ОНИ СУ МРСИЛИ СВЕТСКЕ КОНЦЕ У 2019. ГОДИНИ! Од неких смо се непријатно изненадили! (ФОТО/ВИДЕО)

Свака година изнедри личности које се на овај или онај начин, нађу у медијском фокусу. О њима се пише и чита, препричава прочитано и написано. Тако је било и у 2019. години.

Година која је за нама, била је турбулентна по много чему. Велика превирања на светској политичког сцени, звецкање оружјем, пасторале о миру, изборни процеси и неочекивани изборни резултати у многим земљама. Од и даље актуелног светског заришта, Сирије, преко Северне Кореје која се ракетним пробама "отвара према свету", запаљиве реторике САД-а и Ирана, бескрајне саге зване "Брегзит", оркестрираног хаоса у латинској Америци, скандала на НАТО самиту, па све до покушаја Трамповог опозива, у 2019. свашта смо доживели и ишчекивали. 

У центру свих тих дешавања издвојиле су се неке личности које су, према нашем мишљењу, обележиле 2020. годину. 

Ким Џонг Ун

Челични севернокорејски лидер готово свакодневно је тема свих највећих светских медија. 

Ким Џонг Ун својом појавом и ставом, као и начином на који комуницира са највећим светским лидерима и на који презентује све своје поступке и одлуке, готово да поларизује свет. Док са једне стране постоји мишљење да је све везано за њега само добро осмишљена представа са Кимом у главној улози, велики део планете је ипак мишљења да је у питању велики светски лидер, који у својим рукама држи кључни окидач неког будућег великог рата, или пак светског мира. 

Ове године Ким Џонг Ун званично је показао добру вољу и "отворио своје видике" и састао се са неким од највећих светских лидера. У јануару 2019. Ким је боравио у тродневној посети Кини, током које се састао са кинеским председником Си Ђинпингом. 

У априлу прошле године Ким Џонг Ун састао се са Владимиром Путином. Овај сусрет изазвао је велику пажњу у светским медијима, а окарактерисан је као историјски. Наиме, ово је био први сусрет севернокорејског лидера са руским председником, као и његов први одлазак у Русију. Руски председник је примио севернокорејског лидера у кампусу Универзитета у Владивостоку.

Ипак, састанак који је привукао највећу пажњу и због којег су тога дана очи целог света биле упрте у Северну Кореју, јесте састанак Ким Џонг Уна са Доналдом Трампом, у Ханоју. 

30. јуна 2019. године, Доналд Трамп ушао је у историју и постао први амерички председник који је крочио на тло Северне Кореје. Свет је очекивао много од састанка у Ханоју, но, очекивања су била углавном узалудна.

Наиме, састанак је завршен пре времена, због, како је касније објаснио Доналд Трамп, корејских захтева да се у потпуности укину америчке санкције Северној Кореји, што се америчком председнику није допало.

Нешто касније преговори о денуклеаризацији су настављени, но, до данас, нема никаквих коначних договора.

 

Ким Џонг Ун је почетком децембра опет доспео у жижу светске јавности, када је говорио о "Божићном поклону" са Сједињене Америчке Државе. Поклон је стогао већ 14. децембра када је Пјонгјанг тестирао нову балистичку ракету дугог домета.

Скоро сваке недеље, Ким Џонг Ун тестира ракете, док се Трамп тренутно држи става "Имам поверње у Кима".

Борис Џонсон

Неправедно би било Бориса Џонсона не уврстити у личности које су обележиле 2019. годину. Вероватно сваког дана у претходној години појавила се најмање једна вест о британском премијеру.

Џонсон је у 2019. години био један од главних актера саге под називом "Брегзит". Џонсон је у јулу постао премијер мањинске владе конзервативаца уместо Терезе Меј. Грађанима Велике Британије обећао је коначно разрешење проблема око изласка из Европске уније. 

Првобитни рок за Брегзит - 29. март 2019. померан је током године три пута на захтев Лондона, пошто је британски парламент више пута одбацио споразум о разлазу с Унијом.

Парламент пре избора није прихватио ни споразум који је са Бриселом 2018. испреговарала Меј, ни нови, ревидирани који је Џонсон постигао са ЕУ у октобру.

Под слоганом "Завршимо Брегзит", британски премијер Борис Џонсон убедљиво је победио на децембарским парламентарним изборима и обећао да ће извести земљу из ЕУ у предвиђеном року, до 31. јануара 2020. Само осам дана после избора, посланици су усвојили Закон о Споразуму о Брегзиту.

Британци ће 31. јануара напустити Европску унију, а из свих ових битки Борис Џонсон изашао је као победник. 

Сана Марин

Сана Марин освојила је планету као најмлађа премијерка на свету. Она има само 34 године и почетком децембра стала је на чело нове коалиционе владе у Финској. 

Оно што су медији прво пренели када је почело да се говори и пише о Сани Марин јесте да је одрасла у породици "обојеној дугиним бојама". Односно, да је живела у изнамљеном апартману са мајком и партнерком њене мајке. За фински сајт "Менаисет" је 2015. рекла да се као дете осећала "невидљивом" јер није могла отворено да говори о својој породици.

На лествици у својој партији пела се веома брзо; са само 27 година већ је имала завидну каријеру. Била је министарка саобраћаја и комуникација од јуна, а остварила се и као мајка двогодишње девојчице. 

Оно чиме је Сана нарочито привукла светску јавност, јесте њена јединствена концепција радне недеље за коју је чуо цео свет. На самом почетку свог мандата финска премијерка је обећала:

- Четвородневна радна недеља и шесточасовни радни дан. Зашто то не би могао бити следећи корак? Је ли осмочасовно радно време заувек дефинисано? Верујем да људи заслужују провести више времена с породицом и вољенима, бавећи се хобијима и другим аспектима живота попут културе. То би могла бити следећи корак за нас у радном свету.

