Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

НОВИ НЕМАЧКИ КАНЦЕЛАР У ЖИЖИ СКАНДАЛА: Један је од учесника највеће европске "CUM-EX" афере - узео МИЛИОНЕ

13.01.2022. 08:17
Пише:
Србија Данас/РТС
Olaf Šolc
Олаф Шолц / Извор: Профимедиа

Немачки канцелар Олаф Шолц је на мети напада опозиционих странака због могућег илегалног спасавања једне хамбуршке банке умешане у "cum-ex" аферу.

Шолц је у време за које се сумњичи да је учествовао у тој афери, био министар финансија.

Јавно тужилаштво у Хамбургу је још пре годину дана водило тзв. предистражни поступак против садашњег немачког канцелара Олафа Шолца. Разлог за то је било девет кривичних пријава грађана против Шолца у вези с тзв. "cum-ex" скандалом.

Немачка почиње са експлоатацијом литијума у долини Рајне: Добијено пет нових дозвола

Немачка почиње са експлоатацијом литијума у долини Рајне: Добијено пет нових дозвола

НЕМАЧКА ПРЕТВАРА ЕУ У "ЧЕТВРТИ РАЈХ" Пољска упозорила на тренд који се не допада многим чланицама Уније!

НЕМАЧКА ПРЕТВАРА ЕУ У "ЧЕТВРТИ РАЈХ" Пољска упозорила на тренд који се не допада многим чланицама Уније!

НОВА НЕМАЧКА ВЛАДА ПОДРЖАВА ВУЧИЋЕВ "ОТВОРЕНИ БАЛКАН": Веома важно јачање регионалне сарадње

НОВА НЕМАЧКА ВЛАДА ПОДРЖАВА ВУЧИЋЕВ "ОТВОРЕНИ БАЛКАН": Веома важно јачање регионалне сарадње

Реч је о скандалу који се протеже на период од бар последње две деценије. Мрежа банака, адвоката и супербогатих нашла је начин пословања с вредносним папирима тако да им се једном (или чак ниједном) плаћен порез надокнађује - више пута. Разне европске државе су тако оштећене за више од 50 милијарди евра, преноси РТС.

Пријаве против Шолца су поднете због сумњи да се умешао у порески поступак против Варбург-банке. Та банка је учествовала у cum-ex-aferi након које је град-покрајина Хамбург од ње затражио исплату од 47 милиона евра утајеног пореза.

Не сећа се

Шолц се 2016. године, у време када је био први градоначелник - односно, премијер града-покрајине Хамбурга, два пута састајао с власницима банке и имао бар један телефонски разговор са једним од Варбург-банкара, пренело је више немачких медија. Убрзо затим, Хамбург је одустао од свог потраживања.

Због читавог случаја је у хамбуршком парламенту формиран истражни одбор пред којим у пролеће 2021. године испитан и Олаф Шолц. Он је тада рекао да се не сећа да је разговарао с представницима Варбург-банке.

Занимљиво је да истражни одбор није био обавештен да хамбуршки јавни тужилац води предистражни поступак, то јест, да разматра могућност подизања оптужнице против Шолца који је у време свог исказа пред истражним одбором био немачки министар финансија.

Поткрај децембра 2021, посланичка група ЦДУ је у хамбуршком парламенту где је у опозицији, од владајуће коалиције СПД и Зелених затражила и добила информације из којих је јасно да је један Шолцов адвокат током прошле године више пута тражио од власти да не покреће поступак против садашњег канцелара.

Због тога је сада ситуација постала доста опасна по њега и његов кредибилитет као канцелара.

Независно правосуђе?

То што је јавни тужилац у Хамбургу три недеље пред изборе у Немачкој обуставио даљу истрагу против Шолца, у Немачкој може да значи и да му то, сасвим легално, није дозволила - влада.

Јер, према немачким законима, судије су независне, али јавни тужиоци, који уопште одлучују о томе ко ће се наћи пред судом, према Закона о организацији и надлежности судова - нису.

То је формулисано у члану 146. тог немачког закона: "Службеници јавног тужилаштва имају да се повинују службеним инструкцијама својих претпостављених". Постоје тзв. интерни и екстерни претпостављени. Екстерни претпостављени, који има последњу реч је - надлежни министар правде.

Тај закон потиче још из пакета Закона правосуђа Немачког рајха из 1879. године. Захваљујући њему, влада најбоље може да заштити саму себе од кривичног гоњења.

То је 2009. упало у очи Парламентарној скупштини Савета Европе која је затражила од Немачке да укине поменуту законску одредбу.

Десет година касније, Европски суд правде није хтео да призна један немачки међународни налог за хапшење осумњичених криминалаца, јер, како је констатовао, нема довољно гарантија да је немачко правосуђе независно