ПОТРЕСНА ИСПОВЕСТ ЖЕНЕ КОЈА ЈЕ ПРЕЖИВЕЛА АУШВИЦ И ЕКСПЕРИМЕНТЕ "АНЂЕЛА СМРТИ": "Никада нисам била у стању да искрено волим" (ВИДЕО)

Лидија Максимович / Извор: Фото: Youtube/Printscreen/Filmoteka Маłополска

Лидија Максимович је након рата завршила хемију. Удала се, па чак и основала своју сопствену фирму. Али боравак у логору оставио је трајне последице

Лидија Максимович је као трогодишња девојчица у децембру 1943. дошла у Аушвиц-Биркенау. Немци су њену породицу из околине Минска у Белорусији стрпали у тај концентрациони логор.

ХИТ У TRAVELLAND-U: ФИРСТ МИНУТЕ ПОНУДЕ ЗА ЛЕТОВАЊЕ У ГРЧКОЈ

(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО) Руски војници наишли на ПАКАО у Аушвицу, а овако су ослободили немачку ФАБРИКУ СМРТИ

Ево зашто је немачки логор Аушвиц био познат као - ПАКАО НА ЗЕМЉИ! (ФОТО/ВИДЕО)

Сцене које је видела након доласка, до данас није заборавила. Било је то усред ноћи. Прилаз су осветљавали рефлектори. Припадници SS-a су се драли, пси су лајали. Породице су брутално раздвајане.

И Лидија је одвојена од своје мајке и смештена у дечију бараку. Унутра су били дуги редови дрвених лежајева. Уместо мадраца, на њима је била слама. Све је било пуно гамади, покривачи су били тврди од прљавштине. Деца су патила од глади и хладноће. Али, још више од глади и хладноће, плашила су се доласка доктора Менгелеа.

Јозеф Менгеле најстарији је син Карла и Валбурге. Имали су породичну фирму у Гинцбургу на југу Немачке. Студирао је медицину и антропологију. Након тога, био је истраживач на Институту за биологију наслеђивања и расну хигијену у Франкфурту.

У лето 1940. Менгеле се добровољно јавио у јединице SS. Три године касније, као 32-годишњак, послат у Аушвиц. Тада је имао чин у рангу мајора. Као логорски лекар, био је ангажован приликом селекције затвореника. Посебно су га интересовала деца. Пре свега близанци и деца патуљастог раста.

Менгеле проверава да ли боја очију може да се промени уз помоћ инјекција са бојом. Децу оперише без наркозе. Близанце намерно заражава туберкулозом и пегавим тифусом. Многа деца притом умиру, друга су циљано убијана. Затвореници га зову – "Анђео смрти".

Мала Лидија није успела да се сакрије од Менгелеа. На њој је тестирао вакцине. Након безбројних инјекција, била је више мртва него жива. Кад је њена мајка кријући се ушла у дечију бараку како би јој дала нешто хране, нашла је своје дете у несвести. Лидија је лежала на дрвеном кревету под високом температуром.

Други светски рат - холокауст / Извор: Профимедиа

Менгеле није био ни болесни садиста, нити фанатични националсоцијалиста – написао је Зденек Зофка у својој књизи "Гинцбург у вријеме национал-социјализма“. Тај историчар претпоставља да је он био "бескрајно циничан". И да је због тога могао своје жртве да посматра не као људе, већ као "мртви материјал“.

У јануару 1945, непосредно пре него што је Црвена армија дошла до Аушвица, Менгеле бежи ка западу. Под лажним именом крио се у близини Гинцбурга. У Јужну Америку је побегао 1949.

Нацистичког злочинца за којим је била расписана међународна потерница новцем је помагала његова породица. Јозеф Менгеле погинуо је 1979. приликом несреће на купању у Бразилу. Породица је дуго прикривала његову смрт и то се сазнало тек 1985.

Претпоставља се да је породица хтела да избегне казну – наиме, након пет година злочин скривања информација о траженој особи застарева.

Менгелеови су утицајна породица. Карл Менгеле, Јозефов отац, још пре рата је водио фабрику "Менгеле и синови“ која је успешно производила пољопривредне машине. У новембру 1932, Карл Менгеле је хале своје фабрике ставио на располагање за предизборну кампању Адолфа Хитлера. У мају 1933. постао је члан НСДАП.

Аушвиц / Извор: Профимедиа/илустрација

Након рата, фирма послује још успешније. Карл Менгеле постаје одборник у градском већу и други градоначелник. Године 1952. проглашен је за почасног грађанина. По њему је названа једна улица. Кад је умро, фирму преузима његов син Алојз, Јозефов млађи брат. Предузеће је у међувремену пропало.

Лидија је доживела улазак Црвене армије 27. јануара 1945. у логор.

- Након ослобођења, у бараци је било 160 деце – од две до 16 година. Ја сам ту била најдуже.

У логору Аушвиц-Бирканау убијено је 200.000 деце.

Након рата, Лидију је усвојила једна пољска породица. Дуго се сматрало да јој је мајка мртва. Тек након више година, мајка и дете поново су се пронашли.