Објављена нова карта војне моћи света: САД, Русија и Кина у врху - ево на којој позицији се налази Србија

Најновије рангирање Глобалног индекса ватрене моћи за 2025. годину још једном потврђује ко држи праву војну равнотежу у свету. 

Анализа, која обухвата 145 земаља, показује да су на самом врху скале и даље Сједињене Америчке Државе, Русија и Кина, земље које годинама обликују глобалне безбедносне односе. За разлику од једноставног сабирања броја војника, "Глобал Firepower Index" процењује укупну способност вођења рата, од нивоа технолошког развоја и логистике, преко ваздушних, копнених и поморских капацитета, до географских и стратешких предности сваке земље.

Према овом индексу, САД заузимају прво место са најнижом вредношћу Индекса војне моћи од 0,07, што указује на највећу укупну војну снагу. Америчка војска има више од 1,3 милиона активних припадника, али кључ њихове надмоћи лежи у њиховом глобалном домету, технолошкој предности и изузетно развијеној логистичкој инфраструктури која омогућава брзо деловање на готово сваком делу планете.

Одмах иза САД су Русија и Кина. Кина се истиче по томе што има највећи број активних војника међу водећим силама, са више од два милиона припадника, док Русија своју снагу заснива на комбинацији великих људских ресурса, огромне територије и снажних стратешких капацитета. Према индексу, обе земље остају незаобилазни играчи у глобалним војним односима. Недавна америчка операција против председника Венецуеле Николаса Мадура показује да војна моћ није само питање броја или количине оружја. Операција, која је трајала само два и по сата, завршена је успешним извлачењем Мадура и његове супруге из војног комплекса. Овај пример јасно илуструје како су обука, обавештајни рад и логистичка припрема често важнији од саме величине војске или арсенала.

 Глобални индекс ватрене моћи узима у обзир више од 60 различитих фактора у својој методологији, укључујући копнене, ваздушне и поморске снаге, ланце снабдевања, природне ресурсе и географски положај. Важно је напоменути да нижа вредност индекса значи већу укупну војну моћ.

Према овој ранг листи, Србија је на 63. месту,  Хрватска на 74. месту, а Босна и Херцеговина на 132. месту.

 Поред три водеће силе, на врху ранг листе налазе се и Индија, Јужна Кореја, Уједињено Краљевство, Јапан, Француска, Турска и Италија. Занимљиво је да неке од ових земаља имају знатно мањи број активних војника од земаља које су ниже рангиране, што додатно потврђује да сам број није одлучујући критеријум војне снаге. Јапан, на пример, своју високу позицију дугује снажној морнарици и ваздухопловству, укључујући једну од најмодернијих флота разарача, модерне борбене авионе и напредне противракетне системе.

Уједињено Краљевство, иако има релативно малу копнену војску, ослања се на снажне ваздушне и поморске капацитете и дубоку интеграцију у НАТО структуре. Француска, с друге стране, своју позицију међу десет најмоћнијих армија на свету заснива на нуклеарном арсеналу, морнарици способној за деловање на отвореном мору и доказаној способности самосталног вођења прекоморских војних операција.

Србија Данас/Вечерњи лист