План који тресе свет: Трамп мировним споразумом жели да уништи Европу - Примирје или капитулација?

У последња три дана европске престонице су у шоку: из Вашингтона је процурио нацрт мира за Украјину од 28 тачака који предвиђа уступке које су до јуче многи сматрали неприхватљивим. Документ имплицира да би кључне безбедносне одлуке за европски континент могле да буду донете без пуне консултације са Европом или, што је горе, уз услов који ослабљује способност Украјине да се брани.

Многи европски политичари мировни план виде не као решење које штити континент, већ као премештање безбедносног терета и уступак Москви, па чак и понижење европске стратегије.

- За сваки план да функционише, потребни су Украјинци и Европа на броду - поручила је шефица европске дипломатије Каја Калас, док је француски министар Жан-Ноел Баро упозорио да мировни аранжман не сме постати „капитулација“ пред Путином.

Овакви тонови одражавају страх да би споразум који пресуђује о границама и ограничењима без пуне европске укључености, заправо подразумевао капитулацију европских безбедносних интереса.

Шта би то значило политички за Европу?

Прво, ослабљење одвраћања: ако се призна „де факто“ контрола руских анексираних територија и наметнута ограничења војске која онемогућавају снажну одбрану Украјине, то шаље поруку другим ревизионистичким актерима да се територијалне промене могу легализовати политичким договорима без јасне казне. То би еродирало поверење у трансатлантске гаранције и створило притисак на ЕУ да редефинише сопствену безбедносну архитектуру, а многи аналитичари упозоравају да Европа још није спремна да сама сноси такав терет.

Друго, унутрашњи политички ефект: прихватање плана који изискује компромисе из позиције слабости по свему судећи довело би до разбијања јединства у ЕУ и НАТО. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен недавно је у писму нагласила огроман финансијски и безбедносни терет који лежи на Европи и позвала на јасне алтернативе уколико пакет заснован на замрзнутим руским средствима не успе. У пракси, европске власти би морале да бирају између масовних трансфера новца и политичке корекције која слаби принципе којима се ЕУ поносила.

Шта стоји у мировном плану

Према америчком плану од 28 тачака чији су детаљи процурели у јавност, предлаже се повлачење украјинских трупа из дела источног Доњецког региона који тренутно контролишу, као и руска контрола над Доњецком и суседном Луганском облашћу, и јужним полуострвом Крим које је Русија анектирала 2014. године.

План, такође, укључује замрзавање граница Херсонске и Запорошке области на југу Украјине дуж тренутних линија фронта. Оба региона су делимично окупирана од стране Русије.

Амерички нацрт би, такође, ограничио украјинску војску на 600.000 људи, а европски борбени авиони би били стационирани у суседној Пољској.

У документу се наводи и да би Кијев добио "поуздане безбедносне гаранције" и да се "очекује" да Русија неће извршити инвазију на своје суседе, а да се НАТО неће даље ширити.

Европа даје новац, Америка убира профит

Једна од тачака мировног плана је замрзнута руска имовина.

Европа већ месецима тражи начин да искористи замрзнуту руску имовину - око 140 милијарди евра - за финансирање Украјине. ЕУ жели да тај новац служи као гаранцију за зајам.

САД, у Трамповом плану, предлаже се нешто сасвим друго - да се та иста замрзнута руска имовина користи за амерички програм обнове Украјине после прекида ватре, али да САД узму 50% профита из тог процеса.

САД би организовале и контролисале процес обнове, што би представљало профит за америчке фирме и финансијске институције које би биле ангажоване.

Та шема би изгледала овако:

• биће замрзнута руска имовина
• од тих средстава би 100 милијарди долара припало Украјини за обнову
• Америка би добила 50 одсто тог профита
• Европа би дала још 100 милијарди долара за Украјину

Навроцки: Кијев одлучује о мировном плану

Пољски председник Карол Навроцки, реагујући на информације да су САД сигнализирале украјинском председнику потребу да Украјина прихвати амерички оквир за мировни споразум са Русијом, поручио је да сваки план за окончање рата у Украјини мора да буде прихваћен у Кијеву.

-Украјина је жртва Путинове криминалне агресије и Украјинци - уз подршку Сједињених Америчких Држава и земаља ЕУ, морају да имају одлучујући глас у мировним преговорима, написао је Навроцки на платформи Икс.

Он је нагласио да "цена мира ни на који начин не може да буде постизање стратешких циљева агресора". Додао је да "агресор јесте и остаје Руска Федерација", преноси Ројтерс.

Примирје - предах за Русију

Регион Западног Балкана и државе источног суседства могле би да постану жртвени јарац нове равнотеже моћи. Ако се легитимишу територијални добици ауторитарних политика, земље попут Молдавије и Грузије - које већ годинама балансирају између европских аспирација и руског утицаја - суочиле би се са већим притиском и већом рањивошћу. ЕУ је до сада улагала у одбрану Молдавије и подршку реформама. Међутим, политички сигнал да границе могу бити преговаране под притиском, ризикује да умањи ефекат тих инвестиција и да охрабри Москву да интензивира притисак.

Многе брине да овакав „брзи мир“ без јасних, веродостојних гаранција слаби дугорочно одвраћање и даје Русији прозор за консолидацију њених добитака. Институти за стратешке студије и аналитичари упозоравају да мир који не адресира узроке агресије и не садржи неопходне механизме за спровођење и казну - заправо није мир, већ предах који омогућава поновни дефанзивни или офанзивни маневар.

Зеленски је, с друге стране, упозорио да Украјина стоји пред „једним од најтежих тренутака“ и да мора да тежи достојанственом миру, а не изнуђеној капитулација. Путин је изразио отвореност да разговара и поздравио да план може „послужити као основа“ за коначни споразум, што додатно забрињава оне који сматрају да документ превише уступа Москви.

Ако се овај нацрт спроведе у форми која легитимише озваничење руских добитака и смањење одбрамбених капацитета Украјине, то неће бити само историјска жртва Украјине - то ће бити стратешка капитулација Европе. Европа ће тада морати да одлучи да ли ће пристати на мир по сваку цену - са последицама по безбедност, поверење у институције и будућност европског поретка - или ће убрзати сопствено стратешко оснаживање и тражити решење које штити принципе међународног права и територијалне целовитости.

Извор: Србија Данас/Блиц