Од силе до капитулације: Рат је тек почео, а пораз је био муњевит - Пали су без борбе пред нацистима

У Другом светском рату Немачкој су се супротставиле земље попут Велике Британије, Совјетског Савеза и САД-а. Све је то подсећало на сукоб из 1914. године, али уз једну велику изнимку. У Другом светском рату Француска је брзо пала, а свет су шокирале насловне стране новина и окупирани Париз. Главни град је пао без икаквог отпора када су у њега упале немачке снаге на данашњи дан 1940. године. Војска се предала неколико дана раније, након муњевитог рата који није издржала.

Француска је у рат ушла невољно. Сећања из Првог светског рата још су била свежа, а ниједан француски политичар није желео ново ратно стање у земљи. Поновно опремање ровова, увођење санкција и трошење буџета на војску никоме није било у интересу. Управо зато су Велика Британија и Француска попуштале Немачкој док је Хитлер постепено кршио Версајски споразум.

Међутим, када су Немци 1. септембра 1939. напали Пољску, више није било повратка. Француска је објавила рат и мобилисала војску. Током септембра мала група војника прешла је границу и упала у немачку покрајину Сар, за коју су желели да постане део Француске након Првог светског рата. Али када је стигла вест да је Пољска капитулирала, француска војна команда одмах је наредила повлачење иза Магинотове линије.

Магинотова линија била је систем утврђења који су Французи изградили на граници са Немачком како би спречили продор непријатељске војске. Немци се нису ни трудили да је пробију, већ су кренули преко Белгије. Французи и Британци очекивали су да ће белгијски отпор трајати месецима и да ће имати времена за припрему. Међутим, Белгија је пала након непуне три недеље, а Хитлер и нацисти наставили су напредовање ка француској граници.

Чинило се да ће се поновити Први светски рат и да ће се две војске поново суочити на дугој линији рововског ратовања. Међутим, Хитлер је то желео да избегне. Комбинацијом пешадије, авијације и тенкова брзо је освајао територије и истовремено изазвао масовни бег цивила ка западу.

Француска није била спремна за такав облик рата, а њена војска била је успорена због великог броја цивила који су отежавали кретање. Заједно са британским снагама, успела је у последњем тренутку да се евакуише код Денкерка и пређе на Британска острва. Међутим, Париз је остао незаштићен.

Ускоро се у рат у Француској укључује и Италија, а затим почињу коначне офанзиве. Након само шест недеља, једна од најмоћнијих и најпознатијих земаља света потписала је капитулацију. Немачка војска ушла је у Париз, а склопљен је споразум по којем је готово половина земље стављена под немачку окупацију. Југ је наставило да функционише из Вишија, као марионетска држава Немачке, а Хитлер је остварио први део свог плана: уклонио је западни фронт и могао да се фокусира на Совјетски Савез.

Париз је ослобођен 25. августа 1944. године, недуго након савезничког искрцавања у Нормандији. Немачки ратни план ипак је завршио неуспехом, а победници тог рата изградили су свет у којем данас живимо. Француска је и данас препозната као снажна и респектабилна земља, али је у Другом светском рату била засењена, као и Велика Британија. Њихово место преузели су САД и СССР.