ОД ЈЕДНОГ ЧОВЕКА СЕ НАЈВИШЕ ОЧЕКУЈЕ: Објављена листа најутицајнијих политичара у Европи за 2024. годину

Магазин Политико објавио је листу најутицајнијих политичара у Европи за које верује да ће обликовати 2024. годину.

Осим најмоћније особе на старом континенту, листа је подељена у три категорије - сањари, ометачи и они за које се верује да највише раде.

Према избору магазина, најутицајнија особа у Европи наредне године биће пољски премијер Доналд Туск, од кога се наредне године много очекује.

Доналд Туск - "Ветар промене"

Две деценије два човека воде битку за душу Пољске. У плавом углу, борећи се за демократску и европску визију државе Доналд Туск, а са друге стране у црвеном углу лидер странке Право и правда (ПиС) Јарослав Качињски.

Тусково формирање власти се славило и у Бриселу, где је омиљен још од периода када је био председник Европског савета, а како се оцењује, његов повратак на власт у Варшави могао би имати утицај широм Европе. Он је у Бриселу међу "вољенијим" политичарима, а симпатије ЕУ стекао је током свог мандата као председника Европске Комисије од 2014. до 2019. године.

Под вођством његовог главног противника Качињског, пољска влада је дуго била у сукобу са институцијама ЕУ, а назадовали су и по питању владавине права.

Увео је низ реформи за које је Суд правде Европске уније пресудио да су угрозиле независност правосуђа, жестоко је критиковао институције ЕУ и гласао против кључних закона. Са друге стране, Туск је током предизборне кампање обећао да ће поништити судске реформе својих претходника, а многи сматрају да ће на тај начин побољшати односе између Варшаве и ЕУ.

Његово именовање за премијера поздрављено је и у Украјини. Иако је Пољска од почетка рата подржавала Украјину у рату против Русије, односи ове две земље су нарушени последњих месеци. Међутим, верује се да ће се ова ситуација променити 2024. године, посебно јер је Туск позвао на непоколебљиву подршку Кијеву.

Оно што је сигурно је да Туск неће успети да промени Пољску преко ноћи. Његова странка није освојила апсолутну већину, тако да је Владу морао да формира уз помоћ коалиционих странака. У међувремену, осам година на власти дало је Качињском довољно времена да се утврди у бројне институције. Влада оставља иза себе савезнике који ће морати да буду избачени из кључних улога. Туск ће такође морати да се бори са савезником из ПиС-а Анџејем Дудом, председником са овлашћењем вета који је бившем премијеру Матеушу Моравјецком првом дао прилику да формира владу. Са следећим председничким изборима који ће се одржати тек 2025. године, очекујте да ће битка Туска против Качињског наставити да се протеже у неколико рунди.

Да ли ће Туск оправдати ову лаксаву титулу, остаје нам да видимо.

Ђорђа Мелони - "Камелеон"

У категорји оних који су, по оцени Политика, највреднији, на првом месту нашла се италијанска премијерка Ђорђа Мелони. Њен успон на месту премијерке Италије прошле године изазвао је опречна мишљења. Брисел се припремао да у њихове највише редове долази члан профашистичке партије, а Кијев се плашио да ће њеним доласком подршка Италије њиховим напорима у рату са Русијом бити ослабљена.

Међутим, годину дана касније, Мелони је лидерка која је пркосила очекивањима, а успела је да око себе изгради и значајан клуб обожавалаца.

Она је на почетку мандата започела спровођење уставних реформи, којима су значајно појачана премијерска овлашћења. Током мандата успела је да забрани рејвове, наставила је своју антимиграциону политику, забранила локалним властима да истополне парове региструју као родитеље, криминализовала је сурогат мајчинство, а увела је и низ олакшица које би требало да побољшају положај угрожених жена.

Међутим, чињеница је да је Мелони у протеклих годину дана прошла кроз велике промене. Од особе која се залагала за укидање евра као званичне валуте у Италији, дошла је до тога да има добре односе са ЕУ. Она је до сада више пута блиско сарађивала са председницом ЕК Урсулом фон дер Лајен, као и са холандским премијером Марком Рутеом.

Највећа изненађења направила је у спољној политици. Пре избора на функцију многи су је окарактерисали као присталицу руског председника Владимира Путина. Она је у интервјуу 2022. године рекла да је Италији потребан "секуларни однос са Русијом". Међутим, након што је рат почео, она је осудила рат, а ове године је чак и посетила Кијев.

Током Самита Г7 у Јапану, многе је пријатно изненадила својом изјавом да жели бољи однос са САД, а два месеца касније посетила је и Белу кућу.

Иако су јој многе ствари ишле у корист, Мелони се раније ове године нашла у центру скандала када је преко телефона рекла да су европски лидери уморни од рата у Украјини.

Следеће године одржаће се избори за Европски парламент, а ови избори биће врло важни за Мелони која је председник европских конзервативаца и реформиста на нивоу ЕУ.

