"ЗА СЕДАМ ДАНА ПРЕЖИВЕЛИ СМО 18.000 ЗЕМЉОТРЕСА" Матијевићи са Исланда се плаше само једне ствари - сада чекају да проради ВУЛКАН!
Породица Матијевић из Загреба пре три године је одлучила да се пресели на Исланд у потрази за бољим животом.
Од тада станују у Рејкјавику и с обзиром да је на овом подручју уобичајена честа сеизмолошка активност, ипак су имали веома стресну недељу.
Када узимате АНТИБИОТИК обавезан је и неки пробиотски производ: Проф. Ђорђевић саветује како да изаберете НАЈЕФИКАСНИЈИ И НАЈБЕЗБЕДНИЈИ!
ОГЛАСИЛА СЕ БАКИНГЕМСКА ПАЛАТА ПОСЛЕ БОМБАСТИЧНОГ ИНТЕРВЈУА: За Харија и Меган имају посебну поруку
НАУЧНИЦИ УЗБУЂЕНИ: Пао метеорит насред пута у Великој Британији, са собом донео невероватно откриће (ВИДЕО)
- За седам дана преживели смо, ни мање ни више, него 18.000 земљотреса. Будимо се и лежемо са земљотресима. ПодрхтаваЊа на Исланду нису толико неуобичајена, али овај пут тутњави под земљом нема краја! Срећом, нисмо их избројали баш толико. Већину нисмо осетили, али десетак земљотреса на дан те избаци из такта. Срце се затресе сваки пут кад дрмне. Ове мање од 3 степена по Рихтеру више не доживљавамо, али овај први од 5,6 био је доста застрашујућ - прича за "Јутарњи.хр" Стјепан Матијевић (46) туристички радник који већ трећу годину са породицом живи у исландском Рејкјавику.
Претходна недеља је била стресна, чак и за Исланд, вулканско острво навикнуто на повремена подрхтавања. Највећи земљотрес, јачине 5,6 по Рихтеру, догодио се 24. фебруара. Био је најгласнији у роју који и даље звецка над главама становника Рејкјавика и мањих општина око њега, где живи чак две трећине исландског становништва.
- Првих неколико земљотреса су нас заиста узнемирили, али с временом смо се навикли. Али није баш пријатно на Исланду ових дана. Земља се тресе 24 сата на дан. Осећаш се малим и немоћним против природе - додаје Матијевић.
Два већа земљотреса - јачине 5,0 погодила су Исланд неколико дана касније. Срећом, без велике штете. Исландска управа за путеве и обале известила је о малим пукотинама на путевима у том подручју и одронима на стрмим падинама у близини епицентра.
- Уверавају нас да су зграде овде стабилне и да могу да издрже земљотресе од 7.5 степени то Рихтеру. То нас је умирило. Овде се градило са сазнањима о могућим померањима тла, ово је трусно подручје. А и није то као у Хрватској, овде функционише надзор градње, па смо у том смислу мирнији него што би били код куће - прича Стјепан.
Исланд се налази на граници тектонске плоче која се непрестано раздваја, одбијајући Северну Америку и Евроазију једну од друге дуж линије Средњоатлантског гребена. Већину сеизмичких активности овде иначе забележи само осетљива научна опрема. Људи су се навикли с тиме да живе, а повремени јачи земљотреси неизбежни су део живота у овој, активној сеизмичкој регији. Свеједно, оволика активност узнемирила је тамошње становнике.
-Тешили смо се супруга Ивана и ја како смо у протеклој години поред свих несрећа које су нас задесиле пропустили барем загребачки земљотрес, јер да смо кући у Загребу, сигурно бисмо већ излудели од свега, као и наши пријатељи и породица. Али, ево, сад можемо са својима поделити и то искуство. Посттрауматски стресни поремећај од земљотреса. Осећај је као да смо код куће - са смехом коментарише Матијевић, који каже како локални геофизичари и вулканолози кажу да су недавни земљотреси врхунац једногодишњег интензивног померања па као последицу очекују ерупцију вулкана.
Вулкани на југозападу Исланда иначе, тихи су већ 800 година, али раздобље одмора могло би ускоро да се заврши. У среду је исландски метеоролошки завод измерио више од 2500 подрхтавања, а следило их је још 800 у првим сатима четвртка. Геофизичари и вулканолози кажу како су се сеизмолошке активности на острву појачале од децембра 2019. У октобру 2020., премијерка Катрин Јакобсдотир морала је на кратко да прекине интервју уживо јер се у земљи осетио земљотрес. "Па, ово је Исланд", рекла је госпођа Јакобсдотир, пре него што је наставила.
Али, чак и Исланђани кажу како ово нису типичне сеизмолошке активности.
- Никад у животу нисам доживео толико земљотреса. Догађали су се, да, али углавном у ненасељеним деловима земље. Сада их сваки дан осетимо по неколико. Чини се да има хране за неку ерупцију - рекао је за Њујорк Тајмс, др. Пол Еинарсон емеритус професор геофизике са Универзитета Исланд.
Исланд има око 30 активних вулкана, али вулканолози кажу да ерупција у Рејкјанесу неће угрозити насељена подручја на полуострву. Исландски метеоролошки завод потврдио је ових дана како би вулканске активности могле да се догоде у близини Фаградалсфјала, 20 миља јужно од Рејкјавика, или у близини планине Кеилир у близини.
