ЦЕЛО ЧОВЕЧАНСТВО ЗАВИСИ ОД ПЕТ МОРСКИХ ПРОЛАЗА: Два саградио исти човек, без сваког бисмо пропали! (ФОТО/ВИДЕО)
Цело човечанство зависи од пет морских пролаза
Незгода у Суецком каналу је показала колико човечанство зависи о поморском саобраћају, а то смо видели на примеру "Евер Гивена", контејнерског мегаброда који је неколико дана блокирао Суецки канал. Тај инцидент изазвао је економске штете мерене у десетинама милијарди долара.
НЕ ШАЛИМО СЕ - Кликни ОВДЕ и освоји најновији Смарт Watch уређај!
НАЈВЕЋИ "СРПСКИ" ГРАД ВАН СРБИЈЕ УШАО У СТРОГИ ЛОКДАУН: Шта то значи за гастарбајтере и ваксршње празнике?
КИНЕЗИ ЋЕ ПРОИЗВОДИТИ СПУТЊИК В! Сто милиона доза кренуће пут континенталне Кине и Хонгконга
Престанак саобраћаја кроз неки од важнијих канала или теснаца, који су крвоток светске трговине, неизбежно значи губитак на времену и материјални губитак због кашњења у испорукама. Начина да се то избегне нема јер свака алтернативна рута може значити и седмице кашњења.
Упркос прилично спектакуларном повратку железнице која данас поново има примат у копненом превозу терета, ипак је поморски превоз и даље најисплативији те предњачи у количинама превезеног терета. Поморски је превоз данас уверљиво најзаступљенија грана саобраћаја, чему је свакако придонело и ширење глобалне трговине.
Светска трговинска организација наводи да се више од 80 одсто светске трговине одвија бродовима. Уз пуно веће бродове него пре, поморске су трговинске руте данас и сигурније због примене нових технологија попут ГПС-а. Као трајне квалитете остају цена и флексибилност. Поморски превоз у свету данас највише зависи о пет кључних пролаза - Суецком каналу, Хормушком теснацу, Малајском пролазу, Панамском каналу и Босфору и Дарданелима.
Људи канале као средство повезивања или наводњавања копају већ барем 6.000 година, најстарији су датирани у 4000. годину пре Христа, служећи у Месопотамији управо за наводњавање. Канали су имали јако важну, готово незаобилазну улогу у развоју цивилизације. А човек их је копао и како би повезао два дела света између којих је пут иначе трајао седмицама.
Један је од тих канала свакако и Суецки канал у Египту који је прошле седмице био једна од главних вести због ситуације с "Евер Гивеном". Десет година је трајала градња најкраћег воденог пута између Европе и Азије, његовом је градњом управљао Француз Фердинанд Марие де Лесепс између 1859. и 1869. године. Дуг је 164 км, а с припадајућим додатним каналима укупно 193,3 км. Како бродови имају све дубљи газ, Суецки канал се непрекидно проширује и продубљује. Плован је за бродове корисне носивости до 240.000 тона. Лани је кроз њега прошло 19.000 бродова, просечно 51,5 дневно, те укупно 1,17 милијарди тона терета.
Панамски је канал у најужем делу Средње Америке, на Панамској превлаци, такође вештачки, спаја Атлантски и Тихи океан, односно Карипско море с Панамским заливом.
И тај је канал градио управо Де Лесепс. Први је брод каналом прошао 1914. године. Током 2015. каналом је прошло 13.870 бродова, с укупно 340,8 милиона тона терета. Приходи од Панамског канала поступно су расли с 0,7 милијарди долара (2000.), на 2 милијарде долара (2008.), до око три милијарде данас.
Ормуски мореуз је најважнија тачка светског превоза нафте, тзв. choke поинт, место чијим затварањем долази до снажног поремећаја на тржишту. Реч је о морском пролазу који спаја Персијски залив с Оманским заливом који лежи између јужног Ирана и Уједињених Арапских Емирата те оманске ексклаве Мусандама.
Колико је геостратешки значајан тај пролаз широк од 39 до 96 км говори и то да њиме пролази око 25 одсто светске нафте која се танкерима превози из Персијског залива. Количине нафте које тамо пролазе невероватне су, сваки дан 14 танкера превезе 17 милиона барела нафте. Према процени америчког министарства енергетике, то је 35 одсто светског превоза нафте морем. Пре три године та се количина и повећала на 21 милион барела дневно.
С обзиром на окружење, није чудно да историја бележи неколико већих сукоба у том теснацу. Танкерски рат између Ирака и Ирана 1984., америчку операцију "Богомољка" 1988., али и рушење иранског путничког авиона Аирбус А300 с 290 путника и чланова посаде. Сам је теснац готово редовно тема у контексту америчко-иранских сукоба.
Није ништа мање опасан ни Малајски пролаз између Малезије и Индонезије, али не због компликованих међународних односа, већ због - пирата. Тај око 830 км дуг и до 215 км широк пролаз између Малајског полуострва и острва Суматре у најужем делу широк је само 2,8 км. Упркос сталној пиратској претњи, то је и даље морски пут с најгушћим саобраћајем на свету. Говори се о чак 25 одсто целокупне светске поморске трговине, дневно око 2.000 бродова. Било је већ планова о новим рутама како би се смањио притисак на тај пролаз, али то ће се постићи тек успоставом нових нафтовода и гасовода који ће бити део кинеског Новог пута свиле.
У Средоземљу је изузетно важан пролаз Босфор дуг 31 км, а на местима широк само 730 метара. Поготово је важан јер повезује луке Црног мора с онима у Средоземљу. Годишње кроз њега прође 48.000 бродова те је један од најпрометнијих и најкомпликованијих пролаза.
Три пута је прометнији од Суецког те чак четири пута од Панамског канала. Геополитички, Босфор је кључан за Русију чијих чак 38 одсто нафте пролази баш њиме. А слично је и с нафтом из Азербејџана и Казахстана.