Пекинг у 7 дана угостио две супер силе: После Трампа, Путин стиже у Кину - Ово је сенка сусрета са Си Ђипингом

Си Ђинпинг и Владимир Путин разменили су у недељу “честитке” уочи посете руског председника Пекингу ове недеље, свега четири дана након што је Доналд Трамп напустио Кину после кључног самита са високим улозима.

Си, председник Кине, изјавио је да се билатерална сарадња Русије и Кине “континуирано продубљавала и учвршћивала”, у позадини 30. годишњице стратешког партнерства две земље које се обележава ове године, према кинеским државним медијима, преноси "Гардијан".

Путинова посета Пекингу заказана је за уторак и среду.

"Ово је изузетно ретко"

У чланку објављеном у државном таблоиду "Глобал тајмс" у понедељак наводи се да посете америчког и руског председника показују да Пекинг "убрзано постаје средиште глобалне дипломатије".

-Тесно временски повезане посете изазвале су велику пажњу јавности, а аналитичари истичу да је у posthladnoratovskom периоду изузетно ретко да једна држава у размаку од недељу дана угости лидере САД и Русије, наводи лист.

"Гардијан" наводи да продубљивање односа између Кине и Русије изазива забринутост на Западу, посебно од руске инвазије на Украјину 2022. Западне дипломате и аналитичари сматрају да су кинеска економска и дипломатска подршка Русији од тада помогле одржавању сукоба.

Односи на високом нивоу

Двојица лидера састала су се више од 40 пута, што далеко надмашује број сусрета које је Си имао са западним лидерима.

Билатерална трговина Кине и Русије достигла је рекордне нивое од 2022, при чему Кина купује више од четвртине руског извоза. Велике кинеске куповине руске сирове нафте донеле су Москви стотине милијарди долара прихода за финансирање рата у Украјини. Према подацима Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха, Пекинг је од почетка потпуне инвазије купио више од 367 милијарди долара руских фосилних горива.

Те куповине допринеле су енергетској безбедности Кине, која је постала нарочито важна након што је криза на Блиском истоку зауставила транспорт нафте кроз Ормуски мореуз.

О чему је Си причао са Трампом?

Чини се да ни рат у Украјини, ни кинеско-руски односи нису били међу главним темама разговора Трампа и Сија прошле недеље. У кинеском саопштењу о главном билатералном састанку само се кратко помиње “украјинска криза”, док се у америчком саопштењу уопште и не помиње, наводи “Гардијан”.

Уместо тога, разговори САД и Кине били су усмерени на:

• трговину,
• Тајван и
• рат на Блиском истоку.

Што се потоњег тиче, Трамп је рекао да се Кина слаже са њим о важности поновног отварања Ормуског мореуза.

Продаја оружја самоуправном острву

Си је такође притиснуо Трампа око Тајвана, упозоравајући га на могућност сукоба уколико се тим питањем не буде правилно управљало. Трамп је напустио Пекинг изјављујући да још није одлучио да ли ће одобрити споразум о продаји америчког оружја Тајвану вредан више милијарди долара.

Обустављање те продаје представљало би велику победу за Кину, који настоји да преузме контролу над самоуправним острвом, чему се противи већина становника Тајвана.

Тајван између редова?

Џозеф Вебстер, сарадник Атлантског савета, наводи да би “Тајван могао да буде подтекст сусрета између Сија и Путина”. Вебстер сматра да Пекинг можда жели да потпише додатне споразуме о фосилним горивима са Москвом како би обезбедио енергетске залихе у случају будућег сукоба. Проширење капацитета руских нафтовода према Кини “значајно би унапредило енергетску безбедност Пекинга у случају тајванске кризе”, навео је Вебстер.

"Гардијан" указује да Русија већ дуже време врши притисак на Кину да убрза реализацију гасовода Снага Сибира 2, који би постојећој мрежи између две земље додао капацитет од 50 милијарди кубних метара гаса