Преговори о буџету у ЕУ су управо постали још компликованији, ево и зашто
Чланице 27-члане ЕУ састаје се у четвртак на специјалном самиту како би се договориле о буџету за наредних седам година.
Преговори ће бити тешки јер је велики нето платиша нестао са Брегзитом, а издаци би требало да се повећају.
Преговори о дугорочном седмогодишњем буџету Европске уније овај пут су посебно компликовани јер убудуће неће бити Британије, земље која је по висини нето доприноса била одмах иза Немачке, а између 2021. и 2027. би обим буџета требало да се повећа.
Преостале нето платише, односно земље које више уплаћују у касу заједнице него што од ње добијају, незадовољне су, зато што ће морати додатно да уплаћују.
Ломе се глечери, пингвини нестају, а температуре обарају рекорде: Шта се то догађа са Антарктиком?
ТРАГЕДИЈА: Познати спортиста и његово троје деце ИЗГОРЕЛИ у пожару - Сумња се да је покушао да УБИЈЕ ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ (ФОТО)
БРОЈ УМРЛИХ од коронавируса РАСТЕ НЕВЕРОВАТНОМ БРЗИНОМ: Има ли краја зарази из Кине?
"Рупа" од 60-75 милијарди евра која настаје Брегзитом може се надокнадити само мешавином уштеде и већих доприноса, изјавио је бивши комесар ЕУ за буџет Гинтер Етингер, који је нацрт седмогодишњег плана већ представио у мају 2018.
Поред тога, Европска комисија жели да издваја више новца за "модерне" циљеве попут заштите климе, научна истраживања, заштиту граница и политике миграције. Штедеће се на субвенцијама за пољопривреду и структурној помоћи сиромашним регионима ЕУ.
Мањим нето платишама, такозваној "штедљивој четворки" (Аустрија, Холандија, Данска и Шведска) овакав развој не одговара. Инсистирају на томе да буџет ЕУ до 2027. остане на нивоу од једног процента економске производње или 1.000 милијарди евра - односно да не расте. То је отприлике иста вредност као у последњих седам година - али са Британијом.
Немачка, номинално највећи платиша са 14 милијарди евра годишње, 1.000 милијарди види као "полазну тачку" за преговоре, па би била спремна да плати више. Немачки нето доприноси би могли да се повећају на 25 или, у зависности од сценарија, чак 33 милијарди евра годишње до 2027.
Међутим, министар финансија Олаф Шолц (СПД) захтева да се средства ЕУ троше више за савремене циљеве, а мање за пољопривредну и структурну помоћ. Шолц је одбио компромисни предлог председника Савета ЕУ Шарла Мишела и позвао на "нови почетак преговора".
Мишел је имао обзира према нето платиши Француској, која одлучно одбацује смањење издатака за аграр. Француски и пољски пољопривредници номинално су највећи корисници ових средстава.
Нето примаоци, односно земље на југу и истоку ЕУ које примају више новца од заједнице него што уплаћују, желе да сачувају статус кво. Земље попут Литваније, Португалије, Грчке, Пољске или Мађарске имају корист од структурних фондова и пољопривредних субвенција.
Оне су мање заинтересоване за нове задатке попут миграционих фондова или заштите климе. Ипак, знају да ће се укупне донације смањити.
25 одсто буџета за климу
Нацртом буџета предвиђено је да око 25 одсто свих средстава "треба да буде усмерено на заштиту климе". Нова председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен инсистира на "Зеленом дилу" као приоритету, односно на оријентацији политике ЕУ према интересима заштите животне средине.
Европска комисија намерава да искористи преговоре о буџету како би уразумила бунтовне чланице ЕУ које се не придржавају принципа уставне државе.
То се пре свега односи на Мађарску и Пољску, против којих се води званични "поступак владавине закона" према члану 7 Уговора о ЕУ.
Убудуће ће се помоћ исплатити само ако Комисија потврди да је код примаоца владавина закона у реду.
Под притиском Мађарске и Пољске, председник Савета ЕУ Шарл Мишел предложио је да се плаћања обуставе само ако квалификована већина земаља чланица одобри ову казну.
У пракси, међутим, такву већину би било тешко постићи.
Стога је немачки министар финансија Олаф Шолц одбацио такву вероватно неефикасну уредбу.
Попут Европског парламента, Немачка инсистира на томе да се санкције уводе аутоматски уколико се државе чланице не успротиве квалификованом већином, што би такође у пракси било и мало вероватно.
На крају, компромис око вишегодишњег финансијског оквира (MFF), како се буџет назива у жаргону ЕУ, морају да договоре све државе чланице.
Свака држава чланица има право вета, што преговоре чини изузетно тешким и сложеним.
Европски парламент такође мора да одобри буџетски оквир, а председник Давид Сасоли је жестоко критиковао претходне нацрте.
Овим се ризикује - да Европа заостаје за сопственим циљевима и да не може да се такмичи са другим међународним играчима као што су САД или Кина - рекао је Сасоли у Бриселу.
Буџет за 300 милиарди евра већи
Европски парламент захтева буџет ЕУ у висини од 1,3 одсто европског економског производа. То би за седам година било око 300 милијарди евра више него што нето платише тренутно желе да допринесу. Комисија ЕУ планира 1,11 процената. Председник Савета ЕУ Шарл Мишел предлаже 1,07 процената.
Велико цењкање почиње на специјалном самиту у четвртак.
Већина дипломата из ЕУ сматра да се споразум не може постићи на овом првом састанку.
Овај шкакљив проблем можда неће бити решен ни до немачког председевања ЕУ, у другој половини године. Тада би највећи нето платиша био и званични посредник.
РУСИ ОСТАЈУ УЗ ВЕНЕЦУЕЛУ: Нећемо се ником потчињавати - подржавамо их упркос санкцијама
Америчка МАШИНЕРИЈА СМРТИ која МРВИ ЦЕО СВЕТ: Ово су ДЕСЕТ НАЈСКУПЉИХ РАТОВА светског полицајца (ФОТО/ВИДЕО)
Стравична несрећа: Сударила се два авиона, СВИ ПУТНИЦИ ПОГИНУЛИ (ВИДЕО)
Овај град је некада био важан центар који је НАМЕРНО ПОТОПЉЕН и већ деценијама је испод воде (ВИДЕО)
ШТРАЈК ТРЕСЕ ГРЧКУ! Тотални колапс у земљи: Народ на ногама због спорног закона (ФОТО/ВИДЕО)