Омиљено летовалиште Срба суочава се са озбиљним проблемом: Ево о чему је реч и како ће то утицати на туристе

Кипар, једна од најпопуларнијих медитеранских туристичких дестинација, суочава се са све озбиљнијим проблемима у снабдевању водом.

Климатске промене, дуготрајне суше и стални раст броја туриста значајно оптерећују постојеће водне ресурсе. Током летњих месеци, када се број људи на острву готово удвостручи, потрошња воде нагло расте.

Због тога је влада Кипра најавила да ће у наредним годинама готово у потпуности прелазити на десалинизовану воду, воду добијену прерадом морске воде.

Климатске карактеристике Кипра чине га посебно осетљивим. Водене залихе у резервоарима често падају испод 25% њиховог капацитета, док су падавине све ређе и неуједначене. Ситуацију додатно погоршавају губици у водоводном систему, који достижу и до 40%.

Због свега овога, јавља се потреба за дугорочним, стабилним и поузданим извором воде који не зависи од временских прилика. У том контексту, десалинизација се намеће као логично решење, али истовремено и као тема многих расправа о њеној одрживости и економској оправданости.

Шта са хотелима и ресторанима?

За хотелски и угоститељски сектор питање водоснабдевања је од кључне важности. Хотели и ресторани троше велике количине воде, не само за основне потребе гостију, већ и за базене, перионице, кухиње и одржавање зелених површина. Недостатак воде или увођење рестрикција може озбиљно нарушити квалитет услуге, репутацију дестинације и пословне резултате. Због тога многи хотели на Кипру већ уводе сопствена мала постројења за десалинизацију, често уз подршку државе.

Предности овог приступа су јасне. Десалинизација обезбеђује сталан и независан извор воде, што хотелима омогућава већу самосталност. Држава субвенционише између 30% и 50% трошкова изградње оваквих постројења, а процес добијања дозволе је знатно убрзан – хотели могу добити одобрење за свега недељу дана. 

Овај модел доприноси и бољој припремљености дестинације за будуће климатске промене.

Ипак, десалинизација има и своја ограничења. Реч је о енергетски веома захтевном процесу, што значи више трошкова и већу емисију угљен-диоксида. Поред тога, одлагање слане отпадне воде може негативно утицати на морске екосистеме ако се не третира правилно. Мањи хотели и ресторани често немају ни техничке ни финансијске могућности за сопствена постројења, па им је и даље неопходна подршка јавне водоводне мреже.

За мање угоститељске објекте десалинизована вода је најчешће доступна посредно – преко централних система који је већ прерађују и дистрибуирају. Њихов допринос одрживом управљању водом огледа се пре свега у смањењу потрошње и увођењу мера ефикасности, као што су уређаји за штедњу воде, рециклажа сиве воде и стални надзор потрошње. 

На тај начин, чак и без сопственог десалинизатора, угоститељски сектор може имати важну улогу у заштити водних ресурса.

У целини гледано, десалинизација је кључни део решења за Кипар, али не може бити једино решење. Да би била заиста одржива, мора се комбиновати са мерама штедње, смањењем губитака у мрежи и већим коришћењем обновљивих извора енергије. 

За велике хотеле, који троше много воде и раде током целе године, десалинизација представља рационалну инвестицију у будућност. За мање објекте, најисплативији приступ је ослањање на заједничке системе и програме ефикасне потрошње.

Закључак је да се Кипар, као туристичка дестинација која зависи од природних ресурса, налази на важној прекретници. Ослањање на десалинизовану воду може обезбедити стабилност хотелијерства и угоститељства, али само уз одговорну примену која узима у обзир трошкове, енергетску потрошњу и заштиту природе. Десалинизација није савршено решење, али јесте један од кључних корака ка одрживом туризму у годинама које долазе.

Србија Данас/92Путовања