Ово је датум када би нови премијер могао да дође на чело владе у Мађарској: Ево која овлашћења има привремена влада

Након што је Орбан јавно признао пораз и честитао победу Мађару, кренуле су калкулације када би нови премијер могао да дође на чело мађарске владе.

Формирање новог парламента почиње на конститутивној седници, која представља први корак у успостављању законодавне власти након избора. Током ове седнице, председник Националне изборне канцеларије подноси детаљан извештај о организацији и спровођењу свих активности везаних за изборни процес, док председник надлежног изборног одбора представља рад тог тела и резултате који су проистекли из његовог деловања.

Датум и поступак конститутивне седнице новог парламента унапред су одређени Основним законом и уредбом министра правде. Национална изборна комисија (НВБ) ће утврдити резултате избора са националне листе, који су основа за расподелу места, најкасније 19 дана након избора. То пада 4. маја ове године. Према Основном закону, председник републике ће сазвати конститутивну седницу новог парламента у року од тридесет дана, тако да ће нови парламент бити формиран најкасније до 12. маја.

Мандати народних посланика верификују се на основу предлога одбора за верификацију мандата. Након потврђивања мандата, посланици полажу заклетву, чиме формално преузимају своје функције и стичу право да учествују у раду парламента. У наставку конститутивне седнице приступа се избору председника парламента, потпредседника, као и административних и стручних службеника који ће учествовати у раду законодавног тела.

На истој седници могу се формирати и стални парламентарни одбори, који имају кључну улогу у разматрању законских предлога и контроли рада извршне власти. Међутим, њихово формирање није обавезно одмах, те се често одлаже за каснији период, у зависности од политичких договора и расподеле снага међу посланичким групама. Управо у овој фази долази до интензивних преговора између политичких фракција, јер се персоналне и организационе одлуке доносе на основу постигнутих политичких компромиса.

Према устаљеној пракси, између конституисања парламента и ступања нове владе на дужност обично прође период од две до три недеље, што значи да би до краја маја или почетком јуна Мађарска требало да добије новог премијера.

Мандат претходне владе формално престаје тренутком формирања новог парламента, након чега она наставља да функционише као техничка, односно привремена влада, све до избора и именовања новог кабинета.

Привремена влада има ограничена овлашћења. Њено деловање је стриктно дефинисано законом, па тако може доносити уредбе само у случајевима када за то постоји законско овлашћење и када је реч о хитним ситуацијама. Премијер у техничком мандату нема могућност да предлаже именовање нових министара нити да иницира њихову смену, већ своја овлашћења може да врши искључиво у оквиру постојећих законских ограничења.

Најважнији догађај конститутивне седнице јесте избор новог премијера. Кандидата за ту функцију предлаже председник Републике, а о његовом избору одлучују посланици парламента путем јавног гласања. Да би кандидат био изабран, неопходно је да добије подршку већине од укупног броја посланика. Новоизабрани премијер ступа на дужност одмах након гласања и потврде избора.

У случају да предложени кандидат не добије потребну већину, председник Републике има законски рок од 15 дана да предложи новог кандидата за мандатара, чиме се процес формирања извршне власти наставља све до успешног избора премијера и формирања нове владе.