њих буде изабрано. Они који заврше обуку могу провести и до 60 или више дана годишње служећи у резервном саставу. Плата резервисте је скромна од 40 до 200 евра нето дневно, зависно од чина.

Не прођу сви ни основну обуку. Од почетног 61 кандидата за последњу обуку у 24. пуку, десеторо је одустало. Након завршетка почетног курса, група ће провести више месеци на додатној обуци. Када буду спремни, многи ће се вероватно придружити патролама широм земље у оквиру Операције "Sentinelle", сигурносне операције покренуте након терористичких напада 2015. године у Француској и која је осигуравала Олимпијске игре прошле године.

Они с посебним квалификацијама могли би бити распоређени и у иностранство. Још један полазник, Бертран, отац двоје деце, пријавио се за пет година службе у резерви након завршетка обуке. У својим тридесетим, сећа се како се осећао када је сазнао за нападе на Светски трговински центар у Њујорку 2001.

- Имали смо и страшне нападе у Француској, каже он. "Помислио сам да је моја дужност као оца да браним своју земљу." Као општински  службеник у једном месту код Париза, Бертранд верује да већ служи својој земљи као цивил. "Сада", додаје, "служићу јој као борац".

Србија Данас/DW