Урсула фон дер Лајен - "Краљица"

Друго место на листи највреднијих политичара за 2024. годину заузела је председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Она 65- годишњакиња је прва Немица на овој функцији још откако је Валтер Хамлштајн 1965. године поднео оставку.

Она је моћ и углед стекла на основу своје компетентности и моћи да се носи са свим кризама које су потресле ЕУ. С обзиром на то да ће следеће године бити гласања, верује се да ће фон дер Лајен успети да се докопа још једног петогодишњег мандата. Неки јој предвиђају да би могла да постане и нови генерални секретар НАТО, а за ову функцију највише навија амерички председник Џо Бајден.

Председница Комисије која скаче и воли поније, која скоро да живи у својој канцеларији на 13. спрату, изазвала је посебан гнев након што је скренула са агенде током непланираног путовања у Израел у октобру, после ужасних напада Хамаса. Такође је помогла у склапању несрећног споразума о миграцији са Тунисом у јулу. Такође, њена најава у септембру да ће бити покренута истрага о субвенцијама Пекинга за електрична возила затекла је неке земље ЕУ врло неспремне.

Почетак следеће године донеће јој нови изазов. Највиши европски суд треба да донесе одлуку о тужби којом се тражи приступ текстуалним порукама које размењују фон дер Лајен и извршни директор компаније Пфизер Алберт Бурла пре него што је ЕУ потписао највећи уговор о вакцини против корона вируса са том компанијом. Ипак, с обзиром на то какво је њено претходно искуство са нестајањем порука, вероватно ће се и ова ствар завршити добро по њу.

Емануел Макрон - "Ослобођен окова"

Француски председник Емануел Макрон прошао је "законодавни пакао". Настојећи да модернизује Француску и подстакне њену економију, Макрон се сукобио са Немачком око нуклеарне енергије и државне потрошње, преживео је протесте након непопуларне реформе рада и пензија. Његов следећи приоритет је усвајање контроверзног закона о имиграцији.

Предлог закона има за циљ да легализује боравак радника без докумената у секторима са недостатком радне снаге. Идеја је да се створе пасоше "талената" за пожељна занимања као што је сектор здравства. Усвајање закона ће бити велики изазов јер ни левица ни десница нису укључени, иако би убиство учитеља од стране мигранта у октобру могло да олакша посао укључивања десничара.

Чак и ако Макрон неће морати да добије подршку бирача да би обезбедио још један мандат, остатак његовог мандата неће проћи глатко. Пошто је много причао о реформи француских институција, он сада сматра да му недостаје кључни састојак који би помогао да тај сан постане стварност, а то је апсолутна већина у Народној скупштини, доњем дому француског парламента.

Као резултат тога, Макрон ефективно управља Француском декретом, често мора да доноси законе, а да их не изнесе на гласање. И сваки пут када то учини, ризикује да изгласа неповерење свом премијеру, а његови политички непријатељи су опасно близу да успеју у томе.

Андреј Јермак - "Зелени кардинал Кијева"

На листи радохоличара нашао се и шеф кабинета украјинског председника Володимира Зеленског. Овај политичар је у блиским круговима познат и као "Зелени кардинал Кијева". То је зато што је Јермак шеф канцеларије украјинског председника Володимира Зеленског, чије презиме се односи на источнословенску реч за „зелено“ — а такође и зато што има навику да присуствује фото-операцијама у војно-инспирисаној хаки одећи коју је популаризовао његов шеф.

У 2024. години украјински председник би могао да се суочи са кампањом за међуизборе. Због сукоба на Блиском истоку, Украјина не добија толико подршке и помоћи од савезника као што је то било раније.

Андреј Јермак је главни покретач настојања Кијева да се ангажује са земљама у развоју у покушају да их одвоји од топлог (и нафтом богатог) загрљаја руског председника Владимира Путина.

С обзиром на то да Зеленски има ограничена путовања у иностранство, Јермак је у име свог шефа одлазио на пословна путовања широм света, састајао се са највишим страним званичницима, водио преговоре и склапао договоре.

Реџеп Тајип Ердоган - "Медијатор"

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган дуго је покушавао да себе представи као моћног европског и светског лидера. Откако је успео да 2016. године "преживи" покушај државног удара, Ердоган се наметнуо као могући посредник у рату Украјине и Русије, као и у сукобу Израела и Хамаса.

Он је један од ретких лидера који одржава добре односе и са Кремљом и са Кијевом. Од почетка сукоба у Украјини предлагао је да постане посредник у успостављању примирја.

Овај 69- годишњи лидер који већ две деценије доминира на политичкој сени у Турској помогао је да се направи споразум о житу, којим је Укајини омогућено да настави да извози храну из својих ратом погођених лука.

