Ово је разлог због којег су тензије између Трампа и Британаца на ивици пуцања: Какво је то тајанствено острво?
Амерички председник Доналд Трамп се у новој објави на својој друтвеној мрежи TruthSocial обрушио на Велику Британију, а све је повезао са својом фиксацијом на преузимање Гренланда.
У објави се осврнуо на одлуку Лондона да преда архипелаг Чагос Маурицијусу, у који спада и Дијего Гарсија, острво са британско-америчком војном базом. Трамп је то назвао великим идиотизмом и закључио да је то "још један у дугом низу разлога" због којих САД мора да преузме Гренланд.
Трампову објаву преносимо у целости:
- Шокантно, наш генијални НАТО савезник, Уједињено Краљевство, тренутно планира да поклони острво Дијего Гарсија, место виталне америчке војне базе, Маурицијусу, и то БЕЗ ИКАКВОГ РАЗЛОГА. Нема никакве сумње да су Кина и Русија приметиле овај чин потпуне слабости. То су међународне силе које признају само снагу, због чега су Сједињене Америчке Државе, под мојим вођством, сада, после само једне године, поштоване као никада пре. То што Уједињено Краљевство поклања изузетно важну територију чин је ВЕЛИКОГ ИДИОТИЗМА и још један у веома дугом низу разлога националне безбедности због којих Гренланд мора бити преузет. Данска и њени европски савезници морају да УРАДЕ ПРАВУ СТВАР. Хвала на пажњи посвећеној овом питању, ПРЕДСЕДНИК ДОНАЛД Џ. ТРАМП - написао је Трамп.
Дијего Гарсија је највеће острво архипелага Чагос, који се састоји од око 60 острва. Након што је био ненасељен до касног 18. века, Французи су 1793. године успоставили плантаже кокоса користећи рад робова.
Временом се развила јединствена креолска култура позната као Илоси или Чагосијанци. Након што је Уједињено Краљевство преузело контролу над острвом почетком 19. века, становништво је остало све до 1971. године, када су сви становници присилно пресељени ради изградње америчке војне базе, преноси Index.hr.
Геостратешки значај и спорови око суверенитета
Дијего Гарсија има кључну геостратешку улогу због своје позиције уз главне међународне трговачке руте између Азије и Африке. Током година, база је коришћена као логистички центар у различитим војним операцијама, укључујући Заливске ратове и операције у Авганистану.
У октобру 2024. године, британски премијер Кир Стармер најавио је планове за пренос суверенитета над острвима Чагос на Маурицијус, уз задржавање војне базе на Дијего Гарсији под британско-америчком контролом на првих 99 година.
Контроверзни и дуготрајни преговори са Маурицијусом
Премијер Кир Стармер потписао је у мају прошле године споразум према којем ће Британија узети базу у закуп на 99 година, са могућношћу продужења за још 40 година. Осим закупа, Велика Британија ће основати и фонд вредан 40 милиона фунти за становнике архипелага.
Острва су одвојена од Маурицијуса 1965. године, док је земља још била британска колонија, а Велика Британија их је купила за три милиона фунти. Између 1967. и 1973. године, све становништво је протерано како би се припремили услови за градњу заједничке војне базе са САД.
Грант Шапс, бивши конзервативни министар одбране, изјавио је почетком 2025. године за CNN да је план "неразуман": Кина ће искористити територију за ширење свог утицаја. Много осетљивих ствари се одвија у британским војним базама. Дакле, не желите да будете окружени потенцијалним противницима -
Велика Британија контролише ову регију од 1814. године, а 1965. је издвојила архипелаг Чагос из Маурицијуса пре него што је бивша колонија постала независна. Лондон је задржао контролу над архипелагом и преименовао га у Британску територију у Индијском океану.
Становништво исељено због изградње војне базе
Затим је готово 2.000 становника пресељено на Маурицијус и Сејшеле како би се створио простор за ваздушну базу на највећем острву, Дијего Гарсији, коју је САД изнајмила. Тајанствена база је важна за интересе Вашингтона јер омогућава значајну војну присутност у Индијском океану.
Њена будућност доводи се у питање 2019. године када је Међународни суд правде (ИЦЈ) пресудио да Британија треба да врати архипелаг "што је пре могуће" како би се деколонизовао "на начин у складу са правом народа на самоопредељење". Пресуда је била саветодавна, али ју је уз велику већину подржала Генерална скупштина Уједињених нација.