"Град будућности" је постао "град духова" - Пропао пројекат вредан 100 милијарди долара
На самом југу Малезије, уз теснац који дели Јохор од Сингапура, уздиже се импресиван, али сабласно тих град - Форест Сити.
Из ваздуха овај пројекат изгледа као остварење футуристичког сна: низ стаклених небодера, луксузних кондоминијума и хотела смештених на вештачким острвима изграђеним насипањем песка у море. Међутим, поглед изблиза открива сасвим другачију стварност - празне улице, затворене продавнице и тек понеког становника у насељу које је требало да буде симбол кинеско-малезијске сарадње и нове зелене урбане парадигме.
Пројекат вредан 100 милијарди долара покренут је 2014. године од стране кинеског грађевинског гиганта "Country Гарден Холдингс", у партнерству са владом малезијске државе Јохор.
Форест Сити је замишљен као "град будућности"- паметан, еколошки град без аутомобила, са вертикалним вртовима, одрживом инфраструктуром и домом за чак 700.000 људи. Требало је да буде и део кинеске "Иницијативе Појас и пут" (Белт анд Роад Инитиативе), мегапројекта којим Кина повезује Азију, Африку и Европу инфраструктурним улагањима.
Једанаест година касније, Форест Сити више личи на сценографију него на стваран град.
Улице су уредне, али пусте, а прозори луксузних станова углавном замрачени. Снимци откривају огроман контраст између обећања и стварности - празне продавнице у "Форест City Оутлет" тржном центру, затворене бутике и ресторане у Марина Хотелу, те макету града која и даље доминира продајним салонима, једином месту где Форест Сити још увек "живи пуним плућима".
Главни проблеми нису само естетске, већ и економске природе. Крајем августа 2023. агенција "Moody’s" додатно је снизила кредитни рејтинг Country Гардену, који се нашао у дуговима и на ивици немогућности отплате обвезница. Са падом кинеског тржишта некретнина, интерес купаца, посебно оних из Кине, готово је нестао.
Некадашњи слоган "Буилд ит анд they will цоме" ("Изгради и они ће доћи") показао се као илузија. Хиљаде станова остале су непродане, а цео пројекат убрзо је добио етикету "града духова".
Са еколошке стране, парадокс је још израженији. Вештачка острва настала су насипањем песка преко огромних подморских ливада морске траве, које имају кључну улогу у апсорпцији угљеника и борби против климатских промена. Њихово уништавање због изградње луксузних вила и небодера директно је супротно "зеленом" идентитету пројекта.
Како је забележио фотограф Себастиан Кастелије, управо тај контраст - бљештави небодери подигнути на уништеном морском екосистему - најбоље осликава стање Форест Ситија: зелена утопија претворена у бетонски контраст природи коју је требало да штити.
Десет хиљада становника уместо седамсто хиљада
Упркос покушајима власти да пројекту удахну нови живот, реалност се мења споро. Влада Јохора прогласила је подручје посебном финансијском зоном са пореским олакшицама, пословним подстицајима и duty-free режимом, надајући се да ће привући међународне инвеститоре.
Међутим, према проценама, у Форест Ситију данас живи тек око 10.000 људи - далеко од планираних стотина хиљада. Бројни пословни простори остају празни, а инфраструктура, иако модерна, зјапи недовршена.
- Форест Сити је требало да буде симбол будућности, а постао је огледало глобалне стварности - раста на дуг, пројеката већих од потреба и снова који су се сударили с тржишном реалношћу - коментаришу аналитичари малезијских медија.
Нови покушај оживљавања
Фоторепортер Мохд Расфан (АФП) у септембру 2023. снимио је призоре који готово поетски осликавају стање града: мушкарац сам у празном ходнику тржног центра, низ затворених продавница у некада гламурозном хотелу и панораму небодера који се огледају у тиркизном мору - визуелно величанствено, али без живота.
Малезијске власти ипак не одустају. Захваљујући близини Сингапура, Форест Сити и даље има стратешки потенцијал. Током 2024. године покренута је иницијатива "Специал Финанциал Зоне" , са циљем привлачења финансијских и технолошких компанија кроз повољнији порески режим и једноставније пословне процедуре.
Извор:Србија Данас/Дневно