Осам разлога због којих ће Немци патити наредне 4 године!

Осам лекција са општих избора у Немачкој прошле недеље:

1. - Десничарска популистичка Алтернатива за Немачку (АфД) је трећа најјача политичка странка у земљи и имаће своје место у немачком парламенту, Бундестагу. У њиховим редовима има више од неколицине десничарских радикала, што значи да се духови немачке прошлости враћају. Први пут од првих дана послератне Немачке екстремна десница биће представљена у Бундестагу - а АфД ће бити много јачи од својих претходника, с обзиром да ће вероватно имати преко 80 посланика. То ће имати за последицу сукобе, провокације и скандалозну реторику. Од самог почетка, АфД ће учинити све што је у стању да осигура место у парламент и након четири године, а да би се то догодило, немачко друштво морати остати подељено. То ће бити фокус АфД клуба у Бундестагу.

МЕРКЕЛ: АфД неће утицати на немачку спољну политику... ваљда

2. - Конзервативци канцеларке Ангеле Меркел - коју чине њена хришћанска демократска унија (ЦДУ) и његова баварска сестрска странка, Хришћанска социјална унија (ЦСУ) - претрпели су значајне губитке, али је Меркел ипак освојила четврти мандат. Овог пута стварање владајуће коалиције ће бити компликовано. Социјалдемократе (СПД) више не желе да буду део велике коалиције са конзервативцима Меркелове, како су у недељу увече изјавили њени лидери, што оставља Меркеловој само једну опцију: коалиција са Зеленом странком и привлачним Слободним демократама (ФДП). Постоји, међутим, неколико препрека за такву унију. Прво, то би укључивало четири одвојене странке и акценат би био на свакодневне координације међу њима. Поред тога, остаје да се види да ли су Зелени заинтересовани да удруже снаге с изненадно реанимираним ФДП-ом. Ипак, нови избори нису нешто за шта је било која страна заинтересована.

3. - Заједно, две велике странке у Немачкој - конзервативци и социјалдемократи - су слабије него што су биле у последњих 60 година. Немачки страначки систем постао је подељенији него пре, што је такође последица велике коалиције која је управљала земљом осам од последњих 12 година.

Турска жели помирење: Ако Немачка начини корак, ми ћемо два

4. - СПД се срушио или, пре свега, наставио је пад који је почео 2009. године (23 одсто), а краће заустављен 2013. године (25,7 одсто). Године у влади претвориле су некада поносну партију у конзервативне парламентарне послушнике, и са Мартином Шулцом на врху, СПД је претрпела свој најгори резултат од Другог светског рата. Само у Вајмарској републици социјалдемократи су имали лошији резултат на анкетама. Партија и даље инсистира на томе да Шулцово лидерсто није предмет расправе, али таква обећана из изборне ноћи обично немају дуг рок трајања. Ако СПД буде отишао у опозицију, мораће да се бори за пажњу са АфД-ом.

5. - Слободне демократе су се вратиле, али би Кристијан Линднер вероватно радиоје био председник опозиције у Бундестагу него један од два млађа партнера под Меркеловом. Последњи пут када се ФДП придружио владајућој коалицији са Меркеловом - између 2009. и 2013. године - доминација ЦДУ-а је коштала Слободне демократа представника у неколико државних установа и требало им је четири године да се опораве.

Немачка, јутро након: Десничари ликују, али "Јамајчани" ће владати земљом!

6. - Странка левице је остала стабилна након ових избора, али нема шансе да постане део владајуће коалиције. И са десничарским популистима који сада представљају значајну силу на опозиционим клупама, левица је изгубила своју тврдњу да је примарни представник немачких протестних бирача. То је нарочито тачно у источној Немачкој, традиционалном упоришту левице. Овог пута је АфД славила свој највећи успех у државама које су припадале бившој Источној Немачкој.

7. - Снажни резултат АфД је посебно узнемирујући за Хришћанску социјалну унију. ЦСУ је већ био на ивици разбијања свог партнерства са Меркеловим ЦДУ-ом, а сада лидер ЦСУ-а Хорст Сихофер ће вероватно бити у искушењу да усмери своју партију још више десно. Меркел ће осетити ефекте, посебно јер се у Баварској приближавају државни избори 2018. године. Сихофер се нада да ће на том гласању добити апсолутну већину, али резултат његове странке у недељу не охрабрује превише. После освајања 49,3 одсто у 2013. години ЦСУ је овај пут донео само 38,5 одсто, што је најгори показатељ од Другог светског рата.

После победе: Меркелова најавила ПУН канцеларски мандат

8. - Парламентарна опозиција ће бити поларизована између СПД с једне стране и АфД-а, с друге стране - у времену када ће владајућа коалиција вероватно бити једна коју Немачка никада раније није видела на савезном нивоу. У најбољем случају, то би могло бити прилика за обнову - а када је у питању суочавање са АфД-ом, темељне вредности Немачке, укључујући слободу и демократију су у питању.

Једно је сигурно, у Немачкој наредне четири године неће бити досадно.