ОД КОКУСА ДО БЕЛЕ КУЋЕ: Ево како тече процес избора америчког председника, све што треба да знате о изборима у САД (ВИДЕО)

Трка за Белу кућу кренула је пуном паром, а исход америчких избора осетиће се у читавом свету. Докле се стигло и како уопште освојити председнички мандат?

Мноштво демократа који се такмиче за номинацију властите странке у кампањи су од прошле године и одржавају редовне дебате.

Наредних месеци открићемо ко је придобио довољно гласача да у новембру изађе на мегдан председнику Доналду Трампу.

Од кокуса до конвенција, ево шта све треба да знате о америчким председничким изборима.

Које су главне партије?

За разлику од многих других земаља, у САД постоје само две странке између којих бира већина гласача – Демократска (либерална странка лево од центра) и Републиканска (конзервативна странка десно од центра).

Некад учествују и други кандидати "треће стране", кад Либертаријанска, Зелена и Независна странка истакну кандидате.

Шта се тренутно дешава?

У овом тренутку, претенденти се боре за номинацију унутар партија на кокусима и примарним изборима широм земље.

Примарни избори се не помињу у америчком Уставу, тако да правила игре одређују странка и закони савезних држава.

Уопште узев, примарни избори су отворени за више гласача – они се одржавају широм неке савезне државе, док се кокуси одржавају на једном месту у једном тренутку и отворени су само за чланове странке.

Кокуси су некад били најпопуларнији начин да се изаберу кандидати, али су много ређи данас.

У овом тренутку веома је тешко рећи ко ће победити у новембру – демократски противник Доналда Трампа неће бити изабран све до јула.

Према најновијим анкетама, Берни Сандерс и Џо Бајден незнатно воде испред Трампа у читавој земљи, с опречним подацима око тога како би Елизабет Ворен прошла против њега. У трци за кандидата демократа је још и Тулси Габар, чланица Конгреса са Хаваја.

Пит Бутиџиџ, Ејми Клобучар и Мајкл Блумберг су се повукли из трке демократа.

Трамп је и даље изузетно популаран међу републиканцима, са стопом одобравања од 94 одсто међу члановима његове властите партије.

Владе савезних држава организују примарне изборе – не странке – на практично исти начин на који воде опште изборе.

Државни закони одређују да ли су ови примарни избори затворени, што значи да само они који су регистровани у датој странци могу да гласају, или су отворени, када могу да учествују и гласачи који немају везе са странком.

Уколико кандидат победи на примарним изборима, он осваја све или део делегата те државе, у зависности од правила странке. Ти делегати ће потом гласати за њега на страначкој конвенцији, на којој се званично проглашава председнички кандидат.

То је систем који је постао широко распрострањен током председничких избора седамдесетих година прошлог века. Пре тога, кандидата су чланови странке бирали на конвенцијама.

Године 2016. на примарним изборима обе странке учествовало је нешто више од 57 милиона Американаца – 28,5 одсто оних с правом гласа – према Истраживачком центру "Пју".

Процес примарних избора прилично је јединствено америчка ствар, али постоје неке сличности са Аустралијом и Израелом када је у питању "прелиминарни избор" кандидата.

Шта је са кокусима?

Шачица држава, попут Ајове, има кокусе уместо примарних избора. Кокусе држе странке у изборним окрузима широм савезне државе.

Будући да их не воде владе савезних држава, кокуси допуштају партијама више флексибилности приликом утврђивања правила, као што су ко може да гласа. За демократске кокусе се не штампају гласачки листићи, већ се гласови пребројавају стајањем по групама у просторији.

Да ли обе странке одржавају примарне изборе?

Док демократе раде на томе да смене Трампа, који ће готово сигурно бити републикански кандидат, све очи упрте су у њихове примарни изборе.

Гласачи бирају између умерених либерала као што је бивши потпредседник Џо Бајден и напредних кандидата као што су сенатори Берни Сандерс и Елизабет Ворен.

А што се тиче републиканаца?

Већина држава такође ће одржати примарне изборе, са Трамповим именом на гласачким листићима, али он нема озбиљног противкандидата.

Шта се десило у државама које су рано гласале?

Четири државе су гласале у фебруару. После Ајове и Новог Хемпшира, Пит Бутиџиџ и Берни Сандерс освојили су највише делегата.

Потом је дошао кокус у Невади којим је доминирао Сандерс, али у четвртој држави која је гласала, Јужној Каролини, убедљиву победу однео је бивши потпредседник Џо Бајден.

То се десило делом захваљујући подршци коју има од афро-америчке заједнице и зато што га је званично подржао утицајни црни конгресмен у држави Џејмс Клајберн.

