ОВО ЈЕ ПРАВА ИСТИНА О ЧЕРНОБИЉУ: Храбри радници спречили удар 10 ПУТА ЈАЧИ од Хирошиме? А катастрофа је настала...? (ВИДЕО)
У нуклеарној електрани Чернобиљ, 25. априла, 1986, радници су спремни за пробно гашење електране. Проверавали су хоће ли турбине, у случају кратког нестанка струје, да производе и даље довољно струје за погоне пумпи за хлађење. У 13 сати, почели су да смањују производњу енергије у реактору број четири.
У 14 сати, искључили су систем за аутоматско хлађење језгра. Тада долази директива – због потреба становништва, тест се мора одложити. Настављају тек у 23 сата. Али тада је у електрани већ ноћна смена. Добили су кратка упутства како да спроведу пробу.
У 00:28, 26. априла, снага коју производи реактор пада далеко испод границе која се сматра сигурном. Инжењери игноришу сва безбедносна упутства и дижу већину контролних цилиндара (заштитног омотача око језгара која регулишу нуклеарну реакцију). Пола сата касније, ниво енергије се стабилизовао али и даље на нижем нивоу од којег би требало да буде. Одговорни су ипак одлучили да тест иде даље. Сви аутоматски системи сигурности су искључени. Да не сметају тесту.
У 1:23:04, тест званично почиње. Одједном се јавља велики избој енергије; 1:23:40, оператор притиска дугме за ванредно гашење. Али контролни цилиндри су се заглавили. 18 секунди касније, прва снажна експлозија разнела је кров реактора тежак 1000 тона.
СВЕТ У ПАНИЦИ! Вратила се ОПАКА БОЛЕСТ која је ПОКОСИЛА трећину Европе: Двоје Руса УМРЛО, људи у КАРАНТИНУ (ФОТО)
СПРЕМНИ СУ ЗА ЈЕНКИЈЕ! Мадуро у ИНСПЕКЦИЈИ војске, његове речи ОХРАБРИЛЕ целу Венецуелу (ВИДЕО)
ПАКАО НА НЕБУ изнад ИЗРАЕЛА! Ракете ПАДАЈУ ПО ГРАДОВИМА, авиони У ВАЗДУХУ - спрема се НЕМИЛОСРДНА ОСВЕТА (ФОТО/ВИДЕО)
Реакција надлежних била је брза, али типично совјетска. Након најмање две екплозије, електраном су почели да харају пожари. Ватрогасци су дошли за мање од четири минута, а локални званичници у року од пола сата су расправљали шта даље. Закључак је био да је најважније да се не узбуњује јавност.
- Још се сећам металног укуса у устима док сам прилазио Чернобиљу - каже Игор Магала, један од ликвидатора. Тако су касније назвали око 600.000 људи углавном војника, полицајаца, ватрогасаца и службеника, послатих по наредби Москве да помогну у гашењу пожара и постављању првог бетонског саркофага изнад уништеног реактора и у санацији терена.
Магала је био запослен у електрани и један од првих које су послали у чишћење. “Није било заштитне опреме, то смо добили после”, присећа се он. Полиција је блокирала Припјат, град који је углавном и изграђен за раднике електране. Пожари су угашени, осим оног у језгру реактора који ће горети још данима. Хеликоптери су почели да бацају песак, глину, бор и олово и доломит у горуће језгро реактора.
Али нико од становника Припјата и нешто даљег Чернобиља не зна још праве размере катастрофе, као ни ватрогасци и полицајци који су на терену. “На почетку нисмо имали никаквих информација, све је било строго поверљиво. Мислио сам да долазим на недељу дана, а остао сам годину” каже Магала и додаје да су најгоре прошли они који су радили на крову реактора. “Електронски уређаји су им се топили од радијације”, додао је.
Тек након 36 сати, власти су коначно одлучиле да евакуишу 115.000 људи из Припјата и региона. Рекли су им како је то само привремено и да спакују само документе и кључне ствари.
Убрзо је успостављен строг карантин како би се спречио њихов повратак.
Али о смртоносној катастрофи свет је сазнао тек након три дана, када су Швеђани измерили стравично повећање радиоактивних честица у ваздуху. Совјети признају да је дошло до незгоде, али тврде како је све под контролом. У том тренутку, језгро реактора још гори, а сав материјал којим покушавају да га затрпају се топи. Тако настаје јединствени минерал, чернобилит, јединствени спој урана, бора и силиката.
Совјети чак не одустају од прослава Првог маја у Кијеву, иако реактор још избацује енормне количине радиоактивних честица.
Полиција у Њујорку оформила прву МУСЛИМАНСКУ ПАТРОЛУ
ДОЖИВОТНА ПРИМАЊА, СЛУЖБЕНИ АУТОМОБИЛ,ОБЕЗБЕЂЕЊЕ: Ево шта све чека Иванова након одласка у пензију
КАЗНА ЗА КОРУПЦИЈУ: Осуђен БРАТ познатог ПОЛИТИЧАРА!
Велика акција чишћења, на којој је радило најмање 600.000 људи у пуном је замаху тек 4. маја. Испод реактора упумпавају течни кисеоник, багерима се руше села и прекопава површински контаминирани слој земље, убијају љубимци и домаће животиње.
Два дана касније, власт коначно затвара школе у Украјини и саветује грађане да остану код куће. Неколико дана касније, након што је реактор коначно угашен почиње облагање реактора огромном бетонско-челичном структуром која је касније названа саркофаг.
Током следећих месеци још 234.000 људи је отишло у журби с погођених подручја. Неки су имали само пар сати да спакују све своје ствари, а другима је речено да ће морати да оду само на пар дана, али нису више могли да се врате назад. Многи евакуисани, углавном пољопривредници, премештени су у бетонске солитере.
Већина људи мисли како су преостали реактори угашени након катастрофе, али реактори 1 и 2 радили су до 1996. односно 1991., а последњи реактор 3 коначно је угашен 2000.
Људи који радили на санацији успели су да спрече још већу катастрофу – другу експлозију, која би према проценама била 10 пута већа од оне у Хирошими која је могла избрисати пола Европе. Такође, колико год је за несрећу био крив људски фактор, односно игнорисање свих сигурносних упутстава, део кривице је у самом дизајну система руских нуклеарки.
Број људи који су умрли у данима и годинама након несреће није познат. УН је 2005. објавио контроверзни извештај о 4000 мртвих од последица радијације у Украјини, Русији и Белорусији. Годину дана касније Гринпис је објавио свој извештај у ком је број смрти од последица контаминације проценио на застрашујућих 100.000.
Дугорочне последице чернобиљске катастрофе биће управо такве. Процењује се како ће морати да прође 20.000 година пре него што подручје унутар Забрањене зоне буде потпуно сигурно за редовно људско становање.
Подручје које укључује саму електрану, град Припјат и више километара шума, осим повремених ограничених посета је строго забрањено за људе. Јасно, ненамерна ‘позитивна’ последица тога је прилика за научнике да проучавају учинке радијације на тло и локалне животиње, као и потенцијалне опасности за људе.
А најпознатији град духова тако постаје туристичка атракција. Претпоставља се да сваке године то подручје посети око 10.000 туриста, шетају градом духова и сликају се пред давно заборављеним рушевинама.
Како из моралних, тако и из здравствених разлога током разгледања није дозвољено ништа да се износи из рушевина Припјата, али у стварности многи понесу неки сувенир, од којих су неки и стварно вредни (попут накита или ручних сатова), па заврше на црном тржишту.
Али колико год је Совјетски савез реаговао катастрофално, у једној ствари им треба одати признање.