ПЕТ КЉУЧНИХ ИЗАЗОВА ЗА МАКРОНА: Упркос победи, нема времена за славље - чека га изазовнији ДРУГИ МАНДАТ
Победа Емануела Макрона у другом кругу председничких избора у Француској представља олакшање за све који су страховали од политичког хаоса у земљи и иностранству да је његова ривалка Марин ле Пен освојила кључеве Јелисејске палате
Чињеница је да центристички и проевропски председник остаје на власти не значи и да ће његов мандат да буде неометан. Француска је и даље подељена земља упркос његовој победи, пише Euronews. Макрон остаје веома непопуларна личност међу великим делом становништва.
Први Макронов мандат обележили су протести "жутих прслука", од којих су неки били на граници побуне. Мандат је продрман Трамповом победом у Америци, Брегзитом, додатно уздрман пандемијом ковида 19 и, коначно, ратом у Украјини.
"ПОТРЕБНА НАМ ЈЕ ЧВРСТА ЕВРОПА" Шарл Мишел честитао Макрону на победи (ВИДЕО)
"МАКРОН ЈЕ ПРЕДСЕДНИК БУРЖУЈА" Хаос и сукоби грађана са полицијом у више градова Француске (ВИДЕО)
МУДАР ПОТЕЗ ПУТИНА НА САМОМ ПОЧЕТКУ МАКРОНОВЕ ВЛАДАВИНЕ: Сусрет у Версају био је КЉУЧАН за Француску, а савет Русије оставио је све у ШОКУ
Његов други мандат може да буде доста проблематичнији, а Euronews разматра неке од изазова који се сада налазе пред председником.
1. Потребна му је већина у парламенту
Пре свега, председнику је потребна нова већинска власт. Земља поново гласа у јуну на парламентарним изборима, а пре пет година Макрон је, на плећима своје председничке победе, победио и деморализовану опозицију, посебно међу традиционалном левицом и десницом.
Међутим, ове године суочава се са тешким изазовом, не само од тврдолевичарског покрета "Непокорена Француска" Жана Лика Меланшона, који је завршио на трећем месту у првом кругу председничих избора. Меланшон је већ кренуо у предстојећу битку, изазивајући председника да га именује за премијера.
Ипак, Макрон би могао да има користи од изборног процеса, који је и за парламентарне изборе распоређен у два круга. У надметању за Јелисеј, он је већ из првог покушаја добио много гласова од сада срушеног естаблишмента десног и левог центра.
Још један фактор у његову корист могао би да буде то што се председничка претња Ле Пенове можда неће поновити на парламентарним изборима, јер ће крајња десница изгледати подељена између њеног табора и табора Ерика Земура.
- Мислим да ће (Макрон) проћи веома добро, релативно добро на изборима у јуну. Неће проћи тако добро, нити ће победити тако одлучно као што је победио прошли пут. Да би изградио већину у парламенту, вероватно ће морати да добије подршку неких других политичких партија, а можда ће наћи и довољно посланика који ће га подржати из редова мејнстрим деснице и елемената умереније леице, такође, остатака Социјалистичке партије и посебно остатака републиканаца - рекао је за Euronews Даглас Вебер, професор у бизнис шкли ИНСЕАД.
2. Упркос победи, Макрон ће се можда суочити са реакцијом
Први круг председничких избора потврдио је три новоукорењена блока у новом политичком пејзажу Француске: Макронове проевропске центристе, националистичку побуну Ле Пенове и Меланшонову тврду левицу.
Уопштено говорећи, сваки има подршку око трећине јавности. "Левица" и "националисти" деле мало тога заједничког осим непријатељства према председнику, његовом покрету и естаблишменту. Опозиција две трећине бирача неће олакшати власт.
- Француска ће остати дубоко подељена земља. Макрон се може ослобити на, или имати подршку, мање од једног бирача на свака три, 28, 27 одсто у првом кругу - каже Вебер.
Председник је већ рекао да намерава да започне пензиону реформу од јесени, са циљем подизања законске старосне границе за пензионисање на 65 година - иако је током кампање обећао да ће бити флексибилан. Ако посматрачи траже проблем који би покренуо нови талас протеста, ово би могла да буде нова искра.
Вебер каже да се Макрон борити да стигне далеко у спровођењу своје унутрашње политичке агенде и да направи радикалне промене.
- Чак и ако има већину у парламенту за велике пројекте попут реформе пензионог система, вероватно ће се суочити са веома снажном опозицијом ван парламента у виду протестних покрета, попут оних који су били против реформи у poslednnjih пет година. Дакле, могло би се видети оживљавање покрета жутих прслука ако трошкови живота на пример стално расту или се убрзавају - рекао је он.
3. "Потпуна обнова" француске климатске политике
У једва прикривеном покушају да придобије бираче на левици између два круга, Макрон је обећао ревизију климатске политике пред великим бројем присталица у Марсељу.
Следећи премијер имао би директну одговорност за планирање животне средине, рекао је он, уз подршку два министра који ће надгледати зелену транзицију - идеја веома слична оној коју је предложио Меланшон.
Макрон се осврнуо на друге главне елементе свог манифесра: нуклеарна енергија (шест реактора нове генерације са студијама за још осам), велика улагања у обновљиву енергију са 50 ветроелектрана на мору до 2050. године, више железничког и речног терета, борба против загађења ваздуха, садња дрвећа.
Председник такође жели да развије искључиво француски сектор електричних аутомобила са лакшим приступом путем лизинг програма.
Борци за заштиту животне средине доводе у питање Макронову искреност, јер су га током свог првог мандата окарактерисали као "председника климатске неактивности" или "председника малих корака". И он и Ле Пен су критиковани што се уопште нису бавили неким зеленим темама током своје ТВ дебате.
4. Амбициозна реформа ЕУ
Дубље европске интеграције биле су кључна тема за Емануела Макрона од његовог избора 2017. године, када је на његовом победничком скупу одјекнула Бетовенова "Ода радости", химна Европске уније.
Овог пута, иако је током кампање можда мало мање лупао у европски бубањ, председник свој програм описује као програм "националног и европског суверенитета".
Његове европске амбиције укључују "енергетску и стратешку" аутономију, реформу шенгенске зоне слободног кретања уз бољу заштиту спољних граница ЕУ и заједничку политику азила. Макрон такође жели да европске земље развију јачи одбрамбени капацитет и конкретан нагон за јачање европске технолошке индустрије.
Да би поново покренуо економију, Макрон предлаже мере са социјалном и економском димензиијом: порез на говриво за целу ЕУ, стандарде ЕУ који се примењују у трговинским споразумима, као и директиву о минималној плати и родној равноправности.
Коначно, за младе људе он и Европска комисија желе да равију шестомесечни програм грађанских европских услуга који нуди академску или стручну размену, или добротворни рад.
5. Украјински ратни баланс
Емануел Макрон је подржао санкције ЕУ против Русије због рата у Украјини, а његова влада је навела да ће размотрити забрану увоза руске нафте. Председник је руске злочине у Бучи описао као "ратне злочине" и позвао да починиоци буду приведени међународној правди.
Ипак, он је увек заговарао дијалог са Москвом. Једна три недеље након Макронове изборне победе 2017, Владимир Путин је дошао у Версај усред велике помпе и церемоније, упркос тензијама око Сирије и Украјине. Он је такође посетио летњу резиденцију француског председника на југу Француске, уочи самита Г7.
Овакви састанци нису успели да смање тензије на дужи рок. Нити Макронови вишеструки телефонски разговори са руским колегом прошле зиме, док су се московске снаге гомилале на украјинским границама, нису спречиле Русију да уђе у Украјину.