Ови лидери долазе у Русију на параду за Дан победе: Ево зашто је Русима овај дан изузетно битан - најважнији гост већ стигао

 Да би спречио да овај догађај протекне у сенци рата, председник Владимир Путин је прогласио тродневно примирје које је од данас на снази.

Прекид ватре се завршава у суботу, међутим, Украјина се није обавезала да ће поштовати ову Путинову одлуку. Из Кијева је саопштено да не могу да гарантују безбедност људи који ће сутра присуствовати паради.

Светски лидери су почели да пристижу у Москву. Путин од среде дочекује председнике из пријатељских земаља, који су пристали да присуствују паради.

Међу њима је и кинески председник Си Ђинпинг, који ће у Руисји боравити четири дана.

Очекује се да ће с Путином разговарати о даљој сарадњи, али и о рату у Украјини.

Да је Украјина одлучна у томе да неће поштовати прекид ватре, показује и чињеница да је украјинска војска гађала две војне фабрике у Русији. Истовремено десетак дронова лансирано је и ка Москви, али су они оборени.

Због тога је дошло до озбиљних померања летова у региону. Из безбедносних разлога, Путин сада жели да ограничи приступ интернету људима у Москви.

Такође, због украјинских дронова, лет српског председника Александра Вучића за Москву је хитно преусмерен у Баку, али је он ипак на крају стигао на крајњу дестинацију.

Ко ће учествовати на паради поводом Дана победе?

Очекује се да ће најмање 29 светских лидера присуствовати догађају, према извештајима руских медија.

- Позвали смо много страних гостију. И очекујемо да ће 29 лидера земаља које смо позвали бити присутни на Паради победе - рекао је новинарима саветник руског председника Јуриј Ушаков.

Многи европски политичари можда неће бити присутни, али ће бити присутан највреднији савезник Москве, а можда и њихов најважнији гост.

Кинески председник Си Ђинпинг боравиће у званичној посети Русији од 7. до 10. маја како би учествовао у обележавању 80. годишњице пораза нацистичке Немачке, саопштио је Кремљ у недељу, пише Кијев Индепендент.

Ово ће бити друга посета Сија Русији, након што су се двојица лидера састала у Москви 2023. године, што је била његова прва посета иностранству од реизбора.

Бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва такође планира да присуствује како би изразио своју подршку Путину. Према писању бразилских медија, Лула ће одржати билатерални састанак са Путином, током којег се нада да ће се представити као посредник у преговорима између Русије и Украјине.

Венецуелански лидер Николас Мадуро је већ у Москви, где је потписао споразум о стратешком партнерству са Владимиром Путином. Европа ће бити слабо заступљена на паради: словачки премијер Роберт Фицо представљаће једину државу чланицу ЕУ, а биће присутан и председник Србије Александар Вучић.

Према руским медијима, међу осталим светским лидерима који ће присуствовати су они из Јерменије, Азербејџана, Белорусије, Босне и Херцеговине, Буркине Фасо, Конга, Кубе, Египта, Екваторијалне Гвинеје, Етиопије, Гвинеје Бисао, Казахстана, Киргистана, Лаоса, Монголије, Мјанмара, Палестине, Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана, Вијетнама и Зимбабвеа.

Присутвоваће и представници Северне Кореје и Абхазије и Јужне Осетије, региона под контролом Русије, као и министри одбране из 31 земље.

Зашто је Дан победе важан за Путина

За Москву, 9. мај је више од прославе победе. Под Путиновим вођством, то је постао један од најважнијих државних празника и велика демонстрација руске војне моћи, наводи Euronews.

Овај дан је добио још већи значај од почетка руске инвазије на Украјину 2022. године, јер је Кремљ интензивно користио слике и наративе из Другог светског рата како би оправдао и подржао свеопшти рат против Украјине.

У свом рату против Украјине, Русија је вратила у први план слогане и симболе идентичне онима које је користио Совјетски Савез током Другог светског рата, попут "Можемо поновити", слогана који су често показивали руски војници у Украјини.

Такође, црно-наранџаста трака Светог Ђорђа, која је некада симболизовала победу у Другом светском рату, сада је постала један од најпрепознатљивијих амблема руске инвазије на Украјину.

Москва је такође намерно повезала два наратива кроз језик, користећи помпезне термине, називајући инвазију на Украјину "специјалном војном операцијом", на исти начин на који се Други светски рат у Русији назива "Великим ратом за одбрану отаџбине".

Путин је више пута изјавио да се "совјетски народ борио сам" у Другом светском рату, игноришући допринос савезника. Када је покренуо инвазију на Украјину, Путин је изјавио да су њени главни циљеви "денацификација земље и борба против фашизма", тврдње које никада није поткрепио доказима.

Путинова популаризација ове реторике и величање Дана победе названи су погрдном речју на руском "победобесие", што значи гротескно и преувеличано славље победе, нека врста маније победе.

Украјина се дистанцирала од совјетских комеморација и датума. Зеленски је 2023. године потписао закон којим се Дан сећања на жртве Другог светског рата помера на 8. мај, у складу са већином европских земаља.

Трамп незадовољан ситуацијом

Чини се да САД нису нимало задовољне правцем у којем се сукоб између Украјине и Русије одвија.

Долазимо до тачке у којој ћемо морати да донесемо неке одлуке. нисам задовољан ситуацијом, уопште нисам задовољан", рекао је Доналд Трамп.

Потпредседник САД Џеј Ди Венс позвао је на директне преговоре између Москве и Кијева.

- Када су Руси изнели прву мировну понуду, наша прва реакција је била да превише траже. Украјинци су веома важни, они су друга страна - рекао је он.

У међувремену Европа наставља да јача своју одбрану. Француска и Немачка су одлучиле да формирају заједнички савет одбране, након састанка председника Емануела макрона и канцелара Фридриха Мерца, пише Телеграф.