Пакт против Европе: Да ли Праг окреће леђа Бриселу и ко вуче конце нове владе?

Андреј Бабиш вероватно ће постати нови премијер у Прагу, али заправо је важније питање да ли ће се Чешка придружити антиевропском тројном пакту у који је маме Будимпешта и Братислава. На путу тој иницијативи сада стоји један човек, Петр Павел, чешки председник.

Недавно је из Будимпеште потекла најава о формирању савеза средњоевропских земаља које ће се заједнички одупрети притиску Европске комисије, а истовремено и заједнички блокирати европски интеграциони пут Украјине.

Иницијативу је најавио Балаж Орбан, поуздани саветник за спољну политику мађарског премијера Виктора Орбана. Мађари у таквом савезу виде Словачку, чији премијер Роберт Фицо, иако подржава Орбана, истовремено изражава подршку уласку Украјине у ЕУ, као и нову чешку владу, коју ће предводити Андреј Бабиш.

Да ли ће се Чеси прикључити антиевропском двојцу Орбан–Фицо, тек ће се видети, али је знаковито то што је чешки председник Петр Павел прошле недеље поверио Бабишу да формира коалициону владу, уз врло значајну поруку која је гласила:

- Председник Републике очекује да ће Андреј Бабиш представити владу која ни на који начин неће ослабити начела наше демократске државе, утеловљена у Уставу Чешке Републике. Председник је у својим говорима више пута помињао та начела

- То је званично саопштење за јавност 27. октобра објавио Кабинет председника Чешке Републике, у којем се описује сусрет Петра Павела са кандидатом за премијера.

"Нова коалиција и влада не би смеле доводити у питање чланство Чешке у ЕУ и НАТО-у"

Два дана касније три странке нове коалиције објавиле су да су постигле договор о коалиционом споразуму и да ће га потписати 3. новембра, првог дана рада новог парламента.

Међутим, њихово објашњење "да се кандидати за министарске функције још увек договарају" показало је да неће бити брзог именовања нове владе, а из Бабишевог АНО-а поручили су да се надају да ће нова влада бити одобрена средином децембра. Пре свега, како је наведено, нова коалиција и влада не би смеле доводити у питање чланство Чешке у ЕУ и НАТО-у.

Стога ће се иницијатива десничарског, проруског СПД-а за одржавање националног референдума о тим темама морати заборавити. Друго, потребно је одржати подршку Украјини и не дозволити промену политике према Руској Федерацији. Како је пренела "Европска правда", чешки председник о томе је говорио више пута.

- Русија је потрошила огроман новац на наоружање, и то не само у протеклој години, стога морамо узети у обзир да се не припрема за мирну будућност, већ управо супротно. Зато морамо бити довољно војно јаки, заједно са нашим савезницима, да на време одвратимо Русију и сваког другог потенцијалног агресора од њихових намера - рекао је Павел у свом недавном говору поводом Дана независности 28. октобра.

Још један Павелов услов јесте да се сви министри придржавају начела интегритета

-Председник је спреман да преговара са кандидатима политичких странака за владине позиције и детаљно расправља о њиховим приоритетима и ставовима, стоји у саопштењу за јавност.

У међувремену, Бабишева коалиција већ се договорила о кандидатима за руководство парламента, јер њихово именовање не захтева одобрење председника, а поделила је и парламентарне одборе. Сада се чека да ли ће он остати при својим изјавама из предизборне кампање, када је тај политичар и предузетник, пореклом Словак, обећао обустављање испорука оружја Украјини, ниже порезе и јефтинију енергију. Противи се и Пакту о азилу и миграцијама Европске уније, као и Зеленом плану.

Његова странка АНО освојила је 34,6 одсто гласова, што је готово седам и по процентних поена више него 2021. године. АНО ће у будућем сазиву Представничког дома имати 80 од укупно 200 посланичких места.

Још гори су Бабишеви нови савезници. Десничарско-популистичка странка Слобода и директна демократија (СПД) не тражи само могућност референдума о изласку из Европске уније и НАТО-а – што Бабиш одбацује – већ би више од 383.000 украјинских избеглица протерала назад у њихову домовину. Трећа странка су Мотористи, који имају сличне, ксенофобичне идеје.

Већ је почела међусобна расподела синекура, али остаје питање да ли ће у томе успети. Као што се и очекивало, место председника парламента припадаће лидеру СПД-а Томију Окамури. У замену за ту позицију СПД се одриче утицаја на владу, у којој ће добити три министарске функције, али Окамура најављује да ће то бити нестраначки стручњаци.

Заузврат је Бабишу препустио да изабере кандидате који неће имати никаквих примедби од председника. Тако се верује да се планира именовање генерала Јаромира Жуна, који се кандидовао за место начелника Генералштаба, а након што је изгубио ту битку отишао у Пекинг као војни аташе, на изузетно важну функцију министра одбране задуженог за Украјину.

Проблем, међутим, представљају Мотористи, који би требало да добију место потпредседника парламента и два министарска портфеља, а за положај министра спољних послова циља Филип Турек, који је умешан у огроман скандал.

Наиме, медији су открили некадашње Турекове објаве на Фејсбуку у којима је хвалио Хитлера и Мусолинија и објављивао расистичке и хомофобне изјаве.

Извор:Србија Данас/Јутарњи