Колико дуго, дакле, све то траје?

Гледаћемо примарне изборе и кокусе широм земље од фебруара до јуна.

Упркос томе, вероватно ћемо знати ко је демократски кандидат и раније – како кандидати буду гомилали делегате после сваког примарног избора или кокуса.

За разлику од неких држава са законски дефинисаним периодима за кампању – као што су Велика Британија и Француска – амерички кандидати могу да воде кампању колико год то желе, тако да председничке кампање од почетка до краја обично трају око 18 месеци.

Кад ће се тачно Трамп суочити са изазивачем?

Демократска национална конвенција, на којој ће партија именовати кандидате за председника и потпредседника, одржаће се од 13. до 16. јула.

Републиканска национална конвенција одржава се касније, између 24. и 27. августа. Технички гледано, председник Трамп није званични републикански кандидат све док то не буде објављено на тој конвенцији.

После тога, можемо да очекујемо четири дебате, кад ће председник Трамп и потпредседник Мајк Пенс изаћи на бину заједно са својим демократским изазивачима.

Ове дебате спонзорише и води нестраначка Комисија за председничке дебате, установљена 1987. године. Прва од три председничке дебате одржаће се у Индијани 29. септембра, а још две уследиће у октобру.

Потпредседничка дебата одржаће се 7. октобра у Јути.

Како кандидат побеђује на општим изборима?

Популарни гласови – укупан број гласова које добије сваки кандидат – неће имати ништа с одређивањем победника на општим изборима 3. новембра.

То ће зависити од гласова "електорског колеџа". Проста већина 270 од 538 доступних гласова осваја Белу кућу. То неке државе чини веома важним за кандидате, будући да насељеније државе имају већи број електорских гласова.

Могуће је освојити популарне гласове, а изгубити електорске, као што се то десило демократама Алу Гору 2000. и Хилари Клинтон 2016. године.

Шта је "електорски колеџ"?

То је израз за делегате, "електоре", који гласају за председника у име савезних држава.

Свака држава носи број електора пропорционалан заступљености у Конгресу: укупан збир сенатора (свака држава има два) и представника у Дому (које бира народ).

Шест највећих држава су Калифорнија (55), Тексас (38), Њујорк (29), Флорида (29), Илиноис (20) и Пенсилванија (20).

Овај систем даје већу важност мањим државама и значи да председнички кандидат мора да освоји правилно распоређене гласове из читаве земље.

Шта су колебљиве, црвене и плаве државе?

Републикански бастиони као што су Ајдахо, Аљаска и многе јужњачке државе сматрају се "црвеним" државама, док се државе којима доминирају демократе као што су Калифорнија и Илиноис и већи део региона Нове Енглеске на североисточној обали називају "плавим државама".

Колебљиве ("свинг") државе су државе које могу да промене мишљење у зависности од кандидата.

Будући да кампање често одлучују да не шаљу кандидате или улажу ресурсе у државе које сматрају неосвојивим, председничка трка углавном се води у тих неколико колебљивих држава, као што су Охајо и Флорида.

Аризона, Пенсилванија и Висконсин могле би да се сматрају колебљивим државама 2020. године.

Колико времена имају гласачи за гласање?

Као и са многим другим стварима у Америци, све зависи од државе до државе.

Већина нуди могућност раног гласања, што регистрованим гласачима омогућује да гласају пре Дана избора (3. новембар).

Ту је и гласање одсутних путем поште, за гласаче који не могу да изађу на гласачка места због болести, путовања или школовања ван државе.

Они који гласају на Дан избора морају лично да изађу на званично гласачко место. Не постоји могућност гласања преко интернета.

Свака држава пребројава гласове за себе и победник се обично утврђује још исте ноћи.

Шта се дешава ако нико не добије "електорски колеџ"?

Ако ниједан кандидат не освоји већину електорских гласова, онда ће Представнички дом изабрати председника између прва три кандидата. Сенат ће изабрати потпредседника између преостала два кандидата.

То је ретка ситуација, али се једном већ десила: Џон Квинси Адамс ушао је у Белу кућу на овај начин 1824. године.

Шта се дешава после проглашења победника?

После избора следи кратак период транзиције, како би се новом председнику омогућило да изабере чланове кабинета и скроји планове.

У јануару, нови председник (или актуелни повратник) полаже заклетву на догађају који се зове инаугурација. Двадесети амандман Устава – ратификован 1933. године – прописује да се инаугурација одржи 20. јануара.

После церемоније у Конгресу, председник се парадно враћа у Белу кућу како би званично започео четворогодишњи мандат.