Стотине ентузијаста вулкана приковано је за камере уживо на том подручју. "Је ли већ дошло до ерупције?", коментари су уживо на лајв стрим укључењима. Мерења су показала да је магма била у покрету током ноћи с петка на суботу, али се онда јуче знатно смирила. Вулкани су тотално непредвидиви, па такве промене не чуде.
- Вулкан који би требало да еруптира видим са свог балкона. И заправо, волео бих то да доживим. Овде се људи око ерупције превише не забрињавају, кажу да је то туристичка ерупција. Нека врста атракције. Слично је било пре 10 година када је на југу земље еруптирала Ејафјадлајекидл. Богати Руси су долазили овде с приватним куварима који су им припремали ручкове на лави. Овај пут је проблем једино у томе што сада туриста нема ни у траговима - иронично коментарише Матијевић епидемиолошке мере због светске пандемије које су уназад две недеље попустиле у Рејкјавику.
Упркос томе, и даље вреде строга правила доласка на острво, па тако, чак и ако неко пожели туристички да посети Исланд због ерупције вулкана, треба да уради чак два ПЦР теста и најприје проведе 5 дана у изолацији. Изгледа да ће вулкан овај пут да еруптира без велике помпе.
- Могућност ерупције је реална, али морамо да видимо како ће се активност развијати. У случају ерупције, очекујемо да ће бити мања. Не очекујемо велику експлозивну ерупцију, мислимо да ће имати минимални утицај на атмосферу, ваздушни саобраћај и живот људи - рекао је Фрејштајн Сигмундсон, геофизичар с исландског универзитета на конференцији за новинаре.
Исланд је највећа и најактивнија вулканска регија у Европи, с ерупцијама просечно сваких пет година. До последње је дошло 2014. у ненасељеној зони на истоку земље.
Ни један град није у опасности од протока лаве у случају ерупције вулкана, тврде са Универзитета за вулканологију и природну опасност, које је у среду објавило мапе потенцијалних токова.
- На темељу садашњег модела, ерупција не може да нашкоди ни једном већем граду - рекао је вулканолог Арман Хоскулдсон за "Си-Ен-Ен", додајући да ће и међународни аеродром Кефлавик - један од најнепосреднијих веза између Исланда и остатка света - бити поштеђен. Међутим, могла би да утиче на главни пут која повезује аеродром с главним градом Рејкјавиком, као и на неке далеководе - додао је.
Наиме, ерупција Ејафјадлајекидла пре 11 година довела је до највећег поремећаја ваздушног саобраћаја у недавној историји, парализујући европско небо готово месец дана. Управо се тога највише боје Загрепчани на острву.
- Нас више од земљотреса и ерупције брине додатна врста изолације. Ако се догоди пресецање са аеродромом, то неће бити баш сјајно. Управо је тај аеродром једини интернационални у држави и не би било згодно да се понови случај Ејафјадлајекидла - додаје Загрепчанин с исландском адресом.
С обзиром на то да Стјепан и супруга Ивана обоје раде у туристичком сектору, за њих је ова година била изузетно изазовна.
- Обоје смо ове године остали без посла, али срећом је овде држава боље уређена, па чекајући боље дане, сасвим солидно живимо "на берзи". Нису ни овде нека најсјајнија времена, али кући још не мислимо да се враћамо. Верујемо да ће лето донети бољу ситуацију. Осим тога, наш Ден овде иде у школу, учи три језика, енглески, исландски и хрватски, а ове године ће добити и четврти језик. Свугде је борба, али овде нам је ипак мало лакше. А тресе и овде и у Загребу, више човек не зна где би отишао да буде сигуран - прича Матијевић.
Поглед из ваздуха снимљен 28. фебруара 2021. приказује светионик и постројење за геотермалну енергију у близини града Гриндавик на полуострву Рејкјанес на Исланду.
Елисабет Палмадотир, специјалиста за природне опасности из Исландског метеоролошког завода, рекла је да власти на том подручју распоређују надзорну опрему, од ГПС-а и монитора за земљотрес до камера и детектора плина. Ни она, каже, не може да се сети да је икад доживела толико земљотреса у тако дугом раздобљу. Ако дође до веће активности, то подручје би могло доживети земљотрес магнитуде 6 или више.
- У овом одређеном подручју, где смо видели активности протекле недеље, могли бисмо доживети земљотрес магнитуде 6,0 по Рихтеру. Али могли бисмо имати 6,5 источно од језера Клеифарватн - казала је Елисабет.
У међувремену, вулканолози се припремају за нешто што би могло бити епилог деценијама повећане сеизмолошке активности. Последњи дуги период вулканске активности на том подручју започео је током 10 векова и трајао је чак 300 година, током којих су еруптивне епизоде трајале по неколико деценија. Вулкани су избацивали "фонтане лаве", али често без велике количине пепела и експлозивних активности.
Последње велике еруптивне епизоде забележене су између 1210 и 1240 године, при чему се лава проширила на подручје од око 50 квадратних километара.
Забележено је, према досадашњим сазнањима научника, најмање шест одвојених ерупција које су трајале од неколико недеља до неколико месеци, често у размацима од 12 година без вулканских активности. Али, овога пута, ако је веровати стручњацима, таквих непријатних епизода ипак неће бити, пише "Јутарњи.хр".