Сличну ствар учинио је и након што је терористичка организација Хамас 7. октобра напала Израел. Он је израелског председника Исака Херцога, палестинског лидера Махмуда Абаса, као и лидере из Египта, Либана и Катара позвао на деескалацију сукоба.

Међутим, убрзо је стао на страну Палестине, а затим је Запад оптужио да стоји иза хуманитарне катастрофе у Гази.

У исто време Ердоган се окренуо и ка европском путу Турске покушавајући да искористи чланство Шведске у НАТО како би померио са мртве тачке кандидатуру његове земље за ЕУ. За сада, придруживање Турске ЕУ, или чак разговор о придруживању, није на столу. Међутим, званичници ЕУ ипак разматрају како да унапреде сарадњу са Ердоганом.

Марош Шефчович - "Господин који решава проблеме"

Постоји ли посао у Берлаимонту који Марош Шефчович тренутно не ради? У свом трећем мандату као европски комесар, 57-годишњи Словак је сакупио толико радних места да није могао да их све стави на једну визит карту. Ко је шеф Зеленог договора ЕУ? Шефчович. Главни човек Брисела за преговоре о Брегзиту са Уједињеним Краљевством? Шефчович. Ко је задужен за међуинституционалне односе и предвиђање? Шефчович. Односи са Андором, Исландом, Монаком, Норвешком, Лихтенштајном, Сан Марином и Швајцарском? Погађајте, Шефчович. А ко је написао прекретницу под насловом "Вожња ЕУ напред: директни разговори са Марошем Шефчовичем"?Био је то Шефчович.

Занат је пекао док је био словачки амбасадор у Израелу и стални представник у ЕУ. Након тога је 2009. године прешао у Европску Комисију. Тиме је Шефчович постао међу најдужим члановима Колегијума комесара ЕУ. Председница Комисије Урсула фон дер Лајен поверила му је неке од својих најзахтевнијих ресора, а Шефчович је успео да те "лимуне исцеди и направи укусну лимунаду".

Након што се завршио Брегзит , обучени адвокат је сигурно стекао репутацију "господина који решава проблеме".

Марин Ле Пен- "Ребрендерка"

Многи политички аналитичари Марин Ле Пен виде као потенцијалну будућу председницу Француске. Све што лидерка крајње деснице треба да уради је да лети испод радара у наредних неколико година, да се потруди да не упрља руке и сачека док председник Емануел Макрон прогура своје непопуларне реформе, и да настави да ребрендира себе и своју странку.

У недавном истраживању јавног мњења, 42 одсто испитаника рекло је да је већ гласало за листу или кандидата за национални скуп, у односу на 30 одсто у 2017. А у злокобним вестима за Европску унију, најновији подаци француског јавног мњења за изборе за Европски парламент наводе њену странку на првом месту, знатно испред Макронове ренесансе. Иако Национални скуп више не тражи Фрекит, многи у Бриселу страхују је да ће Ле Пен, уколико дође на власт, поткопати подршку блока Украјини, с обзиром на њене дугогодишње везе са Русијом.

Па како је Ле Пен успела да се ребрендира у кредибилног станара председничке палате? Она је свакако имала користи од Макроновог пада популарности, током шестомесечних протеста, штрајкова и општег хаоса. За сво то време, Ле Пенова је седела у Народној скупштини и тихо радила на изградњи свог кредибилитета, а успела је и да отиме кључна места у већници.

Ле Пенова је такође имала користи од успона на њеном десном крилу Ерика Земура, запаљивог екстремно десничарског тврдолинијаша који је више пута осуђиван за подстицање говора мржње, и због којег Ле Пен делује благо када се њих двоје упореде.

У међувремену, Ле Пен се обраћа француској јеврејској заједници и наставља да улепшава народни имиџ „"Мајке мачке", а недавно је добила и диплому о узгоју мачака. Не шалимо се, стварно је поседује.

Кристин Лагард- "Менаџерка очекивања"

Још једна дама на овој ласкавој листи је Кристин Лагард, председница Европске централне банке, која је ову институцију вешто водила кроз све кризе у последњих неколико година укључујући пандемију корона вируса и рат у Украјини.

Међутим, иако је остварила бројне резултате, ризикује да је свет упамти као шефицу ЕЦБ која је дозволила да инфлација у Европи измакне контроли због чега су се милиони грађана мучили да саставе крај с крајем.

С обзиром да је ЕЦБ повећала каматне стопе невиђеном брзином током прошле године, што је довело до повећања трошкова сервисирања дуга, Лагардин главни изазов у ​​2024. години биће чување валутне ЕУ кроз поновно увођење Пакта за стабилност и раст ЕУ.

ЕУ је раније суспендовала примену правила, која су осмишљена да осигурају да владе не акумулирају превише дугова, током пандемије, али би требало да се поново примењују од следеће године.

Због тога се чини да Кристин чека тежак посао да одржи европску економију и она то врло добро зна.

Извор: Србија Данас/Телеграф