После 40 година тишине појавили се језиви знаци: Прошли пут је убио 2.000 људи, "Вулкан судњег дана" се буди

Истраживачи су детектовали пораст температуре, појаву мехурића гаса и необичне сумпорне формације унутар мексичког вулкана Ел Чичон, познатог и као Чичонал.

Ове промене забележили су научници са Националног аутономног универзитета Мексика (УНАМ) током мониторинга спроведеног између јуна и децембра 2025. године.

Вулкан је последњи пут еруптирао 1982. године, када је погинуло најмање 2.000 људи у једној од најсмртоноснијих вулканских катастрофа у историји Мексика.

Научници су уочили повишену топлоту, промене у хемијском саставу језера у кратеру, као и емисије гасова, укључујући сумпороводоник и угљен-диоксид, који у високим концентрацијама могу бити опасни.

Унутар кратера су такође документоване необичне шупље сумпорне сфере које се формирају у базенима течног сумпора.

Упркос драматичним знацима, стручњаци наводе да тренутно нема доказа о кретању магме испод вулкана. Истраживачи истичу да је активност вероватно хидротермална и да не указује на скору ерупцију.

Нова открића потичу из детаљног теренског рада и даљинског мониторинга које је спровео Институт за геофизику УНАМ-а, који већ годинама проучава унутрашњу динамику Чичонала.

Током недавних инспекција, научници су известили да је језеро у кратеру, које је иначе зелено и под доминацијом алги, попримило сивкасту боју, што указује на повишене нивое сулфата и силицијума у води.

Термална мерења показала су да су температуре на дну језера и на околном дну кратера порасле изнад уобичајених позадинских вредности.

Тим је такође документовао променљиве концентрације хлорида и промене у интеракцији гасова и воде, што су знаци да вреле течности циркулишу испод површине, пренео је Греен Matters.

Узорци гасова показали су да се сумпороводоник (Х₂С) и угљен-диоксид (ЦО₂) који се акумулирају у близини кратера, гасови који могу представљати ризик за људе и животиње ако се нагомилају у затвореним или ниско лежећим подручјима.

Међутим, научници су нагласили да су овакве емисије уобичајене у активним хидротермалним системима и да не морају нужно да сигнализирају ерупцију.

Вулканолог др Патрисија Хакоме Пас са УНАМ-а објаснила је да је необична активност највероватније изазвана интеракцијом прегрејане подземне воде са врелим стенама, а не кретањем растопљене магме ка површини.

-Уочено понашање је у складу са хидротермалним процесима или мањим паром изазваним експлозијама, рекла је она на недавном предавању на којем је изнела ове налазе.

Сеизмички подаци прикупљени у региону такође показују низак ниво земљотресне активности, што додатно сугерише да се магма тренутно не креће испод вулкана.

Чичонал је затворен за посетиоце још од катастрофалне ерупције 1982. године, али је постао кључно истраживачко место за научнике који проучавају како се вулкани развијају дуго након великих експлозивних догађаја.

Језеро у кратеру и наслаге сумпора на вулкану пружају ретке прилике за испитивање начина на који топлота и флуиде преобликују вулканске пејзаже током времена.

Сећање на катастрофу из 1982. године и даље је живо у јужном Мексику.

Почевши од 28. марта те године, Чичонал је покренуо низ снажних ерупција које су се наставиле и током априла, избацујући облаке пепела високо у атмосферу и изазивајући смртоносне пирокластичне токове.

Цела села су била уништена, пољопривредно земљиште затрпано пепелом и крхотинама, а хиљаде становника биле су приморане да побегну.

Ерупција је уништила плантаже кафе, сточни фонд и инфраструктуру, изазвавши дугорочне економске и еколошке последице широм региона.

Данас научници наводе да тренутна активност мало подсећа на услове који су претходили ерупцији из 1982. године.

Ипак, упозоравају да вулкани могу остати динамични деценијама, па чак и вековима, након великог догађаја.

Суптилне промене у температури, емисијама гасова и хемији воде могу пружити ране наговештаје о томе како се вулкански систем развија дубоко испод површине.

Како би боље пратили понашање Чичонала, истраживачи користе дронове, сателитско даљинско осматрање и инструменте на терену за праћење термалних аномалија, гасних облака и деформација тла.

Континуирани мониторинг је од кључног значаја, кажу научници, јер се вулкански системи могу брзо мењати, а рано откривање је пресудно за јавну безбедност.

За сада, стручњаци наводе да нема разлога за узбуну у јавности. Ипак, обновљена активност на Чичоналу подсећа да успавани вулкани ретко када заиста мирују и да чак и деценије тишине могу прикривати сталне процесе дубоко испод површине.