Да ли је Титова посета Прагу 1968. убрзала долазак Прашког пролећа? Како је 20. август променио политичку слику света?

демонстрације током Прашког пролећа / Извор: Профимедиа

20. августа 1968. стотине хиљада војника Варшавског пакта кренуло је у инвазију на Чехословачку

Још за време Другог светског рата Чехословачка је ушла у совјетску сферу утицаја, а од 1948. на власти је једна и једина странка, Комунистичка партија. Но, када је 1968. на чело партије дошао Александер Дубчек ствари су се почеле мењати - почео је спроводити нову политику под слоганом "Социјализам с људским лицем".

Почела се укидати цензура медија, либерализовало се друштво, дошло је до велике експлозије креативности у филму и другим медијима, нарочито на велико задовољство студената који су пригрлили реформе.

ПОРУКА УГОСТИТЕЉА ИЗ ГРАЦА РАЗБЕСНЕЛА ХРВАТЕ: "Овакав потез неки осећају као шиканирање и расизам"

ЧУВЕНИ ИНФЕКТОЛОГ ШОКИРАО СВОЈОМ ИЗЈАВОМ: Чему вакцина када КОВИД ВИШЕ НЕ УБИЈА?!

НЕ МОЖЕТЕ СЕ САКРИТИ НИКАКО: Полиција ДРОНОМ контролисала поштовање дистанце на једној забави (ВИДЕО)

Но, либерализација се никако није допадала тврдокорним људима из странке, а још мање совјетском руководству који су у Дубчековим реформама видели опасност по губитак Чехословачке која је до тада била дубоко у њиховој сфери утицаја, иза тзв. "Гвоздене завесе".

Александер Дубчек / Извор: Профимедиа

Совјетско руководство одлучило је како се Дубчек и његове реформе морају зауставити - и то силом. Зато су 20. августа 1968. покренули инвазију на Чехословачку, инвазију у којој су учествовале све земље из тадашњег Варшавског пакта (изузев Румуније и Албаније, док је Источна Немачка учествовала с врло малим бројем људи, тек групом саветника).

Била је то огромна инвазија с око 250.000 војника. Та политика називала се "Брежњева доктрина", по тадашњем совјетском лидеру Леониду Брежњеву. Шта је заправо била Брежњева доктрина? Била је то заправо совјетска спољна политика која је заступала став да свака претња социјалистичкој владавини у било којој држави совјетског блока и у источној Европи представља претњу за све њих - те стога оправдава интервенцију других социјалистичких држава.

трупе Варшавског пакта улазе у Праг / Извор: Профимедиа

Инвазијом на Чехословачку угушен је период који се називао Прашко пролеће. Притом је убијено 137 Чехословака, а око 500 их је рањено.

Како се Москва тако олако одлучила за инвазију? Један од разлога је био и тај што су знали да Прагу НАТО сигурно неће прискочити у помоћ - тадашњи амерички председник Линдон Б. Џонсон већ је увелико био ангажован у рату са Вијетнамом и није имао никакве воље за неки додатни сукоб. У исто време је настојао да са Москвом договори споразум о контроли наоружања (САЛТ) те се није хтео замерити тамошњем руководству дајући им заправо до знања да могу с Чехословачком радити шта год желе.

20. августа 1968. у отприлике 11 сати увече кренула је инвазија - на Чехословачку су симултано из 4 правца кренуле 4 војске - совјетска, бугарска, пољска и мађарска војска. Ушли су с око 250.000 војника и око 2.000 тенкова. Касније се број трупа повећао на 500.000.

трупе Варшавског пакта улазе у Праг / Извор: Профимедиа

Брежњев је свакако желео да акција изгледа мултилатерално, односно да то буде "коалицијска" инвазија (за разлику од совјетског ломљења мађарске побуне 1956.) - таквом тактиком, ангажујући друге земље за акцију коју предводе, се и данас служе агресори, на пример САД у Либији, Авганистану и Ираку, и касније Саудијска Арабија у Јемену.

Дубчекова власт са друге стране није припремила никакву одбрану. Он сам је био уверен да нема шансе да ће се инвазија догодити верујући да је ствари "изгладио" с Варшавским пактом на недавним састанцима, а такође је сматрао да би им инвазија била превелики трошак.

Можда Дубчек и јесте колегама из Варшавског пакта на претходним састанцима појаснио да се немају чега бојати, али онда је направио кобну грешку - 9. августа 1968. у Прагу је угостио Јосипа Броза Тита те су му тамо приредили слављенички дочек.

Дан младости / Извор: Профимедиа

Знало се шта значи Тито у Прагу - за Москву је то била велика црвена узбуна. Наравно, социјалистичка Југославија није била у Варшавском пакту ни у совјетској зони утицаја. Тито је био први успешни бунтовник још откако је Стаљину рекао "не". Је ли Дубчек хтео бити нови бунтовник попут Тита? Врло је могуће. Све у свему, свега десетак дана након што је у Прагу био Тито тамо се нашла совјетска војска.

Чехословаци су пружали миран и интензиван отпор - окупаторској војсци нису дали ни храну ни воду, протестујући на улицама против њихове присутности. Но, није помогло, као ни међународна осуда (Југославија је давала дипломатску подршку Дубчеку), војска Варшавског пакта је остала, а Дубчек је отеран с власти те је враћена про-совјетска фракција на чело чехословачке Комунистичке партије. Тек распадом СССР-а земља, која се тада мирно разишла на две - Чешку и Словачку - може наставити тамо где је Дубчек започео тридесетак година раније.