ПОСЛЕДИЦЕ ЧЕРНОБИЉСКЕ КАТАСТРОФЕ СЕ ОСЕТИЛЕ И У СРБИЈИ: Озбиљан војни сукоб на том подручју може изазвати НУКЛЕАРНУ ОПАСНОСТ чак и у Београду
Првог дана сукоба у Украјини свет је обишла вест да је руска војска заузела, добро познату, електрану Чернобиљ. У случају жешћих сукоба између ове две земље, да ли би требало страховати од поновне експлозије и ширења смртоносне прашине, која је већ давне 1986. године престравила све?
Трагедија која се догодила у чернобиљској електрани, 26. априла 1986. године у близини града Припјата у Украјини, сматра се највећом еколошком катастрофом у историји нуклеарне енергије.
ЈЕЗИВИ СНИМЦИ ЕКСПЛОЗИЈЕ У ЏАМИЈИ: Људи трче покушавајући да помогну рањенима - на све стране оскаћена тела
"АМЕРИКА ТРЕБА ДА ЗВАНИЧНО ПРИЗНА ТАЈВАН" Запаљив говор бившег америчког секретара у Тајпеју
КРВОПРОЛИЋЕ У ЦРКВИ: Отац убио своје три ћерке, још једну особу, па пресудио себи
До несреће у електрани дошло је у току припреме 176 радника да изведу тест на реактору. Требало је утврдити да ли електрични реактор, у случају да се турбогенератор угаси, може у наредних 40-50 секунди да обезбеди довољно електричне енергије за систем хлађења док се не укључе дизел-агрегати.
У 01.23х тест је почео, међутим само неколико тренутака након тога све је кренуло по злу, те је дошло до огромне експлозије која ће у светској историји остати забележена као највећа нуклеарна катастрофа икада.
Радиоактивни облаци прекрили су скоро целу Европу, а из контаминираног подручија евакуисано је преко 100.000 становника. Количина радиоактивне прашине коју је изазвала ексползија била је 400 пута већа него она коју је изазвала бомба која је бачена на Хирошиму у Другом светском рату. На лицу места погинуло је 50 људи, а још 4.000 од последица радијације.
Све земље континенталне Европе као последицу катастрофе у Чернобиљу искусиле су радијацију која је била поприлићно већа од уобичајне. Промена смера кретања ветра из епицентра у Кијеву створила је нову бојазан тих дана. Метеоролози су се сложили да је југоисточни ветар, који је тих недеља био најгори у деловима Пољске и Скандинавије, ишао ка истоку, погађајући Грчку, Југославију и југозападну Немачку.
Пораст атмосферске радиоактивности бележиле су и Француска и Холандија, али су и даље највећи терет контаминације имале земље које су биле најближе зони катастрофе- посебно Пољска, Источна Немачка и Шведска. Шведске власти наредиле су фармерима да стоку држе у затвореном простору, а да људи не би требало да пију кишницу и једу дивље поврће или печурке. У Пољској, најтеже погођеној земљи, људи су панично куповали јод и неконтаминирану храну, а власти су наредиле да се млађима од 16 година да антидот натријума и јода како би спречили продирање радијације. Западна Немачка ограничила је испоруке свежег млека из најугроженијих делова земље.
Ови смртоносни облаци нису заобишли ни престоницу Србије, па је један од њих у Београд стигао 1. маја 1986. године. Они који се у Србији сећају доба ове страшне трагедије памте разна упозорења о контаминираној води и препоруке да се ни ком случају не треба излагати киши, која је заправо била узрок повећане радиоактивности тих дана.
Једна од препорука тадашње власти је такође била да се не једе зелена салата, али ни поврће са пијаце које је било изложено киши. Доста наших људи повезивали су изложеност киши из тих времена са разним здравственим последицама које су уследиле.
У свету данас укупно постоји 450 нуклеарних електрана, од тога је само у Европи 186. У нашем комшилуку нуклеарне електране имају Мађарска, Бугарска и Словенија, а стручњаци тврде да, што се тиче безбедности, готово је свеједно да ли се нуклеарно постројање налази у нашој земљи или околини, ако би се десила хаварија слична овој из Чернобиља.