"ПОЗЛИЛО МИ ЈЕ КАД САМ ТО ВИДЕО!" Отишао да провери породично порекло па открио мрачну прошлост

Кристијан Рајнер из Аустрије рекао је за BBC да је име свог деде пронашао "у року од неколико секунди".

- Сазнао сам да је постао члан нацистичке партије око 21. априла 1938, само неколико дана након Аншлуса, када је Адолф Хитлер припојио Аустрију Немачкој - изјавио је.

Овај интернет алат омогућава људима претрагу неколико милиона чланских картона нацистичке партије, познатих као "НСДАП-Митглиедеркартеи".

- Поднео је захтев за чланство у НСДАП-у (нацистичкој странци) само пет дана након што је она постала легална у Аустрији - рекао је Раинер, бивши уредник аустријског информативног магазина Профил. Претраживач су поставили немачки лист Дие Зеит, у сарадњи са архивима у Немачкој и Сједињеним Америчким Државама.

Рајнер никада није упознао свог деду, који је умро непосредно пре његовог рођења 1961. године.  - Одувек сам знао да је био близак нацистима, али ме је изненадило што му је требало само пет дана да им се придружи - рекао је.

- Био је академски образован човек - додао је Рајнер.  - Требао је да зна 1938. године ко су нацисти. 

Он сматра да је алат важан не само због онога што му је открио о деди, већ и зато што је скинуо сумњу са других чланова породице, укључујући његовог оца.

- Био сам срећан што нисам пронашао никога другог из своје породице, а посебно не свог оца. Никада га нисам сумњичио да је био нациста. Регрутован је у Вермахт 1941. године и неколико пута је рањен - рекао је.

Из Дие Зеита су поручили да је интересовање за претрагу било "невероватно". 

- Приступљено јој је милионима пута и подељена је хиљадама пута" од када је покренута почетком априла - рекла је портпаролка листа Јудит Буш.

Један корисник је на сајту Дие Зеита написао: "Већ сам пронашао два блиска рођака, што руши мит да нико у нашој породици није био умешан. Шокантно је и горко променити перспективу у 71. години живота."

И други су изразили слична осећања шока и гађења. Пишући на Редиту, један корисник је рекао да му је "потпуно позлило" након што је сазнао да је даљи рођак његове баке био нациста и да је вероватно учествовао у медицинским злочинима док је управљао лечилиштем.

- Овде је реч о много сложених осећања - написао је корисник.

Између 1925. и 1945. године, око 10,2 милиона Немаца постало је члановима партије. Чланске картице, које су чуване у седишту нациста у Минхену, умало су биле уништене у последњим данима Другог светског рата.

Дие Зеит наводи да су, док је Хитлеров Рајх био у рушевинама, издате наредбе да се записи униште и претворе у папирну кашу, али их је спасио Ханс Хубер, директор оближње фабрике папира, који их је касније предао Американцима.

Картице, које су помогле у идентификацији људи, играле су кључну улогу у процесу денацификације у послератној Немачкој.

Готово пола века чували су их Американци у "Берлин Доцумент Центеру". Године 1994. предати су Немачком савезном архиву, а микрофилмске копије послате су у Амерички национални архив у Вашингтону.

Донедавно је било могуће слати упите само путем званичног захтева немачком архиву. У марту ове године Амерички архив почео је да објављује своје записе на интернету.

Дие Зеит наводи да су дошли до података и "направили базу докумената како би их учинили лако претраживим".

Кристијан Рајнер истиче да ове информације и даље снажно одјекују. Раније се истраживање фокусирало на "високопозициониране људе који су касније постали политичари, судије или лекари", рекао је за BBC.

- Сада много људи тражи чланове породице, па је то постала врло лична ствар.

- Осам деценија касније, након завршетка светског рата, и даље можете открити истину коју раније нисте знали - закључио је.

Извор: Србија Данас/Вечерњи.хр