Више о томе можете прочитати у посебној вести КЛИКОМ ОВДЕ. 

За већину становника наше планете, овакав концепт четвородневне радне недеље заиста звучи идилично. 

Џефри Епстајн

Богаташ и педофил Џефри Епстајн у 2019. години био је у жижи светске јавности када су почели да испливавају детаљи његове дугогодишње педофилске каријере. Све то можда не би било ни упола занимљиво, да се у везу са њим нису довела нека велика светска имена, попут Била и Хилари Клинтон, великих њујоршких милионера, али и принца Ендруа који је својом повезаношћу са Епстајном изазвао велику буру у Британији и краљевској породици. 

Епстајн је водио читаву педофилску мрежу, злостављао је низ девојчица деценијама, а међу "клијентима" су му били бројни политичари, принчеви, богаташи и други припадници светског џет-сета.

Епстајн је ухапшен, а 10. августа пронађен је мртав у својој затворској ћелији.

Наводно је извршио самоубиство у ћелији затвора у Њујорку и то на начин на који су многи стручњаци утврдили да је немогуће.

Милијардерова породица унајмила је патолога за истражи Епстајнову смрт.

Патолог је стакао да повреде више одговарају дављењу, односно, да је Џефри Епстајн вероватно убијен. 

 

Више о томе можете прочитати КЛИКОМ ОВДЕ.

Прашина око Џефрија Епстајна, његовог живота и његове смрти, још увек се није слегла. 

Петер Хандке

Петер Хандке у 2019. години одликован је највећим могућим признањем - Нобеловом наградом за књижевност. Још од вести да ће овом аустријском књижевнику бити уручено најпрестижније признање, свет је почео да се "таласа". 

Против врсног књижевника Хандкеа, подигао се свако ко ама баш никакве везе нема са књижевношћу. Нобелова награда за књижевност вероватно никада од кад се додељује није изазвала толико интересовање као 2019. године, и о њој се вероватно никада није ни толико полемисало. 

Хандкеова књижевна величина у потпуности је маргинализована, вредност свега што је до сада написао и то што је већ деценијама један од најквалитетнијих светских књижевника, скрајнута је. У центар је дошла друга величина, такође његова, људска. Људска величина и огромна и искрена љубав према нашем народу. 

Хандке је љубитељ свега што је српско - наше културе, традиције, наших цркава и манастира, Косова и Метохије, и због тога је месецима био разапињан на стуб срама. Оспораван је сваки његов квалитет, а у појединим светским медијима водила се велика борба да чувени књижевник не прими своју заслужену награду. 

На церемонији доделе награде нису присуствовали представници БиХ, Албаније, Косова, као и Турске. Хандке је у неким државама проглашен "персоном нон грата". На дан доделе награде, испред "Konserthusea" у Стокхолму се окупила група грађана у знак протеста што се највеће светско признање за књижевност додељује Хандкеу. Окупљени су истакли транспаренте са сликама Сребренице и порукама попут "Да ли је ово завршна фаза геноцида" и са позивима писцу да се извини жртвама у Сребреници, као и заставе БиХ и Албаније. 

Ипак, и поред свега овога, Петеру Хандкеу Нобелова награда за књижевност уручена је 10. децембра, а он ју је достојанствено примио. Баш као и што је заслужио. 

Више о томе можете прочитати КЛИКОМ ОВДЕ. 

Грета Тунберг

Шеснаестогодишња Швеђанка Грета Тунберг на себе је привукла велику пажњу наког говора одржаног уочи Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку. 

У свом излагању о климатским променама, њиховим катастрофалним последицама и нужности борбе против климатских промена, Грета је остала упамћемна по реченицама "Како се усуђујете!" и "Украли сте моје детињство". Док је овакав вид обраћања пред највећим светским челницима код половине планете изазвао невероватно одушевљење, а Грета преко ноћи добила планетарну популарност, другој поливини света Гретин говор се никако није допао, а окарактерисан је као исцениран и "сувише агресиван". Корисници друштвених мрежа данима су делили фотографи Грете којој је "украдено детињство" и сиријске или афричке гладне деце, која (заиста) немају детињство. 

Својим појављивањем у Уједињеним нацијама Грета је привукла велику пажњу, па се убрзо нашла у центру пажње светских медија. Почело је истраживање њеног живота и породице, па је ускоро откривена и мало другачија страна медаље. Богата породица из које Грета потиче, била је довољан мотив да медији помно прате сваки њен поступак. 

Поплаве у Венецији, биле су опет добар повод да се свет запита где је Грета док Венеција, као последица климатских промена против којих се мала Грета здушно бори, тоне. У то време, она је крстарила океаном, што је поново подигло лавину коментара. Више о томе можете прочитати у посебној вести КЛИКОМ ОВДЕ. 

У току године било је речи о томе да је Грета Тунберг један од кандидата за Нобелову награду, а крајем године магазин "Тајм" Грету је прогласио за личност године. 

Полемика око лика и дела ове необичне шестнаестогодишњакиње не престаје. 

И у нас има дискретних хероја

Међу свим бурним дешавањима на Балкану у току 2019. године, пред сам њен крај издвојила се велика фигура једног сасвим малог, обичног човека.

Више о томе можете прочитати КЛИКОМ ОВДЕ. 

- Ја сам верник, комшија и пријатељ тим људима, не могу да идем против свог народа - рекао је Милоје и ушао у историју, легенду, оно што ће се деци као пример јунаштва препричавати. 

Ако би требало да се одабере само једна једина личност на нашим просторима која је обележила годину која је за нама, а која је за нас битнија од стотину других, то би био овај храбри човек - Милоје Шћепановић.