НАУЧНО ОТКРИЋЕ КОЈЕ ЋЕ ПРОМЕНИТИ СВЕТ! Од домаће кокошке до величанствене рајске птице - како су настале све врсте?
Пројекат је значајан не само због спознаје еволуције птица, већ и ради њиховог очувања у смисли одрживости врсте
Научници су по први пут мапирали генезу 363 врсте птица - од домаће кокоши до величанствене рајске птице. Пројекат, на којем су заједнички радили истраживачи са Смитсонијана и из 100 других иснтитуција је подразумевао анализу преко 17 билиона базних парова ДНК узетих од птица.
Научници су указали на то да је геном 267 од 363 врсте птица по први пут секвенциран у оквиру студије - продубљујући наша сазнања о породичном стаблу птица.
Три дана након ВЕНЧАЊА ИЗ СНОВА кренули су на медени месец, један тренутак је БАЈКУ ПРЕТВОРИО У ТРАГЕДИЈУ
ОД НОВЕМБРА 2021. ЋЕ СЕ "ЛАКШЕ ДИСАТИ": Руски научник уздрмао свет новим информацијама о корони
КИНЕЗИ ГРАДЕ НАЈВЕЋИ МОСТ У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ: Биће дугачак 12 км, а коштаће више од милијарду долара
Од настанка прве птице пре више од 150 милиона година, њени потомци су се адаптирали на огромну разноликост еколошких услова, па тако данас, између осталих, имамо маленог, лебдећег колибрија, пеликане који зарањају и разметљиве рајске птице. Данас на Земљи живи више од 10.000 врста птица - а научници су на добром путу да генетски потпуно "покрију" ту шареноликост.
Како је објављено у журналу "Натуре" научници су секвенцирали геноме широко распрострањених, комерцијално важних птица као што је кокош, као и оних ретких, мање познатих врста као што је Хендерсонов ждрал који живи на само једном пацифичком острву. У збиру, секвенциране врсте чине више од 92 одсто познатих птица у свету, наводи се у истраживању. Подаци из студије унапредиће истраживање еволуције птица и помоћи у њиховој заштити, с обзиром на то да је иста широко доступна научној јавности.
Објављивање нових генома представља велики корак на пројекту "Бирд 10.000 Геномес Пројецт (Б10К)", на којем раде научници из целог света. Пројекат је покренут од стране истраживача широм света, а има за циљ да секвенцира и подели са заједницом геном сваке птичје врсте на планети.
- Б10К је највероватније најважнији појединачни пројекат икада спроведен у истраживању птица. Надамо се да ћемо не само доћи до нових сазнања о филогенетским везама између главних грана птичјег стабла, већ да ћемо обезбедити и енормну количину упоредивих података за изучавање еволуције кичмењака и самог живота - рекао је Гери Грејвс, кустос на одељењу птица у Националном природњачком музеју.
Упоређивање генома различитих породица птица омогући ће истраживачима да установе како су одређене карактеристике еволуирале код различитих птица и разумеју еволуцију на молекуларном нивоу. Крајњи циљ истраживача на Б10К пројекту јесте да изграде разумљив модел "птичјег стабла" који ће мапирати генетске везе између свих птица које данас имамо. То неће само указати на еволутивну прошлост птица већ ће бити и полазна тачка у напорима за очување врста у будућности. Више од 150 орнитолога, молекуларних биолога и информатичких стручњака удружило се да прикупи узорке и анализира више од 17 билиона базних парова ДНК у фази истраживања на нивоу фамилије у оквиру Б10К пројекта.
- Секвенцирање и анализе започели су 2011. али подаци заправо представљају плод вишедеценијског теренског рада свих сакупљача и менаџмента који су сакупили и сачували птице са свих континената - рекао је Грејвс.
Отприлике 40 одсто новосеквенцираних генома пронађено је у узорцима ткива из колекције птичјег генетског фонда Националног природњачког музеја - коју је Грејвс основао 1986.
- Можда се некоме учини да је поседовање генома сваке фамилије или врсте птица налик сакупљању поштанских маркица, али смо кроз овај обимни заједнички подухват сакупили и сачували јако битан генетски материјал - рекао је истраживач Роб Флајшер. Флајшер, који је начелник Смитсонијановог центра за конзервацију генетског материјала, каже да би то могло да помогне код утврђивања разлога за смањење броја птица.
- Када имате геноме лакше вам је да утврдите гене одговорне за важне карактеристике преживљавања (опстанка) врсте, као што је нпр. отпорност на смртоносне болести. Током 34 године рада на терену и неколико експедиција, успели смо да дођемо до залихе високо-квалитетног ДНК без које заправо овај пројекат не би ни био могућ. Многи од тих ресурса сачувани су знатно пре него што је технологија секвенцирања ДНК уопште постојала, сачувани за будуће анализе какве њихови сакупљачи нису ни могли да појме у то време. То је један од многобројних разлога зашто су збирке природњачких музеја и истраживачки пројекти базирани на музејској грађи толико важни - рекао је Грејвс.
Са 363 комплетирана генома, Б10К проширује своје истраживање на следећи таксономски ниво класификације птица. У овој фази, тим стручњака ће секвенционирати на хиљаде додатних генома, са циљем да представи сваки од око 2.300 родова птица. Читава студија објављена је у журналу "Натуре".